Винстон Черчил је копиле краља Милана Обреновића!

Позвала се и на мемоаре Џени Џером, која је познатија као лејди Черчил, у којима говори „о непревазиђеној љубави с краљем Миланом Оберновићем”. Па нагласила: „Нашла сам се у миљеу начина живота владара и елите у Европи 19. века где су ванбрачна деца правило а не изузетак, и зато је ова прича могућа и добар увод у истину о рођењу Винстона Черчила”

ДРЖАВНИК и политичар Велике Британије – Винстон Черчил (1874-1965) – ванбрачни је син је српског краља Милана Обреновића (1854-1901), рекла је Драгослава Копривица, на промоцији свог романа „Краљ Милан и лејди Черчил”.

Знатижељна публика у Горњем Милановцу са пажњом је слушала историографске приче о којима су многи подаци проналажени у архивама европских земаља и мемоарима Џени Џером, познатој као лејди Черчил, „о непревазиђеној љубави с краљем Миланом Оберновићем”, чије је писане успомене касније наводно избрисао њен син Винстон.

„Нашла сам се у миљеу начина живота владара и елите у Европи 19. века где су ванбрачна деца правило а не изузетак, и зато је ова прича могућа и добар увод у истину о рођењу Винстона Черчила”, рекла је Копривица.

Она је нагласила да је овај роман писала три године окружена стотинама књига, списа и чланака који су ослоњени на грађу различитог порекла и различитих језика.

Један детаљ на крају Другог светског рата, који је посебно обрађен, баца светло на понашање Черчила на Јалти фебруара 1945. године када се правила „ахитектура” послератне Европе.

Копривица пише да тројица кључних државника Черчил, Рузвелт и Стаљин расправљају о судбини Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тада је Черчил, како се аутор позива на Стаљинове записе, био најгласнији да се у Југославији укине монархија, да се успостави комунистички режим а краљево злато пребаци на Титово име, што је збуњивало ову двојицу.

Због тога је Стаљин наводно запитао Черчила да ли има неке личне разлоге за укидање монархије и рекао му: „Да ти неки српски краљ лично на жуљ није стао?”.

Књига „Краљ Милан и лејди Черчил” је промовисана у таковском крају који, како је књижевница рекла, „представља постојбину Обреновића” а где је недавно обележена и 200. годишњица од почетка Другог српског устанка под вођством књаза Милоша Обреновића.

Драгослава Копривица, рођена Стефановић у Горњем Милановцу 1971. године, дипломирала је на Факултету политичких наука у Београду, где сада живи а објавила је већи број књига и члан је Удружења књижевника Србије.

Бета