ЕКСКЛУЗИВНО: У Раваници сахрањен највећи српски јунак свих времена?

Древни манастир у срцу Србије можда чува тајну гроба једног од највећих српских епских јунака.

О Милошу Обилићу, човеку који је за време Косовског боја убио султана Мурата и тако постао, поред Краљевића Марка, најславнији српски епски јунак, историјски се не зна много тога.

Наиме, о овом јунаку не постоји ниједан писани траг нити документ из времена пре Косовског боја. Све што сада знамо, плод је каснијих дописивања и народних прича и предања.

Због тога један гроб у манастиру Раваница код Ћуприје може да представља важну карику која нам недостаје у његовој причи.

“Загонетни гроб у Раваници”, тако је наш угледни историчар Миодраг Пурковић насловио свој рад написан у Лондону, уочи Видовдана 1971, о тајанственом гробу који је откривен у јесен 1956. у северозападном делу раваничке цркве – прича за Дневно.рс Александар Тешић, писац и један од првих који су проговорили о овој страни српске историје о којој се мало зна.

Гроб је био испод нивоа храма, пружао се у правцу исток-запад и са ковчегом кнеза Лазара правио је прав угао. Гробница је била озидана од камена пешчара и изнутра омалтерисана. Под гробнице је био покривен каменим плочама преко којих је био стављен слој малтера. Било је очигледно да је гробница намењена неком значајном лицу, закључио је Пурковић.

У време када је Раваница запустела, ова гробница је била разваљена и опљачкана, али 1956. још је било нечега у њој. Нађене су кости, остаци златом ткане материје, дугмад, два новчића, дршка и врх мача или ножа. Околност да су пронађени делови оружја искључила је могућност да је ту био сахрањен неки архијереј или друго свештено лице.

Чији је мистериозни гроб?

– Спремајући наставак “Косингаса”, читао сам Пурковићеву сјајну књигу “Кнез и Мистериозни гроб се помиње и у српским народним песмама деспот Стефан Лазаревић“ и на једном месту где он говори о могућности да је у Раваници можда сахрањен Вук, млађи син кнеза Лазара, он у фусноти то оповргава и наводи да је ту био сахрањен неки ‘верни слуга’ Лазарев, можда Милош Обилић. При том, позива се на свој рад ‘Загонетни гроб у Раваници’ из 1971. Морао сам да потражим то дело и нашао сам га у архиви САНУ, и фотографисао га јер не дозвољавају да се износи – објашњава Александар Тешић.

У једној бугарштици, старој народној песми, каже се како је Мурат на издисају поручио да се Милош Обилић сахрани на његову десну руку, а „под ноге ми ставите славнога Лазара кнеза“. На то Милош моли Мурата да се цареви сахране један поред другог, а Милош да буде сахрањен под ногама кнеза Лазара: „Како сам га л’је по за живота свеђ дворио, Нека њега ја дворим и у мајци црној земљи.“ И Мурат је, према песми,рекао Бајазиту да тако поступи.

Миодраг Пурковић даље образлаже своју тезу тврдњом да би Вук Лазаревић био сахрањен поред оца, а не испод његових ногу.

С обзиром на положај гроба према положају кнеза Лазара, за Пурковића је јасно да је поред ногу свога господара сахрањен неки Лазарев „верни слуга“. Лазар је несумњиво имао више верних слуга и многи су били заслужили такву част, али један се посебно истицао својом верношћу и пожртвованошћу. Такође, мало је вероватно да је то био неки његов великаш јер су они сами били ктитори или су даривали цркве како би за себе обезбедили где ће почивати – истиче Тешић.

Прича тек треба да добије свој епилог

Миодраг Пурковић у свом раду пише о “Милошу коме је народно предање дало презиме Обилић” и даље наводи: “Излазим са, на први поглед смелом, али логичком претпоставком: да је у раваничком загонетном гробу, крај ногу кнеза Лазара био сахрањен Милош Обилић” – цитира Тешић дело нашег угледног историчара и додаје да се то можда догодило већ у Приштини.

Тело кнеза Лазара после Косовског боја Вук Бранковић је однео у Приштину, одакле је две-три године касније, по захтеву кнегиње Милице пренет у његову задужбину Раваницу где се и данас налази.

– Чим сам прочитао рад Миодрага Пурковића, ништа ми није било преостало него да се и ја упутим у Раваницу у потрази за неким, било каквим, одговором. Безуспешно сам покушавао телефоном да најавим свој долазак и разговор, нико се није јављао, па сам морао ненајављено да одем. Нисам успео да дођем до игуманије, није имала времена да ме прими. Међутим, на моју радост, накнадно сам успео преко једног пријатеља да закажем разговор са њом, тако да за који дан опет идем у Раваницу. Ова прича ће добити свој наставак, са новим фотографијама, а какав ће бити њен крај, бојим се не зависи од нас – објашњава Александар Тешић.

Чији се остаци налазе у загонетном гробу под ногама гроба у коме је почивао кнез Лазар? Хоће ли и ова прича остати без завршетка као и многе друге из најсветлијег доба наше историје? Да ли је могуће да нам је гроб највећег косовског јунака све ово време “пред носом”, а да ми то не знамо?

Свој рад о мистериозном гробу историчар Миодраг Пурковић завршава речима: “Они који се баве средњовековном српском археологијом треба још једном да испитају ову гробницу. Треба да утврде да ли је гробница зидана истовремено кад и црква и унапред већ намењена за кнеза Лазара. Изнад свега, ваља обратити пажњу да се случајно на некој плочи којом је гробница обложена не налази натпис, који је, због предострожности у мутним данима, био окренут унутра. Тим археолозима истински желим успеха да нађу одговор чији је загонетни раванички гроб.“

Ко је историчар Миодраг Пурковић?

Миодраг Пурковић спада у генерацију историчара који су живели и радили између два Велика рата. Учио је код наших познатих историчара Станоја Станојевића, Јована Радонића, Драгутина Анастасијевића и Владимира Ћоровића. После студија отишао је у Париз и радио у народној библиотеци, у библиотеци на Сорбони, Словенском институту. Предавао је историју у Скопљу где га је затекао Други светски рат и 1941. допао је немачког заробљеништва. После рата свој рад наставља у Енглеској где је остао до смрти.

Свима онима који о овој интригантној теми желе да сазнају више, Александар Тешић препоручује ове књиге:

“Загонетни гроб у Раванци” Аутор: Миодраг Ал Пурковиц́ Издавач: Виндзор, Онт. : Авала, 1971. Сериес: Глас канадских срба. Аналyтицал ентрy, бр. 2009, 29 јули 1971.
Драгутин Костић, Песма о верном слузи, Глас Српске краљевксе академије наука 168 (1935) 137-202
В. Богишић, Народне пјесме из старијих, највише приморских записа, књ. 1 (Гласник Српског ученог друштва, друго одељење књ. 10) 1878, 9-10

Аутор: А. Богдановић, Дневно.рс

Фото: Александар Тешић/Википедија/Колаж