Очајни смо због онога што се дешава у Стразбуру где се поништавају тужбе против Хрватске за имовину која је отета грађанима и фирмама из Србије. Наши људи су тамо грађани другог реда и ми смо немоћни да решимо тај проблем. Ово је на конференцији за новинаре истакао Зоран Ристић из адвокатске канцеларије “Ристић” која је заступник великог броја фирми и грађана Србије који поседују имовину у Хрватској.
Процене говоре да је загребачки секретаријат суда у Стразбуру одбио чак 90 одсто српских тужби.
Пема речима адвоката Гордане Керкез, проблем је настао када је 1. јануара прошле године уведено такозвано правило 47 према коме одлуку о томе да ли ће тужбе против Хрватске уопште стићи до судија у Стразбуру, доносе запослени у секретаријату тог суда у Хрватској.
– Секретаријат је до 2014. године био само технички орган, помоћна служба суду и судијама у Стразбуру. Правилом 47 овлашћења секретаријата су повећана и они могу да без допуштења судија и судског већа одбијају тужбе као формално неисправне. На њихова решења не постоји право жалбе нити ико контролише те одлуке – објаснила је Керкезова.
Она је додала да у случају тужби из Србије политика има велику улогу и оценила да пракса у којој Хрватска одлучује о тужбама против ње није поштена.
Велики број фирми из Србије био је власник летовалишта и разних других објеката у Хрватској, од привредних до културних. Загреб је сву ту имовину након распада СФРЈ прогласио власништвом хрватске државе, а затим је продавао или поклањао својим грађанима. Такву праксу власти су неретко примењивале и у случајевима приватне имовине која је припадала Србима протераним из Хрватске.
Иако је Хрватска већ дуже од деценију обавезна да према закону о сукцесији прогласи ништавном одлуке којима је отуђивана српска имовина, то се још не дешава.
– У пракси то значи да ми водимо узалудне спорове, унапред изгубљене. Људи морају проћи све судске процедуре у Хрватској и тек када буду одбијени на последњој судској инстанци, а то траје годинама, могу да се обрате Стразбуру. Када смо ми коначно дошли до тога да аплицирамо суду за људска права, дочекало нас је ново изненађење, то чувено правило 47. Ако то правило остане такво, онемогућиће било какву шансу наших предузећа и грађана да добију натраг своју имовину. Тај суд је оваквом политиком постао своја супротност – рекао је Зоран Ристић који није крио да се због тога, како је рекао, осећа инфериорно.
– Осећам да је то правило уведено због нас. У том секретаријату подгојени млади правници одлучују о нечијој судбини. Рад суда у Стразбуру је постао тривијалан. Дошли смо у ситуацију да нас одбију, а да нам нико не каже зашто, да нам не дају никакво образложење. Каква је судбина нашег права када хрватски референт одлучује о нашој судбини – резигнирано је закључио Ристић.
Пилот пресуда
Решење овог проблема Ристић види у доношењу пилот пресуде, која представља веома прецизан вид заштите.
– Када се један случај реши на одређени начин, и суд такву пресуду назове пилот пресудом, сви идентични случајеви се морају решити на исти начин. Постоје случајеви идентични нашем који су решени на позитиван начин – објаснио је Ристић.
“Рампа” код Звонимира
Иако Ристић није желео да именује људе у секретаријату у Загребу који су “заслужни” за одбијање српских тужби, “Вечерње новости” су објавиле да је Звонимир Матага одбацио један такав спис и то наводно због прекорачења броја страница. Такав разлог, свакако, не сме бити пресудан за коначно одбијање српске тужбе.
А. Вучићевић – Вести
фото: ЕПА
