Скривено благо у Србији: Места на којима се може наћи злато

Преко Србије су пролазили многи освајачи, императори, вође, богати трговци који су са собом носили своје драгоцености и закопавали их на разним местима. Један од оних који је за собом оставио невероватно благо је поп Мартин Химовић.

Легенде о закопаном благу постоје по целом свету, па тако нису заобишле ни Србију. Увек се постављало питање да ли оно заиста постоји, ко га је закопао и где?

У Србији, трагачи блага били су вођени, чиме другим, него списима поп Мартина Химовића.

Поп Мартин је отео благо из турских каравана, а закопао их је на 62 локације, а оставио је и списе. Међутим, нико до сада није успео да пронађе ово богатство.

Најпознатије тајне ризнице јесу: Смукова јама, Гаргова воденица, Јеленова пећина, Стара планина, пећина Звечара, пећина Капавица, Пештера, Карлов камен, Змајева пећина, манастир св. Јован Пуст, Шарчев дол, Курјачка пећина.

1. “Смукова јама”

“Смукова јама” се налази, према опису из дневника Мартина Химовића, испод “Три чуке”, а овај део Старе планине припада књажевачкој општини. То је најпознатија локација закопаног блага, али и најопаснија. Улаз у “Смукову јаму” чувају бројне замке, од запетих пушака, до смртоносног “овна”, шиљцима окованог дебла, које је механизмом “запето” да усмрти свакога ко не зна једини начин уласка у лагум.

2. Гаргова воденица

У Нишком крају, на брду Градиште, људи већ вековима покушавају да пронађу стару подземну византијску цркву испуњену благом (злато, круне, дијаманти…), али још нико успео до сада да је пронађе. Сви знају тачну локацију, али је права мистерија тачно место где се подземна црква налази, где тачно треба копати. Теорија о подземној цркви пуној блага је веома популарна и позната широм Балканског полуострва.

3. Јеленова пећина

– Место Мала Јеленова пећина нема мапу него скривено језеро и пећина која је затворена, мало се види, а кад је сунце, кад станеш пред њу, види се топло врело и оштра чука, то је у лесковачком крају – наводи се у једном од списа Мартина Химовића.

4. Пећина Звечара

Авала, рударско окно из римског доба, звана Звечара.

5. Пећина Капавица

У јаму Капавицу је 8. јуна 1941. бачено 115 Срба из Капавице, Ранковаца, Убоска, Банчића, Пустипуха, Влаховића, Рђуса…

6. Пештера

Област Пештере се налази у јужном делу Бугарске. Првобитно је било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу су владали стари Рим и Византија. Претпоставља се да је поп Мартин прошао овуда и закопао у Пештери део блага.

7. Карлов камен

Карлов камен или мост је велелепна камена структура из XИВ века која спаја две стране Прага, Стари град и Мали град. Са њега посетиоци уживају у погледу на околину и реку Влтаву која тече испод моста. Његова изградња је почела 1357. године под покровитељством краља Карла ИВ, а завршен је почетком XВ века. Све до 1870. називан је Камени или Прашки мост, када му је име промењено у Карлов мост, а можда тај мост крије неку богату тајну?

8. Змајева пећина

Влашка планина се налази у југоисточној Србији, недалеко од Пирота и пружа се правцем северозапад-југоисток у дужини од 6 км. Припада Балканским планинама, по структури је кречњачка, а њен највиши врх Паница (1.443 метара) смештен је у њеном северозападном делу. Према легенди пут до неслућеног богатства води преко Змајеве пећине. Улаз у пећину налази се у планинској недођији у камењару изнад Погановског манастира. Многи су покушавали да уђу, али су погинули. У пећину једино може да се уђе спуштањем помоћу конопаца, што су многи и покушавали. Али на дну пећине где је један од улаза, налази се направа-механизам у виду огромне змије, која би свакога ко уђе убила на месту, или у најбољу руку на смрт препала.

Још увек није познат нити један случај да је било који ковчег са благом откривен, али ко зна, можда неко буде те среће и открије га.

Телеграф