Упућени тврде да ћемо 2012. од страних туриста, можда, зарадити и милијарду евра
„Србија у туризму има толико квалитетне производе за које нисте свесни колико су добри”, изјавио је недавно Мајкл Џеј, британски експерт за ту област и вођа пројектног тима после завршетка пројекта Националне стратегије развоја туризма, чију је израду Европска унија помогла са милион евра. Господин Џеј је још један од многих странаца задивљених лепотама наше земље, њеним културним наслеђем и укусном храном. И мада нуди само делић тог богатства, Србија ове године од страних туриста неће зарадити више од милијарду долара.
Иако криза у свету још траје наш укупан приход од туризма само је 2009. био мањи него 2008. године. Девизни прилив од туризма је у 2011. години достигао 710 милиона евра, односно 991 милион долара. Упућени тврде да ће у 2012. милијарда долара сигурно бити премашена, а ни милијарда евра није далеко.
– Повећањем понуде доћи ће до пораста броја страних туриста у Србији, а нова стратегија развоја туризма, која је урађена у складу са међународним стандардима, допринеће расту ове привредне гране и стандарда људи – убеђен је Мајкл Џеј.
Економисти процењују да, поред пољопривреде, туризам може бити друга грана која остварује суфицит у размени са светом. Према подацима Народне банке Србије наши грађани су на путовања у иностранство у 2011. потрошили 791 милион евра, што је око 80 милиона долара више од оствареног туристичког девизног прилива, али се процењује да се тај минус годишње креће око милијарду евра.
Србија је у првој половини ове године од туризма остварила 288 милиона евра девизног прилива, што је, према статистици Народне банке, за три одсто више него у истом периоду лане. Туристичка организација Србије из године у годину бележи све више страних гостију. У првом полугођу 2012. нашу земљу је посетило 10 одсто више странаца него у истом периоду прошле године, што наговештава и већи девизни прилив од прошле године и остварених 710 милиона евра, односно 991 милион долара. Иначе, државна статистика је забележила да нам је 2011. године у гостима било 764.167 страних гостију, што је за 12 одсто више него претходне.
– Српски туризам би могао да заузме много већи удео на економском тржишту, али понуду треба додатно прилагоди потребама туриста – указује представник Делегације Европске уније у Србији Хосе Антонио Гомез. – За његов развој неопходна су улагања у инфраструктуру и већа промоција многобројних туристичких и археолошких локалитета, као што су Дунав и Виминацијум.
Гомез подсећа да додатна улагања у туризам, пре свега у изградњу путева и друге инфраструктуре, истовремено доприносе и равномернијем регионалном развоју земље.
– Према редигованој стратегији, Србија ће наредних година подстицати развој пословног, градског, руралног и планинског туризма – каже државни секретар за туризам Горан Петковић. – Развијаћемо и туризам на Дунаву и тематске кружне туристичке туре, као што је пут Римских царева, којим ће туриста из Београда и других великих градова стизати у унутрашњост Србије, где постоји добра туристичка понуда.
И ове године ће, као и обично, домаћи туристи највише боравити у Врњачкој Бањи, затим на Златибору, у Сокобањи, Београду, на Копаонику, у Нишкој бањи, Бањи Ковиљачи, на Тари и на Дивчибарама. Странаца ће највише бити у Београду, где је лане остварено нешто више од 848.000 ноћења, затим у Новом Саду –142.600 ноћења, на Златибору 64.467, у Врњачкој Бањи 50.000 и на Копаонику 29.000 ноћења.
Уобичајено је да нам највише туриста из иностранства долази из Босне и Херцеговине, прошле године око 165.000, затим из Црне Горе – 129.000, Словеније – 124.500, Немачке – 97.000, Хрватске – 93.000.
У туристичким агенцијама кажу да је ове године за око 11 одсто повећан број наших грађана који се одмарају у иностранству. Пре свега зато што су авионске карте и индивидуални аранжмани могли да се купе на рате и без камате.
Наши људи су и овог лета највише путовали у Грчку и Турску, затим Египат, Тунис, Шпанију и Италију, а више туриста из Србије него лане било је и у Црној Гори. Сваки трећи, кажу тамошњи статистичари.
Мирослав Здравковић, уредник сајта „Макроекономија” процењује да грађани Србије сваке године у Грчкој оставе око пола милијарде евра, у Црној Гори око 250.000.000, колико и у свим осталим земљама.
Упућени тврде да се не може очекивати да се Србија по висини годишње девизне зараде од страних туриста приближи земљама у региону које имају море, али мора да тежи да се примакне Мађарској и Аустрији. Мађарска је 2006. од страних туриста зарадила око 4,5 милијарди долара, односно око четири одсто БДП, а Аустрија 16,6 милијарди долара, или 6,38 одсто БДП. Чешка је исте године остварила девизни приход од туризма од 6,6, а Бугарска 3,1 милијарду долара.
Према речима државног секретара за туризам Горана Петковића, директан допринос туризма бруто домаћем производу Србије процењује се на око 2,3 одсто, а први следећи корак је да се достигне четири одсто БДП.
Политика
