Ратко Ромић (44), бивши припадник Службе државне безбедности, затражио је јуче на суђењу за убиство новинара и власника “Дневног телеграфа” Славка Ћурувије да као сведоци одбране буду позвани премијер Александар Вучић и Милан Комненић, који су у том периоду били министри информисања у Влади Србије.
– Наводи се да је Ћурувија убијен ради ограничења слободе медија и зато смо ми позвали све оне који имају везе са медијима, а најкомпетентнији су министри информисања – рекао је Ромић, негирајући јуче у Специјалном суду у Београду да је умешан у убиство Славка Ћурувије у априлу 1999.
Он је изјавио да је на државне органе „један високопозиционирани службеник“ вршио притисак да он буде ухапшен јер је у „у време предизборне кампање очекивао да ће му то донети политичке поене“, али да је та особа изгубила на изборима.
– Ја сам ухапшен 14. јануара прошле године и све време сам знао дан и датум када ћу бити приведен – рекао је он.
Ромић је навео да је праћење Ћурувије почело 3. јула 1998, у време када је начелник ДБ-а био Јовица Станишић, а да је пре убиства Ћурувија био и тајно праћен и да је на том задатку било ангажовано 27 припадника ДБ-а. Он је рекао и да му није јасно „која је то и шта је та највиша структура власти“ због чијих је критика убијен власник „Дневног телеграфа“.
– Нити сам у убиству учествовао на било који други начин, нити сам ударио Бранку Прпу (Славкову пријатељицу) пиштољем у главу – рекао је Ромић, који је све време одбрану читао са папира.
Бивши начелник београдског центра ДБ-а Милан Радоњић тврди да је оптужница писана на основу украдене документације ДБ-а. Радоњић је истакао да се не каје што је издао наређење да се Ћурувија тајно прати, те да би то опет учинио.
– Не кајем се због своје одлуке јер је сматрам високопрофесионалном. Све што сам тада радио и данас бих радио, све што сам дао од налога и данас бих дао – поручио је Радоњић.
Према оптужници, Радоњић је наредио да се престане са праћењем Ћурувије неколико минута пре убиства како пратња не би видела извршиоце. За убиство Ћурувије, осим Ромића, оптужени су и начелник ресора ДБ-а Радомир Марковић (68) и припадник резервног састава тог ресора Мирослав Курак, који је у бекству. По оптужници, Ромић је био саучесник у убиству Славка Ћурувије, док је као непосредни убица означен Мирослав Курак. Ромић ће наставити да износи одбрану 7. септембра.
(Ало)
Милан Радоњић: Ћурувију смо пратили због контаката са амбасадом САД од које је добио новац
Оптужени Ратко Ромић тврди да је политичар, кога није именовао, тражио његово хапшење због политичких поена и оценио да тужилац показује неосетљивост према исказу непосредног очевица
У наставку суђења оптуженима за убиство новинара Славка Ћурувије, власника листова „Дневни телеграф” и „Европљанин” , бивши припадник Државне безбедности Ратко Ромић изјавио је да је високопозиционирани службеник вршио притисак на државне институције да он буде ухапшен у време предизборне кампање, сматрајући да ће му то донети политичке поене. Ромић није именовао тог човека, рекавши само да је „изгубио на изборима”.
Пре саслушања Ромића, оптужени Милан Радоњић допунио је одбрану започету на прошлом суђењу. Он је изјавио да је по доласку на место начелника ДБ Београд, 5. априла 1999. године, обавештен да је Ћурувија под мером тајне контроле телефонских разговора. Он је тада сазнао од заменика начелника РДБ Стевана Никчевића да је Ћурувија, у фебруару те године, разговарао са представником амбасаде САД и да је од тог човека добио новац.
Према његовим речима, очекивала се још једна примопредаја, па је Радоњић већ сутрадан наложио тајну пратњу Ћурувије. На дан убиства, оперативци са терена јавили су Радоњићу да је примопредаја обављена и да је Ћурувија у ресторану „Коларац”.
Радоњић је нагласио да је после тог разговора прекинуо пратњу Ћурувије како би се идентификовала особа са којом се Ћурувија срео.
„Зашто нисте наставили да пратите Ћурувију када је преузео новац?”, питала је председавајућа судија Снежана Јовановић.
„Нисам рекао да смо установили да је у пакету био новац”, казао је Радоњић.
„Која је логика да ви пратњу преусмерите на особу која је донело пакет, уместо да видите шта ће Ћурувија да уради са тим”, наставила је судија, а Радоњић је казао да је у том тренутку било потребно да се установи ко је човек са којим се убијени новинар састао.
Тужилаштво тврди да је Радоњић повукао оперативце неколико тренутака пре убиства Ћурувије како они не би видела оптужене Ромића и Мирослава Курака. Радоњић је раније навео да је особа која је Ћурувији дала пакет испраћена до Молерове улице и да је пратњу повукао када је утврђен њен идентитет. Нико у судници није га питао ко је била особа са којом се Ћурувија срео на дан убиства, али у списима предмета постоји податак ко је тај човек.
Према наводима оптужнице, интензивно је праћена делатност Ћурувије, његови разговори са америчким дипломатама, амбасадорима, опозицијом и његова намера да штампање новина измести у Црну Гору.
Радоњић је рекао да је поносан својим радом у служби, да би и данас поновио све и да је „чист као суза”.
„Оптужница је правно отелотворење медијско-политикантских ставова. Мене ово вређа и погађа, нисам то заслужио. Спреман сам да одговарам за све што сам урадио и немојте се либити да ми најстроже судите, али ако нисам крив нека се то јавно каже”, нагласио је Радоњић узбуђеним гласом.
Он је рекао да је био запањен када је сазнао да је Ћурувија убијен, да има пуно обзира према породици Ћурувије као и да тражи да се прибаве оригинални извештаји БИА.
„Већ 15 година експлоатише се нетачна прича да је документација уништена. Све из Центра државне безбедности Београд је сачувано”, изјавио је Радоњић.
Ратко Ромић у одбрани је оценио да су сви окривљени приморани да се бране само од оптужнице, јер доказа нема.
„Оптужница је опасна, јер показује да било ко може да се оптужби за било шта, а да нема доказа”, казао је оптужени, кога тужилаштво сумњичи да је био непосредни саучесник у убиству Ћурувије, 11. априла 1999. године и да је тада ударио Бранку Прпу пиштољем у главу.
Одбегли Мирослав Курак, подсећамо, терети се да је у новинара испалио више хитаца из пиштоља. Ромић је у детаљном излагању цитирао редом наводе оптужнице, рекавши да ни за једну од тих тврдњи нема доказа.
„Ухапшен сам 14. јануара 2014. године у тренутку када сам хтео да се предам специјалном тужиоцу. Знао сам датум када ћу бити ухапшен, али нисам желео да бежим и да се скривам, верујући да ће истрага доћи до правих починилаца и да ћу скинути љагу са свог имена”, казао је Ромић.
Он је навео да је праћење Ћурувије почело још 3. јула 1998. године, у време када је начелник ДБ-а био Јовица Станишић, а начелник београдског ДБ-а Зоран Мијатовић. Над Ћурувијом су се од тада примењивале ад хок мере тајне контроле телефонских разговора, које по правилима могу да трају само осам дана, због чега су продужаване 21 пут. Ромић је казао да је на задатку тајног праћења новинара било ангажовано 27 припадника ДБ-а.
Осврћући се на наводе оптужнице да је Ћурувија убијен због критике носилаца власти и ограничења слободе медија, оценио је да није јасно шта је највиша структура власти. „Наводи се да је Ћурувија убијен ради ограничења слободе медија и зато смо ми позвали све оне који имају везе са медијима, а најкомпетентнији су министри информисања”, рекао је Ромић.
У време убиства Славка Ћурувије министар информисања Србије био је актуелни премијер Александар Вучић, док је савезни министар информисања био Милан Комненић.
„Ћурувија је био у контакту са многим политичарима и људима из јавног живота, а свака власт има своје критичаре”, закључио је оптужени.
Он је нагласио да у списима предмета постоји опис човека који је пуцао у Ћурувију који је потпуно супротан од изгледа оптуженог Мирослава Курака, коме се суди у одсуству.
„То показује неосетљивост тужиоца на непосредног сведока”, рекао је Ромић.
Подсећамо, са Ћурувијом је у тренутку када је убијен била невенчана супруга Бранка Прпа, која је једини очевидац убиства.
„Оптужница има политичку позадину и није јој циљ да се разјасни убиство, већ је усмерена против РДБ да би се показало континуирано насилничко деловање службе и да би се оптужио тадашњи политички врх, а држава приказала као злочиначка”, навео је Ромић у својој одбрани.
Судско веће одбило је јуче предлог одбране да се Радоњићу и Ромићу укине притвор и замени мером забране напуштања стана. Суђење се наставља 7. септембра, када ће Ромић наставити слободно излагање.
Адвокат: Прислушкиван и Тијанић
Зора Добричанин-Никодиновић, бранилац Радоњића и Ромића рекла је новинарима у паузи суђења да је Радоњић тражио извештаје о прислушкиваним телефонским разговорима не само убијеног Славка Ћурувије, већ и других особа. „Медији су писали, па могу да потврдим да је међу прислушкиваним особама био и Александар Тијанић”, рекла је она.
Додала је и да је Радоњић тражио да се јавности омогући приступ предмету и свим доказима, како не би било спекулација.
Доротеа Чарнић, Политика
