Ђорђе Вукадиновић: Ријеч „геноцид“ je британска полуга и маљ за ликвидацију Републике Српске

Обиљежавање трагичних догађаја у Сребреници, поприма, осим хуманитарног, све више политички и политикантски карактер, јер у центрима моћи у региону и на Западу има оних који сматрају да је то згодна прилика да се сама тежина ријечи „геноцид“ икористи као полуга и маљ за ликвидацију Републике Српске, оцијенио је за Срну политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић.

Он сматра да се иза притисака на руководство Србије и Републике Српске да дођу у Сребреницу на обиљежавање годишњице, крије опасан заплет – да се „у име мира и клањања жртвама, заправо, призна `геноцид` и прихвати на себе и свој народ одговорност за све догађаје и злочине на простору целе БиХ“.

Поводом најновије „поплаве“ резолуција о Сребреници, Вукадиновић је рекао да се не могу „затворити очи пред чињеницом да у центрима моћи и у региону /од Сарајева до неких других престоница/ и на Западу /од Берлина, Брисела до Лондона и Вашингтона/ има оних који сматрају да је све ово згодна прилика да се коначно закуца ексер у ковчег Републике Српске“.

„Они сматрају да је добра прилика да се оно што они сматрају, на основу врло натегнуте аргументације и проблематичних аргумената, `геноцидом који се догодио у Сребреници`, да се сама тежина ријечи `геноцид` искористи као полуга, ослонац и као маљ за ликвидацију Републике Српске, односно дерогирање њених институција, и да тако ућуткају сваке, не само садашње него и евентуално неке будуће амбиције Срба у БиХ или Републици Српској да сами одлучују о својој судбини“, рекао је Вукадиновић.

Он указује да се могло очекивати да ће бити подигнуте тензије и „повишена температура“ у сусрет овогодишњем обиљежавању злочина у Сребреници, с обзиром на „округли датум“, 20. годишњицу.

Али, како је истакао, исто тако се могло очекивати, да ће то бити искориштено за фронтални, али и индиректни напад на Републику Српску и на Србе и све оне који сматрају да је српски народ имао своје легитимне интересе и право да се бори за њихово остваривање у БиХ и бившој Југославији.

„Нажалост, ово обиљежавање трагичних догађаја у Сребреници, како се приближава годишњица, поприма изван хуманитарног и један политички и политикантски карактер и плашим се да ће он бити све доминантнији, а да ће саосећање са жртвама бити само оправдање за политички притисак и покушај суштинске ликвидације Српске и претензија Срба у БиХ да сами бирају своју судбину“, рекао је Вукадиновић.

Он сматра да ће се наредних дана водити дипломатска битка око тога да се врх Србије и Републике Српске принуде да се појаве у Сребреници.

Према Вукадиновићу, опасно је то што би се то присуство схватило као врста кајања и признавања оне интерпретације догађаја у Сребреници која није потврђена ни историјским фактима нити од релевантних институција Србије и Републике Српске.

Према његовим ријечима, све време трага се за неким српским Брантом, који ће да клекне и извини се за злочине почињене у име српског народа, као што је то учинио Вили Брант у својој чувеној посјети Пољској.

„Оно што је ту спорно јесте што такав чин аутоматски – не да тога који би то учинио у име српског народа чини `новим Вилијем Брантом` – него Србе чини Немцима, то јест колективним кривцима за `геноцид` и главним кривцима за рат и злочине у БиХ“, рекао је Вукадиновић.

Он је поновио да је то опасан заплет, који се крије у наизглед хуманом и миротворачком чину који се очекује од политичког врха Србије и Српске, и тенденција да у име мира и клањања жртвама прихвате на себе и свој народ одговорност за све догађаје и злочине на простору цијеле СФРЈ.

Медији су објавили да Велика Британија припрема резолуцију о Сребреници пред Савјетом безбједности УН. Хрватски посланик Иван Јаковчић иницирао је приједлог резолуције о Сребреници у Европском парламенту. У Конгресу САД, такође, је представљена резолуција у Сребреници.

Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ није усвојио приједлог резолуције о Сребреници чији су предлагачи посланици Денис Бећировић, Мирсад Мешић и Заим Бацковић, а резолуцију о Сребреници недавно је и у Народној скупштини Републике Српске поднио потпредсједник Српске Рамиз Салкић.