Домаћем купцу нуде подвалу у истом паковању

ЧОКОЛАДЕ познате робне марке, које се продају у Србији, често немају исти укус као оне купљене у Швајцарској или Немачкој. Кафа у истој амбалажи, са истом декларацијом и рекламом нема стандардан мирис и укус, као она на европском тржишту. Увозни кремови садрже мање лешника и какаоа, више масноће и скроба, саламе и кобасице уместо свињског пуне су лошијих категорија меса…

И у потрошачким организацијама тврде да има разлике у квалитету увозних производа на нашим рафовима и у трговинама западних земаља. Видљив је, кажу, нижи ниво квалитета робе купљене у Србији у односу на исту робу у земљи порекла.

– За наше тржиште, неретко, производи се роба нижег нивоа квалитета – истиче Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача. – То њихово, наводно, прилагођавање квалитета одређеним тржиштима није условљено навикама или жељом потрошача у Србији, већ похлепом произвођача, увозника и продаваца за профитом. Истом амбалажом у коју су упаковани производи који се продају у Србији и у ЕУ потрошачи се обмањују, јер с правом очекују да садржај буде идентичан и да одговара декларацији.

Чињеница да и производи светских робних марки који се продају у Србији само изгледом, а наравно често и ценом, личе на оригинале у Европи, разоткрива горку истину да су, неретко, и реномирани светски произвођачи хране укључени у преварне радње, или да их толеришу на штету потрошача, додаје Богосављевић. Ако није тако, како објаснити чињеницу да се недовољно боре против фалсификата и сурогата својих производа.

– Овакво понашање произвођача, увозника и продаваца сврстава се у непоштену трговачку праксу, или преварно пословање, кажњиво по нашим прописима – истиче Богосављевић. – Закон о безбедности хране, Правилник о декларисању, означавању и рекламирању хране и други прописи не дозвољавају овакву праксу. Обавеза произвођача је да исправно истакне количине састојака у храни, а увозника и трговаца да у складу са проценама ризика, провере исправност декларације. Контрола примене тих прописа је недовољна.

Инспекције се само повремено, кампањски, и после неких ексцеса баве овим проблемима. Недостају синхронизоване активности, а пре свега, јасна политика да се трајно и без изузетка штите економски интереси државе Србије.

Економиста Драгован Милићевић указује да није редак случај да водеће производне компаније спроводе такозвану сегментацију, односно поделу тржишта према квалитету.

– Велике компаније које у суштини и чине основну гаму производа робе широке потрошње у земљама источне и југоисточне Европе то раде правдајући то крајње лицимерним образложењима, да поштују локалне обичаје по питању укуса, што наравно није тачно – каже Милићевић. – Може се такође чути и аргументација да они раде сегментацију квалитета због куповне моћи тржишта на ком наступају, што такође није никакав аргумент.

ИСТРАГА БРИСЕЛА

О разликама, које су очигледне између квалитета робе истих марки, која се продаје у старим и новим чланицама ЕУ, расправљао је и Европски парламент, како би се овој врсти обмане стало на пут.

– У Европском парламенту покренута је иницијатива да се та пракса прогласи преваром – кажу у Центру потрошача Србије. – За разлику од САД, ЕУ нема општеприхваћену дефиницију преваре с храном, једино одређена регулатива прописује како је забрањено “обмањивати потрошаче”.

Председница Центра потрошача Србије Вера Вида каже да често од потрошача који им се обраћају чује да “оно што није добро за тржиште Европске уније највероватније заврши у Србији”, и да, такође, постоји велика разлика у квалитету козметике, технике, хране, обуће која се продаје код нас и у богатим земљама Европске уније.
У прилог томе говори и истраживање које је урадило словачко удружење потрошача пре две године када је контролисало квалитет хране и пића у осам земаља чланица ЕУ и открило велике разлике. Упоређене су намирнице у продавницама у Немачкој, Аустрији, Чешкој, Пољској, Словачкој, Мађарској, Румунији и Бугарској и утврђено је да су производи лошијег квалитета намењени новим чланицама ЕУ.

– Потпуно је легитимно да исти прозвођач за различита тржишта креира различите квалитете производа све док је квалитет у складу са домаћим стандардима, односно док се из декларације може видети шта се све налази у прозводу – указује Вида. – Пример за то свакако је “нутела”, која ће за југоисточно тржиште и даље бити пласирана са мање лешника, јер је, наводно, истраживањем ове фирме утврђено да потрошачи воле управо такав намаз.

Вида додаје да у Србији ни удружења потрошача, нити било која државна институција нису радили упоредна испитивања квалитета производа. Надлежне инспекције проверавају да ли је производ безбедан и да ли оно што је написано на декларацији одговара садржају, али не и упоредну анализу тих увозних производа са онима у ЕУ.

ТЕСТ НАМИРНИЦА У ЧЕШКОЈ И НЕМАЧКОЈ

Маргарин исте марке у Немачкој садржи седамдесет, а у Чешкој шездесет одсто масноће, а једно од најпознатијих пића у свету за чешке потрошаче заслађује сирупом, а за Немце шећером.

Такав је резултат тестирања прашке Високе хемијско-технолошке школе, који је у трећини од 24 пара чешких и немачких намирница открио разлике у саставу. Чех се приликом куповине у немачким супермаркетима може осећати као код куће. На полицама су производи истих назива, скоро идентичних паковања, сличних цена (донекле су више у Чешкој). У истом паковању се, међутим, скрива другачији производ од оног који познаје код куће. Иницијативу за анализу дала је посланик Европског парламента из Чешке Олга Сехналова. И откривено је да се трећина производа разликује по саставу и укусу.

Д. Маринковић, Новости