Залуд “босански циркус” у Београду – ескалација следи…

Уз такт баладе „Сарајево, љубави моја“ могло се приметити ликовање Александра Вучића над расплињеним Бакиром Изетбеговићем, но, рука помирења је залуд испружена будући да српско-бошњачко крвопролиће засигурно следи!

Били смо сведоци посете трочланог Председништва Босне и Херцеговине српској престоници, коју је Бакир Изетбеговић оценио „историјском“. Тако ће наредних дана недвосмислено бити оцењена од стране светских медија и политичке јавности. Огромна већина политичких и медијских субјеката „пашће“ на помно осмишљену Вучићеву замисао пријатељске шетње Кнез Михајловом, уличне музике и дружења са грађанима. У контексту недавног сребреничког скандала премијер Вучић ће поентирати представљењем Срба као „цивилизацијске вертикале“. Ипак, све је то кратког даха и будући догађаји јасно ће показати трусност јужнословенских односа.

Пре него разјасним на чему базирам претпоставку да ће убрзо уследити озбиљна дестабилизација БиХ и ширег окружења, дакле нешто дијаметрално супротно од данашњих београдских порука мира, морам се дотаћи опште контекстуализације. И ту ћу, вероватно, многе изненадити: Трећи светски рат траје већ пуних 25 година и убрзо следи његова ескалација, чак у крајње неочекиваном обличју. За оне неупућене Трећи светски рат започела је – једна жена! У питању је америчка амбасадорка у Ираку, госпођа Ејприл Глеспи. Јула 1990. године амбасадорка Глеспи перфидно је слагала Садама Хусеина да се САД и В. Британија неће мешати у ирачко-кувајтски сукоб око цена нафте. Ни седам дана од тог „дипломатског мига“ није прошло, а Садам је окупирао Кувајт и суочио се са „Пустињском олујом“ (1). Потоњи вртоглави скок цена нафте циљно је произвео слом привреда држава Источног блока и комунистичке идеологије.

Године сам посветио истраживањима у области безбедности и потпуно сам убеђен да је наведеним догађајима започет Трећи светски рат. Погрешно је овај рат посматрати кроз призму претходних, а да би квалитетно спознали догађања у нашем окружењу довољно је знати правила Пентагона ФМ 100-20, ФМ 100-10 и ФМ 100-5 („сукоби ниског интензитета“, „унутрашња одбрана пријетаљске земље“ и ино). Почетком прошле године и приликом самих зачетака украјинске кризе указао сам на предстојећи рат. При томе сам истакао како је украјинска криза у функцији руског „избацивања из игре“ у односу на предстојеће блискоисточне сукобе, те да ће се будуће кризе прелити на Балкан(2). Колико сам био у праву можемо видети и једноставним погледом кроз прозор.

ЦИЉ ТРЕЋЕГ СВЈЕТСКОГ РАТА УНИШТАВАЊЕ МУСЛИМАНА

Након 25 година трајања Трећи свјетски рат попримиће битно другачије димензије од основне пројекције. У почетку је овај рат био усмерен на славенску популацију и пљачку добара које Славени поседују. У том контексту овај рат је доживео свој врхунац из простог разлога што се већина славенских држава отрезнила од опијености „демократијом“ и почела штитити своје интересе, чиме је објекат пљачке значајно умањен. У ствари показало се да је коначни циљ Запада остао недостижан јер Русија је и даље војна супер сила коју је немогуће поразити.

Због тога се последњих година Сједињене Државе и европски „НАТО јастребови“ окрећу ка новом противнику и жртви. Већ је недвосмислено јасно да је изабран противник „по мери“ (ког је могуће поразити), а то је муслимански живаљ Блиског Истока и Севера Африке. И овај нови противник изабран је по истим мотивима по каквима је био одабран претходни, славенски – зарад пљачке и хегемоније. Блискоисточне и северноафричке земље пребогате су енергентом будућности – природним гасом! Но, не треба занемарити ни туристичке капацитете које поседују нови противници Запада. Не заборавимо бројне атрактивне туристичке дестинације Медитерана, али и да је у питању простор изворишта људске цивилизације. Врло је упитно да ли су енергетски потенцијали ових држава већи од туристичких. Може се у недоглед анализирати какве све интересе Запад налази на Блиском Истоку и Северу Африке, али поента је увек иста – све се своди на пљачку невиђених размјера.

У даљем треба истаћи како и ова нова димензија рата прати ранију основну стратегију „divide et impera“, те да је међумуслиманско сукобљавање доживело своју озбиљну материјализацију. Но, све то је недовољно да би се циљеви „НАТО јастребова“ реализовали жељеним/потребним темпом. Ту долазимо до нужности инструментализовања дестабилности Балкана. Врло једноставно можемо образложити због чега је дестабилизација Балкана тако нужна интересима Сједињених Држава. Напросто, Сједињене Држава нису способне саме поразити огромни појас од Туниса до Ирана (и даље). За такав циљ нужна им је помоћ европских „савезника“, но, питање је како анимирати Европску Унију (или поједине војно моћне чланице) за овај паклени план? Просто, дестабилизација Балкана од стране радикалних исламиста у Европи може произвести реалан (или манипулативни) страх довољан за ангажовање против те нове „опасности“. Не треба посебно наглашавати како су „НАТО јастребови“ врло способни јавност усмерити у жељеном правцу.

Углавном, краткорочна и контролисана дестабилизација Балкана, примарно Македоније и БиХ, од стране исламиста у функцији је препадања Европе до нивоа спремности на војно ангажовање на Блиском Истоку и Северу Африке. Са становишта „НАТО јастребова“ то истовремено прати матрицу европске назависности од руског гаса. У овом случају Европљани ће отети део изворишта и сами себе снабдевати у наредних неколико деценија. Свако кога запрепашћује оваква перцепција будућности треба да се подсети основних тумачења појмова крсташки ратови, колонијализам, неоколонијализам и других, какве је учио у основној школи, па да схвати како овде нема ничега што Европљани нису чинили вековима.

Раније сам писао о томе како Владимир Путин стратешким споразумима са Турском, Ираном и Египтом настоји избећи описани развој ситуације (3). Путин је покушао из конфликта извући најважније субјекте међумуслиманског крвопролића и помоћи том простору да избегне „судбину“ каква му је намењена, но, данас је непобитно да ће и Русија морати битно мењати своју позицију.Неће Запад дозволити Русији да у овом будућем оружаном сукобу игра важнију улогу, али ће свакако настојати и „руског медведа“ придобити на своју страну. Обзиром да је Иран коначни циљ овог новог пројектованог сукоба, а то значи улажење у „меки трбух“ Русије и Кине, Владимир Путин покушаће да се бар као „савезник“ Запада позиционира на потезу својих геостратешких интереса. Иако геостратешки овакво исходиште тешко штети Русији и Кини, ипак треба знати да другачије позиционирање (осим „савезничког“) неће моћи изборити. Недавни руско-амерички „договор“ око иранских нуклеарних потенцијала указује на овакво исходиште.

Нећу се понављати, али морам нагласити како годину и по континуирано указујем да „НАТО јастребови“ немају боље опције заустављања руско-кинеских енергетско-инфраструктурних пројеката до једноставне дестабилизације Балкана. Овде желим истаћи како ће Балкан и у овој новој „визији“ човечанства имати једнако важну улогу, само што то нећемо материјализовати у колико-толико слободним суловима, него просто као колонија!

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ ИДЕ СТОПАМА БАБЕ АЛИЈЕ

Полако долазимо до питања због чега је Бакир Изетбеговић тако важан у будућим геополитичким промјенама. Просто „НАТО јастребовима“ је за реализацију пројектованих хегемонистичких циљева неопходна јака политичка фигура међу бошњачком популацијом. Следбеници вехабизма и Исламске државе у БиХ представљају врло снажног актера сукоба, довољно јаког да дестабилизује комплетну земљу. Међутим, подсетићу да овде говоримо о уништавању мухамеданства, буквално о геноциду над муслиманима. Значи, потребан је „жртвени јарац“ довољно моћан да покрене цио бошњачки народ у правцу властитог самоуништења.

Нормално, нико неће Бакиру Изетбеговићу казати да је он пројектована жртва, него ће га убеђивати да је савезник, пријатељ и велики заштитник мухамеданства. Његова свест биће пројектована у том правцу, а кад схвати да су и он лично и његов народ жртвовани – биће му касно! Бакир Изетбеговић у овом тренутку ликује обзиром да га многи тапшу по рамену и представљају га као фактора стабилности, међутим, не примјећује да истовремено делује снажна кампања његове сатанизације. Свакодневно се пише и говори о његовим везама са Муслиманском браћом, са Ал Каидом, са организованим криминалом и итд. У потпуном одсуству критике јавно је окарактерисан као организатор сребреничког напада на Александра Вучића, а сам се побринуо да се представи као заштитник злочинца и криминалца Насера Орића. У ствари презентовао је како је Насер Орић изнад интереса два народа!

Сад, долазимо до питања: због чега Александар Вучић и поред свега настоји придобити Бакира Изетбеговића? Једноставно, Вучић сасвим извесно очекује дестабилизацију и озбиљне проблеме на југу Србије. Албански фактор је још једна компонента какву ће Запад искористити за дестабилизацију Балкана, а потом безобзирно жртвовати. Можда грешим, али сам убеђен да ће будући „крсташки рат“ резултирати потпуним прогоном албанског живља са европског тла. Значи, због очекиваних проблема из правца југа Вучић сасвим разумљиво настоји избећи проблеме из правца запада, односно са БиХ стране, а какви ће се недвосмислено прелити на простор Санџака. Ту можемо, дакле, говорити о чистом прагматизму.

Но, запитајмо се да ли су кисела вода и улична музика довољан мотиватор за Бакира Изетбеговића?Слободан Милошевић је његовом баби Алији понудио много више – место првог председника „крње Југославије“. Ипак, Алија је одлучио свој народ увести у авантуру, у страдање. Одлично је Изетбеговић сениор знао да народ уводи у унапред изгубљен рат, али лажна америчка обећања била су му препривлачна. Потпуно сам убеђен да ће и Изетбеговић јуниор начинити идентичну грешку и то из простог разлога што ће Американци поново одиграти идентичну игру. Једноставо, Бакиру ће бити понуђено да реализује оно шта његовом оцу није успело, а у питању је уништавање Републике Српске, и он ће тај мамац загристи. Шта ће уследити и како ће се све то окончати видећемо, али искуство нас упућује на овакве претпоставке.

При том не смијемо пренебрегнути чињеницу да на одлуке Бакира Изетбеговића увелико утичу потези „трилатералца у покушају“ Милорада Додика. Чак и у ситуацији да Бакир Изетбеговић схвати у каве замке га увлаче „западни пријатељи“, ту је Милорад Додик који континуирано „пумпа“ ситуацију у БиХ у правцу озбиљне дестабилизације. Додик напросто реализује задатак добијен од Трилатералне комисије и нада се остварењу циља какав нису постигли ни Милошевић, ни Караџић, а у питању је подјела БиХ између Србије и Хрватске. Многи греше у промишљањима како је БиХ трајна и недељива „категорија“ , но тако су велике силе размишљале пре 20 година. Због чега на бази досадашњег искуства данас не би размишљале другачије?

На крају, рецимо нешто и о позицији Србије као најважнијег фактора свих будућих геополитичких пројекција. Србија ће у будућој „стани-па’ни“ консталацији односа и промена бити принуђена ући у ту „западну алијансу“, како политички тако и војно. Наша матица биће дестабилизована само до мере у каквој ће се определити по питању будућег савезника – Запада! Наши нови савезници чак неће инсистирати на потпуном отклону према Русији из простог разлога (како рекох!) што ће „НАТО јастребови“ у ову нову алијансу против Ислама настојати увући и Русију. У случају окончања будућег пројектованог сукоба са победом Запада (а како другачије да се оконча?) Србију очекује реализација свих оних инфраструктурних, енергетских и интегративних пројеката (пријем у ЕУ) каквима сада тежи. Само ће се променити „савезници“ и власници капитала (природних ресурса) од каквог ови пројекти зависе. Наши нови „западни пријетељи“ ослободиће Србе од вишедеценијског муслиманског непријатеља, а то што ћемо бити колонија – то је напросто стварност на какву смо вековима навикавани.

_____________________________________

(1) Стољеће рата (Ф.W. Енгдал) на: http://dragotadic.net/dodaci/knjige/stoljece_rata.pdf
(2) „Украјинска замка за Путина“ (аутор) на: http://borislavradovanovic.blogspot.com/2014/03/blog-post.html
(3) „Путин долази Јужним-Набуко током“ (аутор) на: http://borislavradovanovic.blogspot.com/2014/12/blog-post_10.html

Аутор: Борислав Радовановић

Извор: ЦЕОПОМ-Истина