„Србија је понудила Косову да над Газиводама деле власништво на пола, али је наша делегација одбила уз образложење да ово језеро са хидроцентралом, трансформатором и водовима у потпуности припада Косову,“ наводи данашња Коха у извештају о разговорима у Бриселу, цитирајући своје изворе. Коха се, међутим, у већем делу текста „Београд прича о Газиводама као о својој имовини“ позива на извештаје из београдских медија и са српске стране. Тако се наводе делови извештаја из Вечерњих Новости, лист који Коха описује као медиј који „преноси српске националистичке ставове“, у којима „подржава свог премијера“ да ставови „остану непромењени“, оптужујући косовску делегацију да „једним потписом хоће да отме Газиводе, Валач, као и комплетан систем далековода, буквално, сву имовину“.
Српски медији пишу да је Београд предложио Косову да он да префикс позивног броја, а да Србији буде дозвољено да оснује компанију на Косову као једнак, други оператор, а што је Косово такође одбило, наводи Коха.
„Косово тражи префикс који не зависи од Србије док Београд може да се надмеће на телекомуникацијском тржишту Косова, као и друге земље у свету,“ додаје се даље.
Коха преноси и писање београдских медија о оптимизму српске стране у вези са ЗСО, док истовремено наглашава да према косовским законима ЗСО, или како се она на Косову назива „Aсоцијација“, не може да „иде даље од НВО“.
КоССев