Свету прети најмасовнији финансијски колапс у историји, а повећање кризе у еврозони смањује терен за маневре, оцењује економски коментатор и уредник у британском листу Телеграф, Џереми Ворнер.
У коментару под насловом “Негативне каматне стопе воде свет на пут најмасовнијег слома у историји”, Ворнер указује да више од 30 одсто свих државних обвезница земаља еврозоне има негативни каматну стопу, што износи око два билиона евра у хартијама од вредности.
Такво стање ствара додатни терет за макроекономску ситуацију и прети финансијској стабилности еврозоне, упозорава он.
Од најаве програма квантитативног лабављења Европске централне банке (ЕЦБ), пре четири месеца када су приноси на 10-годишње швајцарске обвезнице први пут у историји склизнули у негативну зону, покренула се лавина негативних каматних стопа широм европских тржишта државних обвезница.
У потрази за “сигурним уточиштем”, инвеститори су одлучили да преузму ризик и да плате владама за привилегију њиховог кредитирања.
“Ако посматрамо сваку државу посебно, статистика још више ужасава. Према подацима инвестиционе банке ‘Џефрис’, готово 70 одсто немачких облигација има негативни принос. У Француској је тај показатељ 50 одсто”, предочава Ворнер.
Он је навео пример Шпаније која пре неколико година апсолутно није била у стању да отплаћује своје обавезе, а њен негативни показатељ је износио само 17 одсто.
Са његове тачке гледишта, то се никада није десило у оваквој размери, али са повећањем кризе у еврозони све је мањи простор за маневре, а могућност банкрота постаје све реалнија.
Оно због чега су негативне каматне стопе разлог за бригу јесте чињеница да је, по Ворнеровом мишљењу, обим раста светске тражње готово у потпуности условљен растућим нивоом дуга.
Јавни дуг је почео да расте када су компаније и домаћинства смањила своје задуживање. У погледу кредитне експанзије, тржишта у успону су једноставно заменила западне државе, пише Ворнер и додаје да је аларм који упозорава на финансијску кризу прошао готово нерегистровано.
Само комбиновани јавни јавни дуг земаља Групе 7 (Г7) је порастао за скоро 40 процената на око 120 одсто њиховог БДП-а од почетка кризе, док је укупан дуг приватног нефинансијског сектора порастао за 30 одсто, што знатно надилази привредни раст.
Хватајући се у коштац са негативним привредним тенденцијама, водеће централне банке широм света су се једна за другом латиле праксе штампања новца.
Прво је то учинила америчка Управа федералних резерви, за њом Банка Енглеске и Централна банка Јапана, а сада и у ЕУ, наводи британски аналитичар и закључује да то може да пољуља макроекономску и финансијску стабилност света у целини.
Танјуг
