Колоне очајника бауљају Србијом

Светски дан избеглица Србија је дочекала са 35.295 људи са статусом избеглица (од 618.000 колико их је примила током и после ратова у бившој Југославији), 203.000 интерно расељених са Космета и 18.000 интерно расељених на подручју КиМ, али и са до сада највећим бројем избеглица из Сирије и других ратом захваћених земаља.

Званични подаци говоре да је до 20. јуна азил у Србији затражило 28.187 људи, што је знатно више од 16.490, колико их је било прошле године. Само до краја маја њих 5.770 затражило је смештај у центрима за азил. Да ситуација може бити и гора говоре свакодневне колоне миграната из зараћених азијских и афричких земаља који у Србију пристижу из Македоније и Бугарске.

Само на југу земље првог дана протеклог викенда у Прешеву и Бујановцу је било 1.500 људи пристиглих из Македоније који настављају ка северу земље, па и Суботица бележи велики број путника којима је циљ докопати се неке од земаља ЕУ.

Ову до сада незапамћену кризу ни кривој ни дужној Србији могла би да погорша Мађарска подизањем граничног зида којим планира да спречи даљи прилив миграната.

Мигранти углавном стижу без пара и гладни, а неретко су већи део пута од Блиског истока до Србије превалили пешице. Да су српски аутобуси свакодневно препуни миграната, потврђују возачи који саобраћају на линијама ка Београду. Управа граничне полиције непрестано камерама прати границу према Македонији и патролира.

Број миграната ће, према речима Радоша Ђуровића, директора Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, сигурно наставити да расте. Он признаје да су подаци превазишли сва очекивања Центра која су била пројектована на основу тренда миграција на терену.

– Тај проблем значајно оптерећује Србију која мора да промени и примени концепт привремене заштите из Закона о азилу. Он подразумева да избеглима из ратом захваћених Сирије и Ирака
буде пружена легална заштита од три месеца до годину дана која подразумева ургентни смештај, здравствену заштиту и издавање привремене личне карте. Тиме они не би били на улици, изложени разним криминалним групама, а уз личну карту би могли да подигну новац који имају у банци или им га уплаћује родбина – каже за “Вести” Ђуровић.

Он објашњава да има случајева да мигранти који немају документе договарају са неким људима да им се уплати новац, а они, када га подигну, задржавају те паре за себе.

Иван Гергинов, помоћник Комесара за избеглице и миграције Србије, истиче за “Вести” да је Комесаријат релевантна институција, стручна за прихватање и збрињавање.
– У 700 колективних центара сместили смо 60.000 људи који нису могли да се снађу, а после Центра за азил у Бањи Ковиљачи отворили смо их још. Имамо пет таквих центара са 810 кревета и два транзициона центра по Споразуму о реадмисији. У центрима за азил је 300 људи, што значи да нам је слободно више од 500 кревета, а мигранти не желе ту да се задрже, јер су им циљ земље ЕУ – навео је наш саговорник.