Вршац – Одборници вршачке општине усвојили су предлог Општинског већа, којим се од државе тражи да вршачкој општини пренесе свој део капитала у компанији „Вршачки виногради”. Локална власт ће се, заузврат, обавезати да у року од године дана пронађе стратешког партнера за то предузеће, чији је већински власник управо држава, са 72 одсто, а остатак припада малим акционарима.
Чедомир Живковић, „први грађанин” Вршца, образлажући предлог Општинског већа, изгласан на иницијативу више странака, рекао је да је ова компанија од посебног значаја за Вршац и читав крај, а истовремено оштро критиковао људе који су, у последњих десетак година, водили фирму. Такође, поменуо је и изузетно лошу приватизацију (2006. године).
– Морамо заједно са државом да изнађемо решење, а ако се у кратком року не донесу ваљане одлуке и предузму праве мере, ова компанија ће бити озбиљно угрожена. Чак смо и наша (локална) потраживања од ове фирме толерисали, да бисмо компанију са око 240 запослених сачували – рекао је Живковић.
– Овај потез локалне самоуправе нас је охрабрио, и очекујемо позитиван одговор државе, која је до сада у најбољу руку била равнодушна. Такође, надамо се и бољој сарадњи са локалном влашћу, које до сада није било – рекли су за „Политику” Јон Попов, председник синдиката „Независност” у „Вршачким виноградима” и Дорел Мохора, председник Удружења малих акционара ове познате компаније.
Да подсетимо, у првој приватизацији 70 одсто државног капитала „Вршачких винограда”, 2006. године, купио је конзорцијум већинских власника („Винопродукт Чока” д. о. о. Суботица, ТУП „Родић МБ КО” д. о. о. Кула и „Шећер Шафер” д. о. о. Београд). Две и по године касније, продаја је – поништена, јер, „купац није испоштовао преузете обавезе”.
Други покушај продаје, кинеској фирми „Гуан Нан”, није завршен потписивањем купопродајног уговора. Чак се око овог случаја дигла велика прашина у јавности. Наиме, почетна цена на првом јавном надметању, 26. јула претпрошле (2013) године, била је 17,6 милиона евра. Цена у другом кругу пала је на 51 одсто, односно 8,9 милиона евра, да би у трећем надметању (сва три у истом дану), њена вредност била сведена на свега 30 одсто, односно око 5,3 милиона.
После овог надметања, подсетимо, наложена је истрага, па је убрзо читав покушај да се добије газда – „ресетован”.
Заједничко за оба покушаја су лоши трагови, које су за собом оставили актери, а нарочито су разочаравајући они које је оставио већински власник капитала – држава, јер се од ње, по логици ствари, очекивало домаћинско понашање и другачији однос, макар према сопственој имовини (72 одсто држава, 28 одсто акција мали акционари).
Сада је баш догорело до ноката, јер је компанија остала без новца, неопходног за послове до скидања овогодишњег рода грожђа, који обећава. Читав род, процењен на око седам милиона килограма грожђа, под претњом је принудне наплате поверилаца. Нико не жели да поверује да сплашњава и ентузијазам код запослених, који је био баш дуготрајан, упркос небризи већинског власника.
Управна зграда у самом центру града пружа слику о тренутку у коме се налази и ова компанија, и држава: фасада је пропала, прозори замазани, стилска капија запуштена, а из темеља зграде је ижџикљала, чак и процветала, непозната травка, за коју се Вршчани плаше да је из фамилије – злослутница.
