ВУЛИНУ СЕ ОСТВАРИО САН: Српска беда оброк са казана мора да заради!

У Смедереву је прошлог месеца забележен пораст евидентираних на списку НСЗ, а истовремено је смањен број оних који користе Народну кухињу.

Најава министра Вулина да ће они који хоће да користе социјална давања морати и да раде тако се у неку руку овде остварује. Корисници Народне кухиње у Смедереву не само да морају да буду пријављени на евиденцији НСЗ, већ имају обавезу да потврдом докажу да су „радно ангажовани“, или да похађају неку обуку која ће им омогућити да до посла дођу.

– Остао сам без посла 2000. године и од тада сам на Бироу. „Траншпед“, фирма у којој сам радио, приватизован је… Какво радно ангажовање? Па ја кад бих радио, ваљда бих и зарађивао, не бих био овде. Ко мене да запосли сад кад имам 60 година? – пита се Зоран П, док с припремљеном кантицом чека да му сипају шта је већ тог дана на распореду.

За непуне две године број оних који најчешће једини оброк добијају у смедеревској Народној кухињи спао је са више од хиљаду на 500.

Из буџета мање новца за Кухињу

За спремање оброка Црвени крст је прошле године потрошио око девет милиона, док је за ову годину из буџета опредељено 5,4 милиона динара. Да немају сопствену економију, са које долази гро поврћа и понешто меса, као и спонзора и донатора, како каже Томислав Живановић, председник смедеревског Црвеног крста, тешко да би и овај број корисника могли да намире.
– Тај правилник донет је 2013. и заиста су пооштрени услови. Направио сам нацрт промене те одлуке, а и дао сам налог да се другачије ради. Није логично да људе одбијамо зато што нису донели папир о радном ангажовању, које је и тешко доказиво. Шта треба да докаже; да је негде брао јабуке, цепао дрва… Да буде у систему НСЗ – то је у реду, ако ни због чега другог због социјалног укључивања, а можда неко и добије неку понуду за посао – сматра Милош Ђорђевић, директор Центра за социјални рад у Смедереву.

– И жена и ја смо без посла, имамо сина и ћеркицу. Практично живимо од овога. Радио сам у „Желвозу“, био сам „вишак радне снаге“. Волео бих да могу да нађем посао, можда га и нађем, а шта са овим старијима? Укинули су им превоз, људи пешаче километрима да добију оброк. Многи су и одустали, зато нас је сваки дан све мање – каже Слободан С., један од млађих који још није изгубио наду да ће наћи посао и заборавити на термине поделе оброка.

Стари без повластице за превоз
То да старији корисници не могу да се бесплатно превезу градским саобраћајем до два пункта на којима се деле оброци последица је друге одлуке. По њој, старији од 65 година који имају пензије мање од 15.000. могу да се возе ако учествују у цени карата са 60 одсто, а они са пензијама већим од тог износа морају да учествују са 95 одсто.

Мирослав Ђорђевић, Блиц

Фото: Н. Павловић