Србија је колевка металургије

Ова млада Прокупчанка, која је завршила археологију на београдском Универзитету, привукла је пажњу својих колега на научним скуповима широм света промовишући тезу да је Србија колевка европске металургије.

Наиме, истраживачи нашег археолошког локалитета Беловоде, где су први пут откривени трагови топљења руде бакра, доказали су да су становници овог насеља знали за комплексну технологију прераде метала још пре скоро 7000 година.

До ових резултата стигла је тада двадесетседмогодишња археолошкиња Миљана Радивојевић, која анализом малих комада згуре потврдила њихову аутентичност, а самим тим и претпоставке многих археолога да је Србија пре 7000 година била веома важан металуршки центар. Ову тезу Миљана је одбранила у склопу мастер програма на престижном Универзитетском колеџу у Лондону (UCL) и за њу награђена значајном Петријевом наградом.
Ово истраживање помогла је финансијски британска влада, Институт за археометалуршке студије у Лондону и Влада Републике Србије (Министарство културе и Фонд за младе таленте).

 Наша млада научница је потом објавила своје резултате у часопису „Journal of Archaeological Science” као први аутор српског порекла , који је већ две године по објављивању на листи топ 10 најскиданијих чланака са сајта „Сајенс Дајрект“ (Сциенце Дирецт) у овој области. Тренутно је на крају докторских студија археометалургије са темом „Порекло металургије у Европи: Производња метала у винчанској култури, Србија“.

Миљана овог лета, заједно са својим колегама из иностранства борави у Србији где спроводи археолошка истраживања на локалитетима Беловоде код Петровца на Млави и Плочник код Прокупља, која би требало да одговоре на питања како и зашто се трагови најстарије металургије Европе и света јављају у Србији.

Овај пројекат представља наставак њене докторске тезе, али сада са већим тимом стручњака из Велике Британије, Немачке и Србије, док је средства за финансирање доделила британска влада у вредности од око пола милиона фунти.

У Србији се овај пројекат реализује у сарадњи са три музеја, Народним музејем у Београду, Музејем Топлице у Прокупљу и Завичајним Музејем у Прибоју.
„Нова истраживања су почела ове године у потпуности финансирана британским средствима. За сада имамо пуно налаза малахита, објекат који је највероватније служио за становање, и разноврсни керамички, камени и кремени материјал. Ситуација ће бити много јаснија када завршимо анализе“, објашњава Миљана у разговору за интернет новине „Кућа добрих вести“.

На локалитету Беловода бакар се појављује кроз све слојеве насељавања. Ту су древни винчански ковачи, топећи бакарну руду, иза себе оставили низ трагова који су чекали у земљи више од седам миленијума да буду стављени под електронски сноп моћних микроскопа на лондонском Институту за археологију.

За истраживање металрушких активности најважњији су остаци згуре, или јаловине. Ова стакласта материја у којој преовлађују силикати, технолошки је остатак процеса топљења метала, на који археолози однедавно обраћају пажњу у својим истраживањима.

Зачетак металургије у Србији помера светску историју

Тема зачетка металургије у Србији, потпуно помера светску историју и зато је ово откриће од изузетног значаја за Србију.

„Један од бенефита је дефинитивно развој археолошке науке у Србији, развој локалне туристичке понуде у местима у којима радимо, али најважније од свега сарадња између колега из различитих земаља и вештине које једне од других можемо да научимо”, каже Миљана за наш портал.

Бројна археолошка истраживања потврђују да су Винчанци били технолошки и социјално напредни, а на питање, шта је њу импресионирало у винчанској култури, Миљана одговара да је то свакако култура са богатим наслеђем, али истиче да ми, пре свега, треба да будемо поносни што је та култура већим делом била смештена у границама наше земље и што њеним изучавањем имамо прилику да обогатимо наша сазнања и развијемо велики потенцијал за културни туризам.

Миљана истиче да би нова истраживања требало да расветле ситуацију око независности развоја металуршких знања на Балкану далеко од блискоисточних центара, одакле се сматрало да она долазе на европски континент.

Шта то заправо значи – да смо ми, можда били колевка будуће индустријализације Европе и света?

Металургија се уопштено сматра последњом револуцијом онога доба, која је убрзала све друштвене процесе, увела нове вредности као што су новац и статусни симболи, поделила друштво, увела класне разлике и изазвала ратове новим оружјем.

Бројна истраживања потврђују да су Винчанци били технолошки и социјално напредни и да су користили малахитне перле и разне бакарне алатке.
Медјутим, о топљењу бакра у винчанској култури се само нагађало, а о пореклу руде водиле деценијске расправе.

На Балкану је пронађено више од пет тона разноврсних бакарних алатки старих између 7.000 и 6.000 година, али њихово порекло је само делимично познато и највећим делом представља енигму која већ неколико деценија распирује академске дебате.

На Миљани и њеним колегама је сада да јавности пруже неке дугоочекиване одговоре.

Извор: Кућа добрих вести