Србија пуна опасних хемикалија, годишње се потроши више од 700.000 тона. Само на ВМА, сваке године лечи се више стотина људи због тровања штетним материјама
ПОТРОШЊА опасних хемикалија у Србији драстично расте. Према последњим подацима, за годину дана потрошено је 714.812 тона, од којих је више од пола – 58 одсто, веома отровно. Уз то, повећана је употреба токсичних хемикалија за 35,8 одсто, штетних за 33 одсто, а канцерогених и мутагених за 0,8 одсто.
Повећана потрошња опасних хемикалија у производњи, али и домаћинствима, последњих година знатно утиче на здравље становништва и уништавање животне средине. То је и један од разлога што је Агенција за хемикалије направила први регистар хемикалија које се у нашој земљи користе и које Србија увози. А у току је и припрема прописа на основу којих ће радити инспекција. Како су нам рекли у Агенцији, у њиховом регистру је око 23.000 хемикалија и око 1.700 привредних субјеката који раде с тим материјама.
Немарним грађанима, међутим, никакви правилници и упутства нису од користи, јер број случајних тровања расте из године у годину. Само у Центру за токсикологију на Војномедицинској академији годишње заврши неколико стотина најтежих случајева.
ОБАВЕЗНЕ ЕТИКЕТЕ СА УПОЗОРЕЊЕМ ПРОДАВЦИ су обавезни да опасне хемикалије држе на одговарајућем и посебно обележеном месту. Уз то, треба да пруже све информације о безбедном руковању и ризицима, наводи се у новим прописима о држању опасних хемикалија. Етикете морају да садрже графичке приказе, као и текст који указује на њихова опасна дејства и мере предострожности.
– Амбулантно смо лечили 120 особа због тровања токсичним гасовима и њих 60 који су се отровали корозивима и пестицидима. А, сто пацијената је због тих отрова било смештено у болницу. Већина тровања била су случајна. Јер, људи у незнању попију или удахну штетну материју – каже проф. др Славица Вучинић, начелник Центра за токсикологију.
Најчешћа случајна тровања су сирћетном киселином, корозивима, средствима за чишћење одвода, бојама и средствима за бељење. А ове изузетно опасне хемикалије, држе се на неодговарајућим местима.
– Годинама инсистирамо на томе да се сирћетна киселина повуче из слободне продаје – прича проф. др Вучинић. – Она изаизива тешка тровања, оставља трајне последице и прави од људи инвалиде. Највећи број пацијената који фатално заврше, умру од тровања корозивима, јер их попију случајно.
Према њеним речима, опасна су и средства за заштиту биља, која нису под контролом. Постоји провера намирница које се увозе и извозе, али се не контролише ниво пестицида.
Новости