Зеленашке камате на црвеном минусу

КАМАТЕ на дозвољени минус по текућем рачуну у Србији су три пута веће него у окружењу. Иако је Народна банка Србије препорукама пре две године покушала да притисне банке, оне су једва умањиле своју цену на популарни минус и свели је у просеку на 24 до 30 одсто, док исте банке, али код наших првих суседа зарачунавају 10,99 до 11,50 одсто. Још је већа разлика када је у питању кашњење за ову услугу. “Црвени минус” код нас кошта и до 74,6 одсто, а у Хрватској и БиХ само 12 одсто.

Кад смо питали зашто је тако велика разлика за исту услугу, из банака су нам рекли да је Хрватска у Европској унији, а Босна и Херцеговина има мање ризике, од политичких до економских. Такође, централна банка у БиХ има мању референтну камату, инфлацију, стопу резервисања код централне банке… Код нас су сви ови параметри већи, а да ли је трошак толико неподношљив да камате не могу да буду ниже, ниједан банкар није могао да потврди. Такође, нису могли ни да нам објасне, због чега су и поред снижења референтне камате НБС на 6,5 одсто, камате на дозвољени и недозвољени минус тако велике, као и како се формира банкарска затезна камата.

– Постоји законска затезна камата која износи сада око 14 одсто на годишњем нивоу, али банкари су формирали своју камату на недозвољени минус давно и она се врло мало мењала – кажу у једној страној банци. – Високом каматом хтели смо да казнимо нередовне платише. Србија има високе камате и на дозвољени минус јер су наши трошкови велики. Истина да је већи број грађана који касне са обавезама у Хрватској, али и у Србији расте, па покушавамо да се заштитимо.

Код нас грађани користе око 46 милијарди динара дозвољеног минуса. Од тога 9,7 одсто износи кашњење корисника позајмице по текућем рачуну.

– Грађани из преке потребе улазе у позајмицу која је најскупља у Европи – каже Млађан Ковачевић, економиста. – Банкама је дозвољено да саме формирају каматне стопе, а гледајући тржиште, конкуренције нема да утиче, да буду ниже. Треба да одреагују надлежне институције, како би се ситуација коначно променила.

За сада грађани који имају дозвољени минус од 47.000 динара и максимално га користе, месечно морају да издвоје 1.287 динара по камати од 30 одсто. На годишњем нивоу то је 15.444 динара. Ако би ушао у недозвољени минус по камати од 46,80 одсто то је 2.620 динара или годишње 31.440 динара. Након годину дана неплатишу чека тужба, а онда су трошкови знатно већи и могу да достигну и до 200.000 динара.

НИКО ИМ НИШТА НЕ МОЖЕ

Пре препоруке Народне банке Србије да се смање камате на дозвољени минус, банке су зарачунавале камате од 20 до 40 одсто. Највеће камате су имале највеће банке и са највећим бројем клијената. Након тога су смањиле цену дозвољеног прекорачења по текућем рачуну у просеку за четири до шест одсто. При томе референтна каматна стопа НБС од које зависи позајмица по текућем рачуну је била 14 одсто, а сада је 6,5 одсто. Већ две године ниједна банка, и поред обарања референтне стопе не смањује цену минуса, нити намерава да то учини.

С. МОРАВЧЕВИћ, Новости