Србија на путу сеобе народа

У анализи Фронтекса, агенције Европске уније за оперативно управљање спољним границама уније, гранични прелаз између Србије и Мађарске означен је као трећа најфреквентнија рута за илегалан улазак у заједнички европски простор. Овом западнобалканском рутом на границе ЕУ дошло је 43.357 миграната. Више илегалних улазака бележе само Италија и Грчка.

Гранични појас између Србије и Мађарске постао је изузетно прометан од краја 2014. године. Према подацима Фронтекса, у првих пет месеци ове године на спољним границама Европске уније забележено је 153.000 миграната, а према подацима које је навео Би-Би-Си то је повећање од 149 одсто у односу на прошлогодишњих 61.500 миграната.

Иако куцају на врата Европске уније, не очекују исто гостопримство од свих 28 чланица. Грчка бележи раст од 880 одсто миграната више него у 2014. години, а следи је Италија. Према истом извору, само у мају на граници са Мађарском од стране Србије стигло је 10.000 миграната.

Судећи према прогнозама, ово је тек први талас миграција које већ сада описују као највећу избегличку кризу од Другог светског рата. Огромна већина покренута је крвавим ратом у Сирији, одакле потиче највећи број миграната, следе их са подручја Еритреје, подсахарских области, Сомалије, Авганистана. Невољно напуштање кућног прага да би се спасла глава није непознато у нашој скорој историји, и становници Србије разумеју муку која је натерала људе са Средњег истока, јер кроз нашу земљу претежно стижу из тог правца, да се упусте у неизвесност избеглиштва.

Наша земља није њихов циљ, по правилу овде се задржавају веома кратко и одлазе ка оним чланицама ЕУ које су се некада називале западном Европом. Јер не треба заборавити да до Србије мигранти стижу управо преко територије ЕУ, то јест преко Грчке и Бугарске, које такође нису њихово крајње одредиште.

Немачка, Швајцарска, Аустрија, Белгија, а потом и нордијске земље су циљ коме стреме. Међутим, њихов прихват док су у статусу тражења азила постаје превелико оптерећење и за државе на спољном рубу ЕУ. Тако Мађарска тврди да више не може да носи терет избеглица и најавила је средином јуна да ће подићи ограду према Србији. У исто време агенције јављају да у аустријском градићу Трајскирхену више од хиљаду миграната спава под ведрим небом. У овом месту предвиђен је смештај око хиљаду избеглица, али их тренутно има три пута више, јавља Танјуг. Чак се грађани позивају путем огласа да понуде смештај за мигранте. Мађарска их такође смешта у велике центре. Недавно су известили да је дошло и до сукоба међу самим мигрантима у овим центрима. 

Према испитивањима јавног мњења чини се да у Европи расте непријатељство према прихвату миграната. Баварски министар финансија Маркус Зедер, преноси Танјуг, тражио је укидање месечне накнаде од 140 евра, колико добијају тражиоци азила током процеса добијања азилантског статуса.

Француски „Фигаро” објавио је резултате анкете по којој готово 70 одсто Француза жели да се врате границе међу чланицама ЕУ и поставе контролни пунктови. За укидање Шенгенског споразума изјаснило се 63 одсто Британаца, 59 одсто Холанђана, 56 одсто Италијана и 53 одсто Немаца. И док се земље изложене приливу миграната, попут Италије и Немачке, залажу за успостављање квота за прихват миграната, 68 одсто становника Велике Британије одбацује тај предлог.

Заговарање враћања граница лакше је разумети кад се упореди са закључком Фронтекса који у анализи ризика примећује да рекордан број миграната који стиже ангажује снаге за њихов прихват и негу више него за прикупљање информација о томе ко су и куда иду. Када стигну на подручје ЕУ, несметано се крећу, што представља сигурносни ризик по чланице.

Најављено физичко затварање границе које хоће да предузме Мађарска није једина мера којој намерава да прибегне ова земља у заштити сопствене економије, али и осталих чланица еврозоне. Предлаже се и да врати све оне који су илегално прешли границу и траже азил, а претходно су били у некој сигурној земљи.

Европска унија ојачава своје бедеме према споља, а то би могло да значи само једно: да ће мигранти који су кренули ка њој остати у Србији. То је могућа ситуација која отвара низ питања за која тренутно нема одговора. Да ли ће желети овде да остану или ће променити правац којим покушавају да стигну до ЕУ? Да ли Србија има начина да их збрине и пружи основну помоћ? Да ли ће се онда променити позитивно расположење према мигрантима, а саосећање избледети? Да ли ће и онда политичари имати разумевања за мађарски зид? – то су само неке од дилема које пред европски континент поставља велики број миграната. Према нама се ваља велики талас људске несреће са којом ЕУ најрадије не би имала ништа, препуштајући државама на њеном рубу да се с њим носе и још једном одиграју улогу њеног одбрамбеног бедема.

Александра Исаков

————————————————————————

Суботица са мигрантима живи већ годинама

Суботица – Откако је Мађарска најавила да ће подићи према Србији ограду дугу 175 километара и четири метра високу како би и физички онемогућила прилив миграната, као да траје трка између ових невољника и припрема мађарске владе за остварење најављеног. Недавно је министар иностраних послова Мађарске Петер Сијарто за државну телевизију најавио да ће подизање ограде почети истовремено на осам до десет места и да ће посао бити завршен за неколико месеци. Мађарска полиција на свом сајту објављује да у жупанијама Чонград и Бач Кишкун, које се наслањају на нашу земљу, готово сваке ноћи ухвате око хиљаду миграната који нелегално улазе у њихову земљу. Графикон прилива миграната показује да је у прошлом месецу највише миграната границу прешло 26. јуна, када је их ухваћено близу 1.500.

Сви они су пре тога прошли кроз Суботицу, Кањижу или Нови Кнежевац. Мирослав Васин, командант покрајинског штаба за ванредне ситуације, пре два дана је најавио да ће упутити предлог да се на територији Суботице и Кањиже прогласи ванредна ситуација због прилива великог броја миграната. Јене Маглаи, градоначелник Суботице, оценио је да је то реално и да би проглашење ванредног стања омогућило повлачење финансијске и материјалне помоћи како би град могао да се носи са повећаним бројем миграната.

Суботица са мигрантима живи већ годинама. Када крену из Авганистана, Пакистана, Сирије, Ирана, навигација на њиховим „паметним” телефонима непогрешиво их упућује ка Суботици и њеном пограничном подручју. Док су претходних година били раштркани по граду, одскора се окупљају у напуштеној циглани на излазу из Суботице, која је постала њихов неформални камп. На који начин групе које свакодневно стижу обавештавају једна другу о овој локацији, знано је само онима који у таласима прелазе хиљаде километара да би сачували живу главу.

У сваком тренутку у циглани је неколико десетина до две или три стотине миграната. Долазе током дана, сада све више возовима и аутобусима, иако за Суботицу нема ванредних полазака аутобуских линија због миграната. Са Средњег истока као да се покренуло све што може да хода – могуће је видети и старије у инвалидским колицима, жене у буркама са ситном децом у рукама, али највише је међу њима младих мушкараца. У циглани остају тек један дан, обично чекају ноћ да би кренули ка граници. Град им је, током врелих дана, обезбедио цистерне са водом, а групе грађана такође су се ангажовале у скупљању помоћи. Чини се да је након најаве Мађарске да ће подићи ограду како би се заштитила од миграната овде повећана осетљивост грађана за судбину избеглих.

Велика група претежно младих Авганистанаца која се јуче затекла у циглани одмах се окупља око посетилаца. Ту је и екипа Си-Ен-Ена пристигла из Мађарске која снима ситуацију у овом „избегличком кампу”. Пријатељски су расположени, спремни на руковање и одмах окружују и новинара „Политике”. Као њихов гласноговорник јавља се Фахим, који је три године радио за америчку фирму у Авганистану, да би са доласком талибана морао да бежи. – Све на нашем путу је ризично, сваки корак носи неизвесност, али и то је боље него остати јер нам нема живота са талибанима. Идемо ка Европи јер знамо да се тамо поштују људска права. Ево, и ви сте дошли да питате како смо и шта је са нама – каже Фахим.

У циглани је и друга група Авганистанаца, која каже да је пут успела да превали за десетак дана. Најтеже им је свима пао пролазак кроз Бугарску. Фахим каже да су побегли из кампа, незадовољни грубим поступањем према њима, и да је ходање кроз бугарске шуме било за њих тешко искуство. У овој групи нико не потврђује да има рођака у некој од земаља Европске уније, чак и не знају шта их чека када током ноћи покушају да пређу у Мађарску. 

У пограничном градићу Кањижа присуство миграната је упадљивије јер су се сместили у парку у центру града, а према незваничним информацијама, поједини аутобуски превозници увели су и додатне поласке за Нови Кнежевац и Кањижу.  

Александра Исаков

————————————————————————

Нема ванредне ситуације у Суботици

Нису се стекли услови за увођење ванредне ситуације због великог прилива емиграната, рекао је јуче министар унутрашњих послова Небојша Стефановић поводом изјава челника Суботице да би због великог броја емиграната на територији те општине требало прогласити ванредну ситуацију.

Стефановић је навео да ситуација јесте другачија него раније, да је повећан број емиграната који се крећу из правца Македоније и да прихватни центри раде брзо и људима пружају додатну заштиту.

– За сада није било већих безбедносних инцидената у вези са емигрантима. Ти људи врло мирно пролазе кроз Србију и не праве проблеме – рекао је Стефановић.

Министар унутрашњих послова је изнео податак да је од почетка године ухапшено 600 држављана Србије који су се бавили кријумчарењем људи. А. Б.

————————————————————————

Спасено више од 800 миграната за 24 сата

Рим – Из Италијанске обалске страже је саопштено да су током последња 24 сата у осам одвојених акција спасена 823 мигранта, која су покушала да у гуменим чамцима пређу Средоземље како би се докопали европске обале.

У саопштењу обалске страже се наводи да су у једној таквој акцији пронађена тела 12 људи, пренела је агенција АП, али је са гуменог чамца са мотором, који је испловио са либијске обале, спасено 106 миграната.

Због политичке и економске нестабилности у Африци и на Блиском истоку, велики број миграната покушава да стигне до Европе преко Италије, углавном пристижући на јужно острво Лампедузу и на Сицилију. Танјуг