Држава за НВО годишње издваја колико и за науку, највише народног новца дато Наташи Кандић и Борки Павићевић

У последњих десет година из буџета Републике Србије издвојене су десетине милијарди динара за финансирање невладиних организација, а 2014. године је за невладине организације издвојено скоро исто колико и за развој науке и технологије у Србији. Највећи део средстава опредељених за НВО одлази на организације која се баве спортом, младима и хуманитарним активностима, али се највише пажње у јавним расправама посвећује организацијама које имају снажну подршку из водећих западних земаља.

Са њима се срећу светски лидери који долазе у Београд – од Клинтонове до хашког тужиоца Брамерца – а и премијер Вучић гледа да изглади односе са њима чим западни амбасадори у Београду истакну да су забринути због односа власти према невладином сектору. Те невладине организације су често биле прозиване због страних донација, али није јасно да ли ће та осуда у јавности бити мања ако се зна да су протеклих година знатна средства почеле да добијају из буџета Србије. Међу буџетским корисницима,  према подацима Министарства финансија, јесу: Београдски фонд за политичку изузетност, Фонд за хуманитарно право, Грађанске иницијативе, Центар за културну деконтаминацију, Аутономни женски центар, Београдски центар за људска права и Геј стрејт алијанса.

Ипак, ниједан динар из буџета у току протекле деценије није легао на рачуне неколико невладиних организација. То су Хелсиншки одбор за људска права и организације Жене у црном и Комитет правника за људска права. Да ли ова чињеница говори да власт која учествује у расподели државног новца заиста не узима у обзир идеолошка или политичка опредељења заинтересованих НВО, већ новац дели искључиво онима који представе добре пројекте?

Или се ради о другој ствари – о утицају који невладин сектор има и на данашњу власт. Наиме, ако су у време Милошевића страни донатори финансијски помагали и политичке странке и НВО како би се оборио тадашњи режим, после 5. октобра је настављена и политичка и финансијска коегзистенција нових власти и невладиних организација.   

Соња Бисерко (Фото Фонет)

Међутим, ако се веровало да ће доласком напредњака, који бар званично нису имали никакав додир са невладиним сектором, веза између власти и НВО бити прекинута, показало се да НВО нису изгубиле ништа од политичког утицаја нити од финансијске користи. Наиме, 2012. године је из буџета издвојено 7,7 милијарди динара за цивилно друштво, а већ следеће, 2013. године, додељено им је готово двоструко више – 14,38 милијарди динара. Илустративно је да Србија из буџета издваја готово исту суму новца за невладин сектор и за развој науке и технологије. Наиме, 2013. године буџет за науку је износио 15 милијарди динара.

Да политички утицај НВО на власт заиста није мали, говори и чињеница да се средином маја, непосредно пре званичне посете Америци, премијер Александар Вучић састао са представницима Куће људских права, која окупља активисте Грађанских иницијатива, Београдског центра за људска права, Комитета правника за људска права, Хелсиншког одбора за људска права и Центра за практичну политику. Такође, премијер је током ове године више пута наглашавао да би волео да у влади види и људе који имају другачије мишљење, попут Соње Лихт. Такође је почео да одржава редовне састанке и са омбудсманом Сашом Јанковићем, са којим се срео већ два пута.

Многи се, међутим, и даље питају да ли је премијер одлучио да окрене нови лист у свом односу према цивилном сектору или је само покушавао да измами што шири осмех америчких домаћина.

Колико је цивилни активизам привлачан, говори и скандал који је избио прошле јесени када је, од 122 НВО које су прошле на конкурсу Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, чак 44 основано неколико месеци раније, а 61 је имала идентичан опис делатности. Након овог искуства, у јавности је остао горак укус када је реч о праведној расподели државног новца.

Наташа Кандић (Фото Танјуг)

Мантра представника невладиног сектора по правилу гласи да новац, било да долази од државе било од страних донатора, не добијају тек новца ради, већ за активности које спроводе. Разуме се да су те активности углавном усмерене на добробит заједнице, заштиту људских права или права мањина, а никако на екстрапрофит невладиног сектора. Јер, сви они истичу да новац добијају тек када напишу пројекат, доставе обимну документацију и прођу званичне конкурсе, без обзира на то да ли је реч о државним или међународним донаторима. Само на тај начин, тврде представници цивилног сектора, могуће је добити донацију, како из буџета тако и од странаца.

Такође, само девет одсто удружења грађана финансира се из међународних извора, а један део и од средстава локалне самоуправе.

Неке од ових организација не покушавају да се изборе за новац који се из буџета издваја за цивилно друштво. Можда су им стотине хиљада динара које држава дели недовољне за остварење пројеката, или, како кажу неки од њих – актуелна власт није довољно заинтересована за њихове активности. 

Рецимо, Изабела Кисић из Хелсиншког одбора за људска права, чији је оснивач Соња Бисерко, каже да ова невладина организација није добила ни динар од државе. Заиста, „Политика” се уверила да Управа за трезор Министарства финансија није забележила ниједну уплату од стране буџетских корисника на рачун ове организације. Хелсиншки одбор за људска права, како наглашава Изабела Кисић, финансирају искључиво страни донатори – пре свега немачка и норвешка амбасада и ОЕБС.

– На нашем сајту пише ко је финансијски подржао реализацију наших пројекта јер је то јавни податак. Износ обично не стављамо, али плаћамо порез држави, тако да пореска управа тачно зна колико смо новца добили од страних донатора – указује Изабела Кисић.

Борка Павићевић (Фото Д. Ћирков)

За разлику од Хелсиншког одбора за људска права, Фонду за хуманитарно право Наташе Кандић је 2006. године са рачуна различитих буџетских корисника уплаћено 10 милиона динара.

Годину дана касније, исту суму из буџета добио је Центар за културну деконтаминацију, чија је директорка Борка Павићевић. Овој установи, која се бави организацијом позоришних представа, трибина, изложби и концерата, 2005. године из буџета града Београда исплаћено је 4,3 милиона динара за набавку телескопских машина. Иначе, према подацима Агенције за привредне регистре, Центар за културну деконтаминацију је у периоду од 2010. до 2013. године знатно профитирао. Пре две године приход ове организације био је 16 милиона динара, годину дана раније 17 милиона, а 2010. године је износио 14,9 милиона динара. Ипак, Борка Павићевић, директорка овог центра, неколико пута је наглашавала да је свесна да не дели ставове већине грађана Србије. Али зато врло радо са њима дели финансијска средства.

Центар за културну деконтаминацију је 2013. године, према подацима Агенције за привредне регистре, имао шест запослених.  

Најмање новца од пореских обвезника добила је Геј стрејт алијанса. Пре четири године Скупштина града Београда уплатила им је милион динара, следеће године добили су 300.000 динара више (уплате су стигле од Управе за људска и мањинска права и Канцеларије за људска и мањинска права), а 2013. године им је са рачуна повереника за заштиту равноправности пребачено свега 130.000 динара.

Ирена Церовић, представница Београдског фонда за политичку изузетност, чија је председница Соња Лихт, истиче да држава учествује у финансирању њихових пројеката са свега пет одсто, а неких година и са мање од један одсто. Највећи донатори овог фонда су Европска унија, Савет Европе, Немачка организација за техничку сарадњу, ОЕБС и УН.

Соња Лихт (Фото Т. Јањић)

– Највећи број наших пројеката усмерен је на оснаживање доносилаца одлука, а држава ретко расписује конкурсе за ту намену. На нашем сајту стоје имена свих донатора, јер они то захтевају, а понекад пишемо и износ којим су финансирани наши пројекти – објаснила је наша саговорница.

Познато је да у Србији има 24.438 удружења грађана, то јест невладиних организација, а највише њих делује у области социјалне заштите и бави се пружањем различитих социјалних услуга. Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом Владе Србије још није објавила колико је новца из прошлогодишњег буџета издвојено за активности НВО. Али, наука није нарочито профитирала. Добила је 16 милијарди динара.

Кирби дао 2,7 милиона долара за девет организација

Девет организација цивилног друштва добило је, у резиденцији америчког амбасадора, признања и бесповратну донацију од 2,7 милиона долара од Америчке агенције за међународни развој (УСАИД). Међу њима су: Београдски фонд за политичку изузетност, чији је оснивач Соња Лихт, Центар за слободне изборе и демократију (Цесид), Фондација Ана и Владе Дивац, конзорцијум Српске асоцијације менаџера, DNA Communications (једна од међународних маркетиншких организација која има своје представништво у Београду), Женски едукациони центар, Национална коалиција за децентрализацију (мрежа од 16 организација цивилног друштва са седиштем на југу Србије која подржава већу укљученост јавности у демократске и изборне процесе), Центар за истраживање, транспарентност и одговорност (чији је члан Синиша Дедеић, уредник Истиномера), Смарт колектив (који промовише друштвено одговорно пословање) и Траг фондација (некада је деловала под именом Балкански фонд за локалне иницијативе, а промовише развој локалне заједнице). На тај начин озваничена је сарадња америчке амбасаде и УСАИД са побројаним организацијама. Нове активности које ће спровести ова удружења коштаће око 3,7 милиона долара. Остатак новца за пројекте обезбедиле су партнерске организације. Амбасадор Мајкл Кирби, који је уручио признања организацијама, подсетио је присутне на недавни састанак премијера Александра Вучића са представницима НВО и изразио наду да ће се убудуће представници власти чешће сретати са представницима цивилног друштва.