ТУРСКА ИМА „ДРЖАВУ У ДРЖАВИ” КОЈА ВОДИ И ЕРДОГАНОВУ СТРАНКУ И ГЛОБАЛНИ КАЛИФАТ ПОТЧИЊЕН АНКАРИ (1)
Доминантни покрет Турске 1966. основао исламски проповедник Фетула Гилен, чија је биографија пуна је недоследности и празнина – само место и година рођења постоје најмање у три варијанте
Од 1998. Фетула живи у САД на добро чуваној фарми у Пенсилванији, заједно са неколико десетина најближих сарадника одакле руководи својом организацијом
Покрет Фетула данас – после три деценије – укључује десетине друштвених организација, бизнис-федерацију TUSKON са њених више од 30 хиљада предузећа са филијалама у Бриселу, Вашингтону и Москви, системом школа и универзитета у читавом свету, медијским холдингом са сопственим телевизијским каналима и штампаним издањима
Према неким проценама, годишњи сиви буџет ове структуре износи више од 25 милијарди долара
Значајан део Фетулине идеологије чини пантуркизам – стварање универзалног исламског калифата потчињеног Турској, тј. обнављање Османлијске империје у модернизованом облику. Међутим, и под тим дуплим дном постоји још једно дно – изразито неолибералну економску платформу
Организација је тајна и опредељена за очување својих тајни: професор историје на универзитету у Анкари, Несип Хаблемитогли, који је написао књигу “Köstebek” о Фетулиним везама са америчком обавештајном службом, убијен је нешто пре објављивања књиге 2002.
Фетулин програм је прави тројански коњ: на површини су џамије, жене у закопчаној одећи, поштовање Рамазана за прост народ на улицама, у стварности – приватизација, укидање синдиката, укидање трговинских баријера, зелено светло за банке и транснационалне компаније
Један од зналаца покрета: Док свет буде сматрао да су код нас на власт дошли исламисти, код нас ће се одвијати неолиберална револуција! То је онај исти ислам који је за Запад најпогоднији. А у Турској га једноставно испробавају
Аутор: Јегор Путилов
НЕКИ турски новинари и истраживачи сматрају да знају одговор (куда иде Турска) – потребно је само ући у Покрет Фетула.
Покрет Фетула згодно се појавио да приграби турску државност која клизи из све немоћнијих руку кемалиста. Иако је на власт формално дошла АКП – умереноисламистичка Ердоганова странка – сматра се да управо Покрет Фетула стоји иза ње и обезбеђује јој подршку у структурама силе.
У Турској, са традицијом богатом војним превратима, назив политичких партија мало значи и увек се, са становишта главне позиције, могла кориговати погрешна партија. Армија и структуре силе наступале су као невидљиви модератори политичког простора. Уосталом, тако је било до недавно.
Овај покрет се појавио 1966. захваљујући једном човеку, заправо, Фетули Гилену.
Управо тада он је прешао у Измир када је своју верзију ислама почео да проповеда у градској џамији. Његова биографија пуна је недоследности и празнина – само место и година рођења постоје најмање у три варијанте.
Према најпопуларнијој од њих, овај проповедник је рођен 1941. у малом селу Коруџу близу Ерзурума. Ипак, једна чињеница је несумњива – Гилен је успео да створи једну од најутицајнијих организација у Турској.
Фетулин покрет није регистрован ни у једном регистру друштвених организација или политичких партија. Он је пре тајно друштво основано на бази верских и политичких Гиленових идеја.
У Измиру, тада космополитском граду на турском Средоземљу, чије се становништво традиционално скептично односило према верским фанатицима, Гилен је почео да изграђује сопствени стил: да проповеда анатолијски ислам као мешавину јаке основе неолибералних идеја и пантуркизма.
Азијски део Турске, Анадолија, увек је била позната по умереном односу према питањима религије, што се одразило на концепцију анадолијског ислама који у пракси мање захтева поштовање обреда при том стављајући акценат на материјално благостање и економски развој.
Такво тумачење ислама, које се још назива и „исламски протестантизам“, било је веома повољно за турску буржоазију, а донације није требало дуго чекати. Захваљујући подршци турске финансијске и економске елите, покрет Фетула почео је да узима маха. Начини ширења утицаја и привлачење присталица били су разнолики – проповеди у џамијама, дистрибуција штампаних Гиленових предавања, активан рад присталица у окружењу и објашњавање принципа покрета. Ипак, главни акценат је стављен на систем образовања, јер је само он могао да обезбеди свеобухватност приступа и да формира лојалне следбенике Гилена у најранијем узрасту.
Прва таква школа појавила се 1982. године.
Сада, 30 година касније, Фетула представља огромну социјалну структуру која укључује десетине друштвених организација, бизнис-федерацију TUSKON са њених више од 30 хиљада предузећа са филијалама у Бриселу, Вашингтону и Москви, системом школа и универзитета у читавом свету, медијским холдингом са сопственим телевизијским каналима и штампаним издањима и још много другог.
Према неким проценама, годишњи сиви буџет ове структуре износи више од 25 милијарди долара. Буџет се сакупља и од чланских прилога који, према неким подацима износе 10% од обрта предузећа укљученог у Фетулу.
Покрет у почетку бира следбенике из најсиромашнијих слојева друштва, окупља их у својим школама, на потребан начин васпитава и на себе преузима трошкове. Тако се одрасли ученици упућују у различите области власти и бизниса под старатељством старијих покровитеља из покрета и постепено градећи каријеру и претварајући се из потрошача Фетулиних ресурса у њихове донаторе са своје стране помажу напредовање сада већ млађих другова.
Таква шема покровитељства на први поглед изгледа сасвим безазлена и за азијску земљу сасвим типична варијанта социјалног уздизања, али, као и увек, слику кваре детаљи.
Значајан део Фетулине идеологије чини пантуркизам, и то управо стварање универзалног исламског калифата потчињеног Турској, тј. обнављање Османлијске империје у модернизованом облику. Међутим, и под тим дуплим дном постоји још једно дно – економска платформа покрета практично понавља неолибералне споразуме о слободној трговини нудећи укидање протекционистичких баријера и отварање турског тржишта за транснационалне корпорације.
Од 1998. г. сам Фетула Гилен живи у САД на добро чуваној фарми у Пенсилванији, заједно са неколико десетина најближих сарадника одакле руководи својом организацијом.
Један занимљив детаљ: када је 2006. г. Служба за имиграцију и натурализацију САД покушала да преко суда депортује Гилена из земље, поступак је заустављен захваљујући бившем амбасадору САД у Турској, Мортону Абрамовицу, и низу утицајних сарадника ЦИА, који су гарантовали да Гилен не представља опасност за националну безбедност Сједињених Држава.
Организација је тајна и опредељена за очување својих тајни: професор историје на универзитету у Анкари, Несип Хаблемитогли, који је написао књигу “Köstebek” о Фетулиним везама са америчком обавештајном службом, убијен је нешто пре објављивања књиге 2002. г., а пре годину дана ухапшен је познати турски новинар, Амет Шик. Истовремено су конфисковани рукописи његове књиге-истраге „Армија Имама“ посвећене Фетули.
Због тога није чудно када, говорећи о покрету, новинари и експерти сматрају да је боље да скривају своја имена.
Један од њих, који је дуго времена радио у највећим новинама Турске – Cumhuriyet – и озбиљно се бавио темом Фетуле, објашњава:
„У Турској је током читавог 20. века постојала традиција државе у држави. Чиновници и припадници структура силе били су лојални земљи, али су првенствено били лојални свом газди. У том смислу покрет Фетула ништа није променио, они су једноставно искористили систем који је за њих створен. Некада су управо армија и њој одане бирократе били гаранти световног развоја Турске – чим би се десило одступање од Кемаловог пута, та држава силе у држави се покретала: чињена су политичка убиства или војни преврати ако је ствар већ отишла сувише далеко.
– Сада је ситуација потпуно другачија – армија и специјалне службе препуне су Фетулиних следбеника. Њихов продор у структуре силе почео је пре 30 година. Резултат тога је да је сваки покушај малобројних преосталих кемалиста да земљу врате у ранији ток осуђен на неуспех. На самом почетку, један за другим, разоткривају се планови војних преврата. Они поседују обавештајне податке највише класе. Уверен сам да им западне специјалне службе дотурају информације, другачије није могуће објаснити откривање групе генерала кемалиста која је припремала преврат и чије су комуникације у потпуности ишле преко канала у Европи“.
(Напомена: ради се о предмету „Ергенекон“ – тајној мрежи која је по мишљењу турских власти припремала војни преврат у Турској. У њеном саставу били су највиши представници Генералштаба и разних структура силе. По предмету „Ергенекон“ од 2010-2012. г. у Турској је ухапшено више од 500 људи, укључујући и бившег начелника Генералштаба, генерала Илкера Базбуга).
С њим се слаже други новинар на чију каријеру је долазак Ердогана на власт непосредно утицао, будући да је као познат политички новинар одређен да води спортске новости.
„Није чудно да ме се плаше, моје име Деврим на турском језику значи „револуција“ – каже у шали. Уосталом, Деврим је одређен за спорт због своје политичке позиције. Он каже да „Оно што се дешава јесте плод завере гигантских, епских размера!“
„Фетулин програм је прави тројански коњ: на површини су џамије, жене у закопчаној одећи, поштовање Рамазана за прост народ на улицама, у стварности – приватизација, укидање синдиката, укидање трговинских баријера, зелено светло за банке и транснационалне компаније. Док свет буде сматрао да су код нас на власт дошли исламисти, код нас ће се одвијати неолиберална револуција! То је онај исти ислам који је за Запад најпогоднији. А у Турској га једноставно испробавају!“.
Деврим има основа да тако сматра, јер, посматрајући географију ширења школа покрета, чини се да Фетула има планове за светску доминацију. Покрет се првобитно основао као мрежа исламских школа за све, укључујући најсиромашније.
Сада, према евиденцији самих следбеника, Фетулине школе постоје у 120 земаља, рачунајући и Русију. Само у Татарстану постоји 7 турско-татарских лицеја који се сматрају веома престижним образовним установама. Сем тога школе постоје и у већини земаља Африке и Азије, укључујући и толико нестабилне као што је Сомалија.
Ђаци у школама уче турски језик, културу и ислам у Гиленовом поимању и васпитавају се такође у духу пантуркизма да би касније били корисни за нео-Османску империју.
Школе су само коцкица и први степен селекције. Најбољи међу најбољима доспевају у Истанбул на универзитет Фатих – центар образовног система Фетуле.
(следи наставак)
Превела
Ксенија Трајковић
Факти
Odličan člnak