Укупан увоз млека и сирева у Србију је ове године двоструко већи, а киселомлечних производа више од шест пута, због чега је, истичу стручњаци, неопходно стално ослушкивати шта се дешава како би се заштитило српско млечно говедарство.
Наиме, поред притиска повећаног увоза млека из ЕУ, чини се да српски произвођачи губе и извозну утакмицу па је тако извоз младог сира у Русију смањен за 32 одсто, а фете за 74 одсто.
У Србију је у периоду од 1. јануара до 1. маја ове године увезено око 2.700 тона млека, млека у праху и сирева, што је више него дупло у истом периоду претходне године, показују подаци Управе царина.
За четири месеца 2015. године у нашу земљу увезено је млека, млека у праху и сирева за готово шест милиона евра, док је у истом лањском периоду увезено око 1.200 тона млека, млека у праху и сирева, чија је вредност била четири милиона евра.
Март је обележио највећи увоз, током овог месеца увезено је више од 800 тона у вредности од готово 1,8 милиона евра.
Према подацима Привредне коморе Србије, ове године је у нашу земљу увезено киселомлечних напитака – киселог млека, јогурта и павлаке, чак шест до седам пута више.
Секретар Удружења за пољопривреду ПКС Ненад Будимовић казао је Тањугу да је ове године промењена структура увоза, па је у 2015. години 100 одсто увоза млека у праху из ЕУ.
“Ми сада пратимо ситуацију на на недељном нивоу, како би могли да одреагујемо”, истакао је Будимовић, подсетивши да је држава увела прелевмане за полутврде сиреве.
Када је реч о увозу млека у праху и евентуалним заштитним мерама, мора се водити и рачуна и о домаћим кондиторима којима је то битан састојак у производњи, рекао је Будимовић.
“Не можемо да растеретимо једну, а оптеретимо другу страну”, нагласио је Будимовић.
Према његовим речима, неопходно је стално ослушкивати шта се дешава како би се заштитило српско млечно говедарство.
“Треба видети како реализовати производњу која може да издржи притиске ЕУ у једном смеру, а у другом смањен извоз ка Русији… то је тај чеп који стоји код извоза млека”, објаснио је Будимовић.
Он је подсетио да је тржиште Руске федерације врло динамично и специфично и они траже квалитет, количине и цене…
“Ми смо мали залогај за руско тржисте, али тражимо ту своје место под сунцем”, приметио је Будимовић, напомињући да су се Руси недавно оријентисали на увоз свињског меса из Кине да би на крају утврдили да им не одговара, али су српски извозници за тих пар месеци претрепали штету јер им је смањен пласман на то тржиште.
Говорећи о перспективама, Будимовић је рекао да је тржиште арапских земаља и даље актуелно за пласман млека и млечних производа, поготово сирева, као и јунећег и пилећег меса.
Он је истакао и да треба у најпозитивнијем смислу, користити искуства и технологије потенцијалних страних инвеститора који су већ трасирали пут у смислу квалитета и количине, наводећи као пример да су Италијани желе да улажу у производњу овчијег млека и сирева.
Танјуг
