Републички завод за заштиту споменика у Београду поништио је сва решења нишког Завода за заштиту споменика културе и дозволио је да се затрпа базилика на локалитету Кладенчиште код Црвене Реке (општина Бела Паланка) на Коридору 10.
Реч је о комплексу из ранохришћанског периода (4-6. век), а сам локалитет је вишеслојан, јер су истраживачи регистровали остатке из гвозденог доба, касне антике, ранохришћанског периода и раног средњег века, саопштено је данас Тањугу у нишком Заводу.
Радови на изградњи аутопута на том месту заустављени су 2012. године када су се указали грађевински остаци за које се тада претпоставило да припадају касноантичком периоду.
Истраживања су започета 2013. године и тада је, већ на самом почетку, константовано да је реч о сакралном објекту, да би до краја истраживања била откопана базилика, једнобродна грађевина која је имала припрату (предпростор), брод и апсиду.
Истраживања су настављена изван базилике прошле године и тада су почели да се указују нови остаци зидова.
Завод за заштиту споменика културе у Нишу је издао конзерваторске услове и задатак је био да се истражи цео комплекс.
Истраживања су концентрисана на западне и северне зидове изван базилике и када је цео простор истражен откривен је велики атријум у чијем су се централном делу налазили остаци стопа носећих стубова самог портика.
Одлука мимо мишљења највећих стручњака
Из нишког Завода подсећају да су у комисији коју су формирали 2013. године и која је валоризовала објекат били најеминентнији стручњаци у нашој земљи, а чинили су је проф. др Михајло Милинковић, проф. др Чедомир Васић и мр Александар Алексић.
Како је Тањугу рекла директор Завода Елена Васић Петровић, указујући на хронологију догађаја, локалитет Кладенчиште регистрован је још 2004. године приликом истраживања терена за потребе изградње источног крака Коридора 10.
Нишки Завод 2012. је одмах, по уочавању шута приликом изградње аутопута, донео Решење о обустави радова и предложио археолошка ископавања која је спроводио Републички завод, најпре, септембра 2013. године.
Упркос што Републички завод није био надлежан и што ископавања нису завршена, он 2013. године “доноси одлуку да се базилика покрије са два метара песка и да преко ње пређе аутопут,” наводе из нишког Завода.
Наставља се преписка нишког и београдског завода како би било разјашњено шта је чија надлежност, па је нишки Завод за заштиту споменика културе формирао своју комисију и у складу са њеном проценом прописао техничке мере заштите у складу са законским овлашћењима и уједно наложио наставак ископавања.
Нишки Завод је инвеститору понудио две могућности: заштиту и презентацију ИН СИТУ (у изворном положају) или измештање одговарајућом методологијом.
Републички Завод наставља истраживања новембра 2014. године, а Коридори Србије почетком ове године подносе захтев за понављање поступка и измену решења из 2013. године и нишки Завод тај захтев одбија јер нове околности на које се позивају Коридори Србије заправо потврђују Решење из 2013, наводе из нишког Завода.
На крају, Републички завод занемарује све што се догађало између 2012. и 2015. године и доноси своје решење о затрпавању базилике.
