У европским земљама које још нису увеле јединствену валуту заједнице, евро је све мање популаран, оцењују економски стручњаци.
Некада је Еврозона била ексклузивни клуб у који су желеле да уђу све европске земље, али нису испуњавали потребне услове. Међутим, након грчке кризе и ригидног понашања европских сила, заједничка валута све мање је привлачна земљама које не користе евро.
У Пољској, Чешкој и Мађарској, на прихватање евра сада се гледа као на потез препун ризика и трошкова, укључујући и знатну предају суверенитета – наводи лист “Њујорк тајмс”.
Јединствена валута “веже” државе чланице економски и политички, али сада смањује ентузијазам за ЕУ те доводи до преиспитивања европских интеграција. Пољска још није увела евро, а Велика Британија и Данска одавно су одлучиле да неће ни улазити у Еврозону.
“Никада нисам рекла да ћемо увести евро”, недавно је изјавила Ева Копач, пољска премијерка. Она неодређено наводи да ће влада у Варшави увести евро “када то буде користило Пољацима и Пољској”.
“Евро – да, али нема журбе”, поручује и Алеш Михал, главни економски саветник чешког министра финансија.
Мађарски премијер Виктор Орбан дуго се противио преласку на евро, а то се питање изгубило из јавног дискурса у последње вријеме, чак и прије грчке кризе.
“Нисмо поставили рок. То отвара Мађарској много предности. Систем без евра омогућава нам нашу контролу пореског система и фискалне политике”, наводи Золтан Ковач, главни портпарол премијера Орбана.
Све те земље брину се да би их прихватање евра могло довести у позицију у каквој се ових дана нашла Грчка због фискалне неодговорности.
“Сада бисмо, ваљда, и ми требали дати новац за помагање Грчкој. Значи, сиромашнији би требало да даје богатијем. Не видим логику у томе”, каже Бојко Борисов, бугарски премијер.
Чак и када би Бугарска и остале земље желеле да уђу у Еврозону и прихвате заједничку валуту, остале чланице Еврозоне поучене грчким искуством, све теже ће их прихватати.
Румунија је одредила 2019. као годину увођења еура. Међитим, Мугур Исареску, гувенер Националне банке, сада тврди да ће тај процес трајати још 10 година.
“Румунски БДП износи 52 одсто од просека ЕУ, а ми морамо достићи 70 одсто да би размишљали о увођењу евра”, каже Циприан Даскалу, главни маркоекономиста “ИНГ банке” у Румунији.
Тешким мерама штедње у јавном сектору које су наметнуте Грчкој, а којима се многи противе, уздрмана је и сама ЕУ. Улазак у Еврозону и заједничка валута више нису ни приближно привлачни као што је то било некада, закључује “Њујорк тамс”.
Срна
