Након што је Александар Вучић изјавио да се Србија окреће азербејџанском гасу, словачки премијер Роберт Фицо искористио је прилику и отпутовао у Москву где је руском колеги Дмитрију Медведеву предложио да се Турски ток по правилима ЕУ продужи до његове земље трасом која иде поред Србије.

– Спремни смо да размотримо питање прикључења Источног тока на гасовод Турског тока. Ми смо са Турцима већ постигли договор, и пројекат ће бити остварен (до 2016.) без обзира на ризике који постоје у сваком бизнису – рекао је Медведев.

Фицо је нарочито инсистирао на учешћу ЕУ у пројекту, како би указао да се проблеми неће поновити, као када је Бугарска отказала учешће у Јужном току под притиском Америке и због несагласности са правилима Европске комисије.

Руси чекају

После пропасти Јужног тока министри спољних послова Србије и Русије Ивица Дачић и Сергеј Лавров срели су се и издали кратко саопштење да будући пројекти неће заобићи интересе Београда. Дачић се није огласио поводом последњих Вучићевих стратешких замисли, али је директор Србијагаса Душан Бајатовић рекао да руски гас нема алтернативу. Наиме, Европа из Русије добија око 30 одсто од 450 милијарди кубних метара, а бивши грчки министар енергетике проценио је да ће потребе ЕУ порасти за око 100 милијарди до 2025.
Представник Русије при ЕУ Владимир Чижов рекао је да могуће учешће Србије у пројекту ТАП неће значити одустајање од сарадње са Русијом. Тиме се готово подсмехнуо, пошто зна да за наш регион другог гаса сем руског или кроз њихове гасоводе готово да нема.

Тиме основне маршруте гасовода за руски енергент заобилазе Србију. Други крак требало би да иде кроз Грчку, која нарочито инсистира на том пројекту, и Албанију, земљу која ће да зарађује на транзиту гаса за највећег потрошача Италију. Србија би у том случају морала да се прикључи на бугарски гасовод, или да га добија преко Косова из Албаније. Градња крака из Грчке кроз Македонију под великим је знаком питања после бунта опозиције и сукоба са албанским терористима у Куманову, што многи тумаче као сигнал Америке. Као друга слаба карика у том ланцу показала се Србија.

Одлука Београда да се накачи на неизграђени азербејџански гасовод ТАП заправо је америчка памет коју је српском премијеру понудио потпредседник САД Џозеф Бајден. На Безбедносном форуму у Минхену Бајден је понудио Вучићу алтернативу. Тада јавности није предочено о чему је реч, а сад се зна да је по среди азербејџански гас. Потом је уследила и Вучићева посета председнику Азербејџана Илхаму Алијеву.

Иран без дилеме

Директор међународних веза иранске гасне компаније Азизолах Рамазани изјавио да би његова земља после укидања санкција могла да користи Турски ток за достављање гаса у Европу. Он је на међународном гасном конгресу у Паризу рекао да би било добро да се почне с преговорима.

Вучић је одлуку правдао тиме што ће Русија после 2019. одсећи Украјину из система снабдевања гасом Европи, а то је правац којим се Србија сада снабдева. Он се није изјаснио како ће Србија да набавља милијарду и по кубних метара гаса из Азербејџана од 2019. до 2025. када ТАП буде завршен. Осим тога, свих 10 милијарди кубних метара већ су расподељени. Осам иде Италији, а по милијарда чланицама ЕУ Бугарској и Грчкој.

И. Козарски – Вести