“Нова истраживања показују да су Велика Британија и САД знале шест недеља пре маскра у Сребреници да ће ова енклава пасти, али су је жртвовале у својим напорима за мир. Тадашњи шефови држава и политичари управо су они који ће попунити ВИП места у Сребреници поводом обележавања 20.годишњице масакра” пише лондонски “Гардијан”.
У тексту под насловом “Како су Британија и САД одлучиле да препусте Сребреницу њеној судбини”, чији су аутори новинар Ед Вуллиами и Флоренс Хартман, бивша потпаролка Трибунала у Хагу и саветница Карле дел Понте, наводе се бројна сведочанства и изјаве званичника који су имали кључне улоге у дешавањима у Сребреници, а која показују да је “злочин у Сребреници био очекиван и да су је западне силе жртвовале зарад склапања примирија између зараћених страна”.
– У Поточарима ће 11. јула бити говора и признања, али је најмање вероватно да ће се чути одговор на питање: како се злочин у Сребреници догодио? Зашто су одреди смрти босанских Срба неконтролисано убили више од 8.000 мушкараца и дечака у неколико дана и то пред носом трупа Уједињених нација које су биле у законској обавези да се заштите жртве? Ко је и зашто то дозволио – наводи се у тексту.
Аутори констатују да “данас постоји маса доказа да је пад Сребренице био део политике три велике силе Британије, Француске и САД – и руководства УН у потрази за миром по сваку цену, мира на рачун Сребренице”.
Наводи се такође да је Савет безбедности УН још у мају 1993. поднео извештај у којем је упозорио на потенцијални масакр уколико српске снаге уђу у Сребреницу, али да се већ у пролеће 1995. велике силе већ нису обазирале на то у настојању да поделе Босну између Срба, Муслимана и Хрвата.
ЦИА путем сателита пратила дешавања
Новинари “Гардијана” темељно објашњавају како су велике силе инсистирале да се укине постојање енклава, затим како су биле свесне да ће уследити етничко чишћење Сребренице, али и како су припадници УНПРОФОР-а оставили цивиле незаштићене и одбили да им помогну.
Поједини извори указују и да су 13. јула оперативци америчке ЦИА чак сателитским путем пратили дешавања у Сребреници у извесној централи у Бечу, као и да је покољ дозвољен од стране великих сила без икаквог покушаја мешања, а камоли спашавања жртава.
У тексту су описани и сусрети западних функционера и преговори са представницима муслимана, али и Слободаном МиИлошевићем, Радованом Караџићем и Ратком Младићем, али и труд искусних дипломата касније да се дешавања у Сребреници представе као изненађење.
– Ниједан политичар, дипломата и високи војни функционер није нашао за сходно ни да поднесе оставку због издаје Сребренице. Биће занимљиво видети да ли ће се бар нешто приближно извињењу чути следеће недеље од Британије, Америке или Француске – закључују аутори, подсећајући да су сви они након Сребреници унапређени.
Кључни играчи у 1995.
Новинари “Гардијана” темељно су се позабавили улогом следећих актера у дешавањима у Сребреници: Радован Караџић,политички лидер босанских Срба,
Слободан Милошевић, тадашњи председник СФРЈ, Алија Изетбеговић, лидер босанских Муслимана, Карл Билт, шведски политичар који је постао специјални изасланик Европске уније за бившу Југославију, Ентони Лејк, национални саветник за безбедност тадашњег председника САД Била Клинтона, Малком Рифкинд, тадашњи британски министар одбране, Полин Невил-Џонс, британски дипломата који је предводио делегацију Велике Британије у Дејтону на мировним преговорима, генерал Руперт Смит, британски војник који је је био на челу мировних снага у БиХ, пуковник Џозеф Кингори, кенијски официр који је био војни шеф УН-а у Сребреници, и Бернард Јанвиер, француски шеф мировних снага УН-а.
Сам текст иначе је најава књиге коју ће Флоренс Хартман објавити ове недеље под називом “Афера Сребреница: Крв реалполитике”.
Б.Јеловац, Блиц
