НОВИ САД – Директорка Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт оценила је да недавни сусрети представника невладиних организација са премијером Александром Вучићем, којих су недавно одржани на његову иницијативу, указују да се дошло до закључка да цивилни сектор може да буде сарадник и да у њеме седе људи којима је стало до доборобити друштва. Она је у емисији “Прави угао” Радио-телевизије Војводине казала да ти сусрети показују и да су “премијер и неки његови сарадници разумели да без коришћења свеукупних интелектуалних и људских ресурса Србија тешко може да изађе из тешке ситуације у којој се налази”.

“Надам се да ће постепено тај одијум који је развијан још у Милошевићево време, полако да нестаје и да ће и они који су НВО сматрали непријатељем државе схватити да је цивилни сектор неопходан у вођењу равојних процеса”, рекла је она.

Соња Лихт је казала да је њен утисак са тих састанака да “премијер жели да прошири подршку реформском и проевропском курсу владе”, додајући да тај процес не могу да изнесу само политички актери.

Упитана да ли је на тим састанцима ипак изостао консензус око питанај стања људксих права, медија, заштитника грађана, како су то изнели неки од учесника разговора с премијером, Соња Лихт је рекла да је истина да се мање причало о тим темама, али да је нереално очекивати да ће један састанак довести до потпуног консензуса.

“Ја сам тај састанак разумела као почетак отварања дијалога којим се можда може доћи до консензуса”, навела је она.

Према њеним речима, и цивилно друштво некад има “доктринарни приступ према одређеним темама и људима, без реалне оцене оног што је стварно урађено”.

“За мене је демократски дефицит неспремност за дијалог”, истакла је она и додала да одређеног “емотивног набоја” има на свим странама – и у цивилном сектору и међу политичким званичницима, што сматра погрешним.

“Зато је важно размишљати о речима које се јавно изговарају, јер се лако упада у острашћеност, што никоме не може помоћи, већ, напротив, може над одвести у опасне воде, а то смо већ све пробали”, указује Лихт.

Она је истакла да неке јавне изјаве директно подстичу насиље, наводећи да зато не треба да чуди што је у црним хроникама све више страшних вести.

Упитана да ли се премијер Вучић представнцима НВО жалио на председника Републике Томислава Николића у погледу најаве нове платформе о Косову, како се претходних дана спекулисало у јавности, Лихт је казала да не жели да износи детаље разговора са премијером, јер сматра да то није пристојно пошто ти разговори нису били јавна дебата.

Коменатришући ову иницијативу председника Србије, она је рекла да тај текст није видела, те да нема ништа против тога да се разговара о Косову. Међутим, како је додала, разговори о Косову треба да подразумевају и сагледавање где је Србија данас у односу на Косово, шта је до сад учињено у том погледу, као и то да је “Бриселски процес изузетно важан, док враћање на нешто што је било пре тога не би помогло Србији”.

Соња Лихт сматра да организације цивилног друшва треба да учествују у јавним дебатама везаним за процес евроинтеграција , те да је важно да се искористи њихово знање и искуство у том погледу, али да ипак цивилни сектор не треба да учествује у писању законских предлога нити у преговорима са европским институцијама, као што је Европска комисија. Због тога, како је додала, што НВО сектор не може да преузме одговорност за имплементацију постигнутих решења јер за то нема механизме, нити би смео да изгуби критички однос према тим решењима.

Иницијатива за отварање преговарачких поглавља, према њеним речима, је озбиљан процес преговарања и лобирања који мора да тече перманентно.

Недавна изјава премијера Вучића да је уморан од стрпљења њој звучи као теза која се може чути из ЕУ: “уморни смо од проширења”.

“Србија не сме да буде уморна од доказиванаја да су нам преговори важни, а што подразумева и јачање стандарда у сваком погледу. Јер, ако не ојачамо своје институције и ако се грађани не осећају безбедније, ми ћемо наставити да живимо животом који није достојан човека”, оценила је она.

РТВ