Грађанима који месецима касне у отплати кредита, лизинга или минуса банке и извршитељи плене имовину коју потом на јавним аукцијама продају у бесцење.
Осим кућа, станова, пољопривредног земљишта и аутомобила, на овим аукцијама продају се и најразличитији предмети и ситнице и по 40 одсто нижој цени од процењене, која већ у старту може да парира ценама на бувљаку.
Тако посетиоци аукција могу да купе телевизор за 10 евра, пеглу за три, бицикл за 13 евра, фрижидер за 50, а у понуди се налази и велики избор столова, столица, троседа, клима-уређаја, плакара, веш-машина, слика пејзажа и мртве природе.
Уколико прва лицитација не успе, на следећој су цене још ниже. Чини се да су ове лицитације најбољи доказ оне да док једном не смркне, другом не сване.
Банкарима ова тема није једна од дражих, па о пракси заплене имовине не воле много да причају. Банкари истичу да су најмање заинтересовани да на овај начин измирују потраживања и да чине све да би заплену имовине избегли, али да су понекад и на то приморани.
– Сваки пети зајам у Србији је ненаплатив. Код предузећа је ово још алармантније јер је сваки трећи кредит проблематичан, а криза свакодневно ствара нове дужнике. Банке су раније највише волеле хипотеке на некретнине, али како тржиште некретнинама стагнира, све се чешће опредељујемо за покретне ствари – објашњавају у једној банци.
Процедура изгледа овако. Након неколико месеци слања опомена, банка покреће судски поступак и заплену ствари. Први корак је скидање новца са рачуна клијената, највише две трећине плате, али ако то није довољно да се дуг намири, онда се од суда тражи да направи попис имовине.
– Законом је забрањено да се заплене обућа, одећа, постељина, посуђе, неопходан намештај, шпорет, храна и огрев за три месеца, ордење, медаље и одликовања, лична писма, рукописи и инвалидска помагала. Све остало банке и извршитељи могу да заплене и клијенти по том питању ништа не могу да ураде – кажу за “Блиц“ на порталу “Добош“ на коме је могуће наћи све позиве на аукције.
Блиц
