21.08.2012. –
У последње време смо били сведоци неколико вести које по свом садржају подсећају на добро познату причу о заштитнику сиромашних Робину Худу. Први такав случај се догодио у Шпанији, где је градоначелник једног малог места организовао крађу хране у трговинама, да би је потом делио сиромашним људима који немају шта да једу због економске кризе.
Други такав случај се одиграо на нашим балканским просторима или прецизније у Црној Гори, где је осмогодишњи дечак проваљивао у куће, из којих је узимао новац, а затим га је насумично делио непознатим пролазницима који су му на питање: „Да ли имате новац?“, одговарали да га немају.
Због чега су тако занимљива ова два догађаја? Пре свега због тога јер су то последице све већег осиромашења и друштвеног раслојавања, и указују нам на велику социјалну неједнакост међу становницима Балкана, али и ширег европског простора. Та неједнакост се највише примећује у смањењу средње класе.
За почетак рецимо – шта је то заправо средња класа? Дакле, средња класа је велика група људи у савременом друштву, која се у социјално-економском смислу налази између радничке класе и високе класе. У најкраћим цртама, припадник те класе је неко ко је факултетски образован, поседује стан и аутомобил, притом може да си приушти одлазак на летовање сваке године, а месечно зарађује најмање 1.000 евра.
По европским критеријумима, средњој класи припада мање од 50.000 грађана Србије, што значи да тај слој чини тек мање од 1 процента у укупном становништву. Стога је јасно да сав остатак становништва чини запањујући број сиротиње и врло ограничен број супербогатих.
Иако у развијеним државама Европске уније, а пре свега у скандинавским земљама, већина становништва припада управо средњој класи, по подацима статистичке агенције ЕУ види се да је бројност те класе веома угрожена у Бугарској и Румунији, а на њих све више почињу да личе и Португалија, Ирска, Грчка и Шпанија.
Када је реч о Руској Федерацији, тамо је раст средње класе постао очигледан: још 2005. године је било свега око 1,5 милиона људи са годишњим приходима преко 15.000 долара, а њихов број се за следећих 7 година увећао чак за 20 пута. Сада се сматра да је материјални услов за припадање неког домаћинства средњој класи – приход у висини 20 хиљада долара на годишњем нивоу. С обзиром да је у прошлој 2011. години приближно 15 милиона породица имало приходе у износу од преко 20 хиљада долара, то значи да скоро 30% становништва Русије припада средњој класи. По оценама светских експерата, та тенденција увећања руске средње класе ће се наставити и у следећих 10 година.
На крају, поменимо и зашто је тако важно постојање средње класе.
Укратко, ради се о томе да је средњи слој друштва најважнији за покретање привредног развоја сваке земље, зато што он зарађује и троши новац, а као што је познато – за опстанак и развој националне економије потребан је што већи број платежно способних потрошача. Дакле, нестанак средње класе ће свакако оставити велике последице на економију, из простог разлога јер без ње неће бити ни потражње, а без потражње нема ни производње.
Није без разлога још пре много векова грчки философ Аристотел рекао да «у свакој држави постоје три класе: једну чине богати, другу чине сиромашни, али постоји и трећа – која је најбоља.»
Међутим, судећи по развоју догађаја у Србији, где је средња класа на путу сигурног ишчезнућа, ако се нешто суштински не промени, изгледа да ће српско друштво убудуће бити састављено само од две класе – огромне већине сиромашних и танког слоја тајкуна.
