Порез на имовину – перфидна пљачка грађана и привредника

Крајем прошлог месеца почела су да пристижу нова решења за порез на имовину. Ко зна из којих разлога локалне самоуправе су поново подигле износе за 20%, 50% и више % у односу на 2014.г.. Многи се оправдано питају: које то критеријуме користе локалне самоуправе? Како је могуће да су обавезе у односу на прошлу годину повећане, у исто време цене некретнинама реално су пале?

Одговор је врло једноставан: ништа није логично! Бирократију и не занима логика, лична корист је једино правило на основу кога се доносе нова решења! Да би грађани разумели претходну реченицу осврнућемо се на време доношења новог закона о порезу на имовину који је ступио на снагу 01.01.2014.г.

Са 31.12.2013.г. укинута је накнада за грађевинско земљиште, локалне самоуправе изгубиле су значајне приходе. Предлагачи новог закона о порезу на имовину сматрали су да локалне самоуправе морају себи обезбедити довољно прихода за несметано функционисање, зато је први и основни предлог био да се као основица за привреднике не користи више књиговодствена вредност, у многим случајевима значајно подцењена, већ тржишна вредност која ће важити и за грађане.

Свака општина је своје подручје зонирала, према зонама одредила и цену. И на реалну тржишну вредност примењивана је пореска стопа, највише до 0,4%, што су локалне самоуправе буквално схватиле и скоро свака је одредила максималну стопу.

У пракси је то изгледало потпуно накарадно: поједини градови су прву зону, еклсузивну, проширили и на приградска насеља, „тржишна“ цена је често била вишеструко већа од стварне тржишне цене, није се правила разлика између куће од блата или мермера, опорезиване су септичке јаме и свињци, подруми и тавани су имали исту цену као и стамбени или канцеларијски простор и још много тога. 50 хиљада је прописана казна за сваког обвезника који не плати у року, до 15. у месецу који је средина квартала (15.02., 15.05., 15.08., 15.11.). Уколико се не плати 35. дан по истеку рока држава има право да иде у принудну наплату).

Да не буде све црно као у претходном пасусу потрудили су се предлагачи закона, ако желите платити мање порез на имовину, можете, али мораћете (МОРАТЕ) ангажовати неку ревизорско-консултантску кућу која ће вам израчунати ФЕР вредност ваше имовине!!! И ту је срж свих наших проблема! Цео закон је смишљен да би ревизорско-консултантске куће покупиле „кајмак“. Како?

Само позовете „проценитеља“, платите дерачку цену услуге и добићете вишеструко нижу пореску основицу – ви уштедите, држава је оштећена, али проценитељкса фирма је узела своје. Већини грађана и привредницима је лакше да плате веће пореске обавезе јер је неисплативо ангажовање стручњака за процену ФЕР вредности, али великим страним инвеститорима који су покуповали наше највеће фирме и те како се исплати. Једна домаћа приватизована цементара због ФЕР вредности платиће 100 хиљада евра мање пореза на имовину само у једној години. Толико су платили и за ФЕР процену, не жале, већ у другој години ће им се исплатити.

Привредници су добили још једну шансу да плате мањи порез на имовину: „Привредници којима је превисок износ пореза на имовину у свом граду, могу своју објекте да пребаце у неразвијене општине где су износи нижи….“ поручила је Милица Бисић, заборавила је да појасни привредницима како да пренесу темеље и хале на повољније локације.

Збунујуће делују изјаве многих челника локалних самоуправа по истеку 2014.г. да је порез мање наплаћен! Поново се питамо како је то могуће када су грађани и привредници плаћали вишеструко више? Да ли је могуће да је сва та боља наплата анулирана мањим уплатама оних који су платили порез по ФЕР вредности? ДА! ДА! ДА!

Нека реч о онима који су предлагачи ове пљачке: може се рећи да је већина њих професорска елита, ПРОФЕСОРСКИ ЛОБИ боље речено!!! То су : Милица Бисић, велики уништитељ српских привредника, у сукобу интереса јер је ангажована у једној ревизорској кући, за ММФ води разне пројекте у Србији, од доласка нове владе пре три године била је иницијатор повећања већине пореских стопа на штету привредника; Милојко Арсић, професор на београдском економском факултету, вођа ФРЕН-а, често ради пројекте за стране наручиоце (и ГИЗ), немачки ГИЗ са Грунауером (све је јасно када је Немац ангажован да „помогне“, чланови Фискалног савета и други професори неолиберали са економских факултета. Заједничка особина ПРОФЕСОРСКОГ ЛОБИЈА су месечне зараде од више хиљада евра, некима иду и десет до 20 хиљада евра на месечном нивоу и да раде на уништењу српске привреде!

Да зло буде веће постарале су се и дневне новине, већина преноси само мишљења Арсића, Бисићке и порезника са локала. Политика у тексту од 31.05.15. даје потпуно погрешан наслов: Општинари направе минус, па повећају порезе на станове! Општине у Србији уопште нису у минусу што може да се види из завршних рачуна за 2014.г. Београдска општина Земун на крају 2014.г. остварила је вишак средстава у износу од 88 мил. . Град Пожаревац пренео је неутрошена средства из претходне године у износу од 462,7 мил.дин.

Обреновац је из претходне године пренео 246.169.965,00 динара. Као што се види општине послују фантастично, за разлику од државе која пуца по свим шавовима. На жалост, сви вишкови средстава који су пренети из претходне године, уместо да се искористе за смањење разних пореских оптерећења на нивоу локала, па и смањење пореза на имовину, биће потрошени на много измишљених начина. Докази за ове тврдње су лако видљиви у плановима буџета за 2015.г., већина општина је значајно подигла трошкове, иако је прокламована година штедње. Многе ставке у буџету су повећане, највише оне у којима се исплаћују радници по некаквим уговорима (страначки новозапослени), повећане су и оне за „остале“ услуге. Анализом трошкова у буџету разних општина примећују се врло креативни начини за пљачкање.

У наведеном тексту из Политике лаж је да неке локалне самоуправе разматрају смањење стопе пореза на имовину због бољих резултата у наплати, повећање буџетских трошкова демантује ту тврдњу. Из свега написаног намеће се још један закључак: локалне самоуправе постале су основна ћелија страначких и свих других пљачкања, вероватно зато што их има много (188), можда и због мањег обраћања пажње јавности на њих, ипак су све очи упрте у државу (читај ВОЂУ)!

Напомена: порез на имовину је приход локалних самоуправа, оне су искључиво надлежне за повећање или смањење стопе и одређивање пореске основице, тржишне вредности. За крај године најављују се локални избори на нивоу Србије, сазнаћемо да ли ће грађани и привредници подржати садашњу пљачкашку политику локалних самоуправа или ће је казнити.

Драган Радовић, Васељенска