УНИШТЕНА ПРИВРЕДА: Спорна 24 случаја приватизације – питања без одговора

Од 24 случаја проблематичних приватизација, продаја и пословања предузећа ни у једном није донета пресуда, само у пет предмета је почело суђење, док се остали налазе у истрази. У четири случаја нема елемената кривичног дела

Прошле су четири године од како је Европска комисија од Србије затражила решавање 24 предмета корупције, проблематичних приватизација и продаје државних предузећа, који су у јавности постали познати под називом „24 спорне приватизације.“

Представници власти често о овим предметима говоре као да су већ окончани али многи предмети су још у фази истраге, што значи да оптужнице тек треба да буду написане.

Подаци Тужилаштва за организовани криминал показују да је само у шест предмета подигнута оптужница – суђење је у току у пет случајева, а пресуда још нема. У четири предмета Тужилаштво је утврдило да нема елемената кривичног дела.

Према документацији до које је дошао Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС), данас се овим случајевима баве локалне полицијске управе попут ПУ Београд, Смедерево или Нови Сад, али и Јединица за финансијске истраге Службе за борбу против организованог криминала. Специјална радна група Министарства унутрашњих послова (МУП), која је на почетку истраживала ове предмете, расформирана је због уштеда, а њени припадници су враћени у матичне јединице.

Према полицијским извештајима из 2013. године, штета по државу само у ова 24 случаја процењена је на око осам милијарди динара, а најмање 75 особа је осумњичено за кривична дела попут злоупотреба службеног положаја, злоупотреба положаја одговорног лица, давање и примање мита.

Јелисавета Василић, чланица Савета за борбу против корупције, каже да Савет није задовољан оним што је за три године учињено и да премијер “очигледно није знао колико Србија није правна држава” када је најавио крај истрага 2013. године, “јер да је знао колико се овде тешко и мало ради у правосуђу онда би схватио да је то била пренагљена изјава.”

24 случаја које је истраживао МУП

Међу предузећима чије је послове, приватизацију и пропадање истраживала полиција налазе се: Југоредмедија, Вечерње новости, Керамика, Ветеринарски завод, Сартид, Технохемија, АТП Војводина, Шинвоз, Телеком, Мобтел, Ц Маркет, Лука Београд, Застава Електро, Азотара Панчево, Трудбеник Градња, Дел Реал, Срболек, Просвета, Завод за обрачун и плаћање, Национална штедионица и Нуба Инвест. Осим овога, МУП је истраживао и случај извоза шећера у ЕУ, доделу концесије за изградњу аутопута Хоргош-Пожега, као и власништво у водећим медијима.

Савет одавно истраживао спорне случајеве

У јуну 2011. године у Београд је, према речима тадашњег премијера Србије Ивице Дачића, стигао допис из Брисела са захтевом да се провере „24 спорне приватизације“ и извештај достави у Брисел, док је у марту следеће године Европски парламент исто затражио резолуцијом.

Европски парламент позвао је српске власти да одмах ревидирају “контраверзне приватизације и продају 24 компаније јер је Европска комисија изразила озбиљне сумње у њихову легалност“, пише у резолуцији.

Поред значајних приватизација, као што су приватизација трговинског ланца Ц Маркет, једне од највећих фабрика лекова Југоремедија и преузимање акција Луке Београд, ови предмети обухватају продају фирми из стечаја, попут железаре из Смедерева, давање земљишта под концесију за изградњу аутопута Хоргош-Пожега, случај извоза шећера у Европску унију (ЕУ), оснивање фирме Мобтел, као и бесплатно давање државног пословног простора Националној штедионици.

Овим и другим случајевима се годинама бавио Савет за борбу протв корупције који је од 2003. до 2011. доставио низ извештаја Влади и тужилаштву, а управо ти извештаји су доспели и у Брисел као “Питања која су остала без одговора”, након чега се ЕУ обратила Србији.

Према речима Јелисавете Василић, председнице Савета, након што је ЕУ затражила решење проблематичних приватизација, изгледало је као да је Влада Србије озбиљно кренула у рад на овим предметима.

Тадашњи први подпредседник Владе Александар Вучић најављивао је да ће борба против корупције бити ефикасна и да ће ови предмети стари неколико година добити свој епилог.

Од полицијских инспектора из Управе криминалистичке полиције формиран је специјални тим МУП-а, радна група која је за око годину дана рада, крајем 2013. године, утврдила да је спорним пословима нанета штета већа од 100 милиона евра.

Након две године рада, радна група је расформирана у октобру 2014. године. Инспектори су враћени редовним активностима а рад на случајевима наставили су у оквиру разних јединица МУП-а.

“Полиција је веома озбиљно радила, али ођедном смо добили обавештење да је група расформирана и сада више не знамо ни где су предмети ни ко по њима ради”, каже Јелисавета Василић, председница Савета.

Ни након више од месец и по дана од слања захтева, МУП није ЦИНС-у доставио информације о статусу истрага нити одговорио на питања о исходу рада радне групе.

Специјални тужилац Миљко Радисављевић изјавио је крајем 2013. да очекује да ће истраге које су покренуте у спорним случајевима бити завршене у првој половини 2014. године. Међутим то се није десило у многим од њих.

Према допису које је Тужилаштво за организовани криминал упутило ЦИНС-у, у шест предмета је почео главни претрес. У случајевима Југоремедија, Лука Београд, Технохемија, Нуба Инвест и ХИП Азотара – суђење је почело, док је за Срболек подигнута оптужница и чека се почетак суђења.

У четири предмета Тужилаштво за организовани криминал је утврдило да нема елемената кривичног дела, а то су: покушај продаје Телекома, давање концесија за изградњу ауто-пута Хоргош – Пожега, продаја Трудбеник градње и давање земљишта за изградњу у Блоку 63 предузећу Дел реал. Случај Ц маркета, према налазима тужилаштва, нема елемената организованог криминала па није у њиховој надлежности.

У четири предмета кривични поступак воде друга тужилаштва – Керамика Кањижа, Шинвоз, Застава електро и ИП Просвета.

У фази истраге и даље се налазе АТП Војводина, Сартид, Ветеринарски завод, Завод за обрачун и плаћање, Национална штедионица и Мобтел. Два предмета – Вечерње новости и случај о притисцима и контроли над писаним медијима – су у предистражном поступку, док се у случају истраге око илегалног извоза шећера у ЕУ поступак уопште не води.

Програмски директор Транспарентности Србија, Немања Ненадић, каже да је лоше то што су ови случајеви узети у рад тек након што је реаговала ЕУ и да због тога нема никакве гаранције да ће они икада бити доведени до краја.

“Не мислим да сада треба да нам буде главна брига да ли ће ЕУ бити задовољна овим исходом, мислим да је много већи проблем што нисмо направили систем”, каже Ненадић.

Милијарде динара штете

Злоупотребе приликом продаје ђубрива из ХИП Азотаре из Панчева, према документима до којих је дошао ЦИНС, проузроковале су једну од већих штета по државу од свих случајева „24 спорне приватизације“ – преко милијарде динара је имовинска корист коју су стекла 43 лица осумњичена за кривична дела злоупотребе службеног положаја, примање и давање мита. Ово је један од ретких случајева у којима су подигнуте оптужнице.

Према извештају Савета, привремени заступник капитала у Азотари Радосав Вујачић је током 2010. године склопио неколико уговора којима је Азотара оштећена за најмање 20 милиона евра. У два случаја реч је била о позајмицама, док је у осталим Азотара од једне фирме позајмљивала пшеницу – по цени већој од тржишне – а потом ју је продавала другој – по цени мањој од тржишне.

Због злоупотреба у Азотари, Тужилаштво за организовани криминал подигло је у јулу 2013. године оптужницу против бившег министра пољопривреде Саше Драгина, тадашњег функционера Демократске странке, као и против још 20 лица, због кривичног дела злоупотребе службеног положаја. У октобру исте године подигнута је и оптужница против Радосава Вујачића, те још 24 лица, такође због злоупотребе положаја. Оба поступка се воде пред Посебним одељењем за организовани криминал Вишег суда у Београду.

Поред Азотаре, држава је значајно оштећена и у случају Сартида – продаје смедеревске железаре америчкој компанији УС Стеел 2003. године – где је због наводне злоупотребе службеног положаја учињена штета повериоцима железаре у износу од преко милијарду динара.

Међу значајније случајеве спада и приватизација фабрике лекова из Зрењанина Југоремедија, коју је 2002. на аукцији купио Јовица Стефановић звани Нини, у том тренутку на Интерполовој потерници. Уговор је раскинут 2004. године, а предузеће су преузели акционари, да би фирма 2013. отишла у стечај. Штета по државу је процењена на скоро 900 милиона динара због сумње у злоупотребу службеног положаја четири лица.

У врху према процењеној штети по државу налази се и преузимање Луке Београд где су акционари и Град Београд оштећени за око пет милиона евра, као и афера са постављањем оптичких каблова – случај Нуба Инвест – где се имовинска корист због кривичних дела злоупотребе службеног положаја и фалсификовања службених исправа процењује на преко три милиона евра.

Према речима професора економског факултета Милојка Арсића, ради опоравка привреде Србије ове предмете треба брзо решити како би се предузећа ослободила сумње јер „тешко да такво предузеће које је под истрагом може да добије кредите од банака, да нађе неког стратешког партнера”.

Арсић додаје да крупни спорови повезани са приватизацијама великих предузећа која су значајна за привреду Србије негативно утичу на потенцијалне нове купце јер се ствара слика да су „приватизације у Србији генерално намештене.“

Оштећени и нови власници

Случај Аутотранспортног предузећа (АТП) Војводина из Новог Сада један је од случајева у коме је због злоупореба и корупције оштећен нови власник, а не држава.

Предузеће је приватизовано 2004. а купац саобраћајног предузећа Илија Девић потписао је 2006. године уговор са Градом Нови Сад о изградњи нове међумесне аутобуске станице у том граду. Станица је изграђена, али јој Град никад није дао дозволу за рад, због чега је Агенција за приватизацију раскинула приватизациони уговор, а АТП отишло у стечај 2008. године.

Бивши власник АТП-а Девић је поднео кривичне пријаве против појединаца које сматра одговорним. Међу њима су бивши градоначелници Маја Гојковић и Игор Павличић, бивши ресорни министар Велимир Илић и други људи из света политике, правосуђа и полиције.

Девић је 2011. године тужио Нови Сад за надокнаду штете по којој потражује око 5,5 милијарди динара због штете која је настала у поступку приватизације предузећа АТП Војводина, изгубљене добити, штете по његова два предузећа, због продаје пољопривредног земљишта и за претрпљени душевни бол.

Овај случај се води се пред Вишим судом у Новом Саду где се још чека извештај вештака о томе колико је фирма оштећена због тога што годинама није радила.

Бивши известилац Европског парламента за Србију Јелко Кацин још 2012. године изјавио је поводом случаја АТП Војводина да је то један од примера у “којима су примећене злоупотребе од стране државе приликом приватизације и рекетирање успешних“.

У међувремену, Девићу је 2014. године био одређен притвор, након што је саслушан у оквиру истраге о приватизацији АТП Војводине и сумње за утају пореза и злоупотребу положаја.

Иван Златић, некадашњи члан тима Савета за борбу против корупције који данас ради у удружењу Учитељ незналица, где окупља раднике и мале акционаре са којима је Савет сарађивао у припреми извештаја, каже да су истраге и у другим случајевима отишле против оних који су на почетку пријављивали корупцију.

„Ти људи су се одважили на неку мало озбиљнију борбу, али сада са овим хапшењима изгледа као да их држава кажњава, а гура у страну оне који су крали“, каже Златић.

Додаје да је један од проблема то што се при вођењу истрага гледа само закон, због чега многе ствари не изгледају проблематичне: „Али није. Ти видиш један потпуно неразуман процес који се одвија по закону, једна потпуно легализована корупција“.

Нови случајеви

Савет за борбу против корупције поднео је 21. маја 2015. године Влади Србије нови извештај о спорним приватизацијама где је анализирао случајеве Индустрије прецизне механике (ИПМ), предузећа БД Агро Добановци и ДП Трајал Корпорација Крушевац.

Извештај о приватизацији ова три предузећа Савет је доставио и Републичком јавном тужилаштву, МУП-у и Министарству правде. Према последњим информацијама ови предмети су послати на разматрање Тужилаштву за организовани криминал.

ЦИНС је прошлог лета писао да је приватизација ИПМ-а омогућила Топлици Спасојевићу и његовом партнеру да постану власници зграде на атрактивној локацији, али да ни чврсте везе са Мирославом Мишковићем нису биле довољне да се у том послу профитира.

Анђела Миливојевић

——–

19. 06. 2015. ЦИНС, за ФБР приредила Биљана Диковић