Александар Вучић данас започиње вишедневну посету Вашингтону на позив потпредседника САД Џозефа Бајдена, који није желео да одложи састанак упркос смрти сина. Вучић од Бајдена очекује да отопли срце Немачке која не допушта почетак преговора о чланству у ЕУ до пуне примене споразума с Приштином.
– Састанак са Бајденом је прилика да коначно убедим САД да помогну Србији на путу ка чланству у ЕУ – рекао је Вучић у интервјуу за “Вол стрит џурнал”.
Можда ће Американцима музика за уши бити одлука Србије да гас после 2019. увози од Азербејџана, што неки виде као окретање леђа Русији.
– Што се тиче енергетске безбедности, Србија је спремна за диверсификацију извора гаса, што је такође веома важно за наше америчке пријатеље – рекао је Вучић који је о енергетској алтернативи са Бајденом причао још у фебруару у Немачкој.
Прекретница у спољној политици
Посета Вучића САД могла би да буде прекретница у спољној политици Београда, пише “Комерсант”. Лист наводи да ће тежње Србије да се приближи ЕУ и САД вероватно изазвати незадовољство Москве, за коју је Београд кључни савезник на Балкану, али да Москва нема баш много избора – или да те балканске земље прогласи проамеричким са свим последицама које из тога произлазе или да се сагласи са тим да оне могу да имају добре односе и са Западом и са Русијом.
Бајден му је понудио опције уместо Јужног тока, а сада је јасно о чему се ради.
Вучића очекује низ неугодних тема. САД инсистирају да се реши случај убистава браће Битићи који су се као амерички држављани борили на Косову на страни ОВК. Србија је оснивала радне групе и “одмицала у истрагама” паљења америчке амбасаде, али пуних седам година нико није изведен пред суд.
Биће занимљив и сусрет Вучића с Ентонијем Блинкеном, замеником шефа дипломатије САД, који је пре тога био Бајденов саветник за националну безбедност. Заказан је и разговор са сенатором Џоном Мекејном, председавајућим Одбора за оружане снаге Сената, иначе горљивим противником Путина.
Љ. Ивановић – Вести
“jeste, gosn’ B: bio sam kod rame i sve smo se dogovorili sto ste rekli… ne, nema problema, ni sa ramom, ni sa osmanijem, keljmendijem, branom, hasimom… put? pa, gradicemo ga, naravno, od para sto narod placa komunalije, struje, vode, od donacija za poplavljene, penzija, socijalne pomoci, decijih dodataka… ne brinite nista vi ne treba da… hoce, moci ce da izdrzi i americke i albanske tenkove, bar dva puta!
sta ste pitali, izvin’te? a, pa jedan deo para ce ide na stranacki racun, za sendvice za ovu vrednu decu sto botuju, treba i malo da se neko posalje na tajland ponekada…
bolnice? neeeeee, nema potrebe, medigroup je vec tu, americka firma, ima da srede zdravstveno stanje srba cas posla, pa vec je nato to do pola sredio ’99. kako, nasipi, brane, bedemi? a, pa to ce vec sava i dunav sami, znate te dve velike i mocne reke imaju vise snage nego svi buldozeri zajedno, a pustili su oni zuti i neke dabrove pre par godina, pa se zapatili…
a ima i za bilborde ‘slavimo autoput do tirane’, to ce i brat al zajeb da podrzi… ko da gradi? pa znam ko nece, srbi, rusi i kinezi, ali evo hasim ima svoju gradjevinsku firmu, pa ce zajedno on i velja… hvala, hvala, g B, sluzimo nar…ovaj, ne nar… mislim , znate vec sta ja mislim, pa vi ste mi rekli sta da mislim.“
Bravo, Aleksandre za komentar! Samo mi je ime malo sumnjivo – menjaj ga!