У наредној летњој сезони Црна Гора могла би да остане без руских туриста, што значи да ће њен буџет изгубити трећину прихода, а то је последица антируске политике Подгорице – тврде руски портали.

Само прошле године у Црној Гори је боравило око 400.000 гостију из Русије (30 одсто укупног броја туриста). Према најскромнијим проценама, Руси су у црногорску државну касу донели пола милијарде евра, тј. више од две трећине укупних прихода од туризма, који износе 730 милиона евра.

Црна Гора већ дуже делује са антируских позиција, а у суштини живи од руског новца, јер готово трећину буџета чине приходи од руских туриста – наводи “Руски весник”.

Москва је одлучила да одговори на политику коју сматра антируском – Министарство образовања затвара летње кампове у Тивту, а руска Ватерполо федерација пренела је летње тренинге својих клубова из Тивта у Србију.

Одмах након тога власници хотела у Тивту почели су да говоре о томе како је прилив туриста из Русије смањен за 80 одсто.

Саветник председника Русије Сергеј Глазјев изнео је још радикалнији предлог: да се знатно смањи број чартер-летова, а то је 90 одсто свих летова у Црну Гору. По његовом мишљењу, те авионе треба искористити за развој домаће туристичке индустрије. Може се, рецимо, повећати број редовних и чартер-летова на Крим и у градове црноморске ривијере.

Антируска политика

После оптужбе министра спољних послова Црне Горе Игора Лукшића да Русија “дестабилизује ситуацију” у Црној Гори избио је дипломатски скандал. Интернет бруји о томе да Лукшић тражи да га Немачка заштити од Русије и да НАТО и ЕУ приме Црну Гору што пре.

Руски медији и портали извештавају о, како тврде, антируској политици црногорске администрације.

Сви подсећају да су својевремено премијер Мило Ђукановић и други високи црногорски државници молили Москву и руске пословне кругове да у име “стогодишњег братства” подрже инвестицијама слабу црногорску економију.

Руси су за неколико година после осамостаљивања Црне Горе инвестирали у њену економију више од две милијарде евра. Крупни бизнис улагао је у металургију и експлоатацију сировина, у изградњу хотела и туристичке инфраструктуре. Хиљаде Руса купило је некретнине у црногорским одмаралиштима. Чак је била створена и зона слободне трговине између две земље.

Ситуација се нагло изменила после 2010. године. Тада су власти Црне Горе усмериле своју политику у правцу уласка у НАТО пакт.

Руски медији тврде да је руководству у Подгорици постављен кључни услов – да се Црна Гора “очисти” од руског утицаја.

Преотимање послова

Уследило је “преотимање” Железаре у Никшићу и њена продаја енглеској фирми.

Влада Црне Горе, тврде руски медији, “преотела” је и Комбинат алуминија Подгорица (КАП), који је контролисала компанија Олега Дерипаске. Предузеће је потом продато за симболичну цену “локалном шефу” Веселину Пејовићу, који сада, како пишу црногорски медији, преговара са европским компанијама о продаји те фабрике за 100 милиона евра.

Туристички комплекс “Астра Монтенегро” између Будве и Бечића, који је до половине изградио Сергеј Полонски, по одлуци локалног суда, конфискован је у корист државе и продат другој компанији.

Руским компанијама данас није допуштено да учествују у приватизацији локалних аеродрома, као ни у тендерима за изградњу електрана.

Полиција не жури да спроведе истрагу пљачки и крађа по становима руских власника, које су постале честе – наводи “Руски весник”.

Зато је Русија одлучила да узврати ударац, а руски туристи били су највећи донатори црногрске економије – наводе руски медији.

Срна