Док је Лондон пожурио да за трагедију у Сребреници свој оптужујући прст упери у Србе, било је очигледно да су Британци заборавили своју сопствену срамну историју геноцида над народом Индије, изјавио је Ракеш Кришнан Симха новинару агенције Спутник.

И док креатори британске политике изражавају гнев „праведника“ због одлуке Русије да стави вето на резолуцију Савета Безбедности УН о „геноциду“ у Сребреници 1995. године, очигледно је да Лондон треба и сам да се погледа у огледалу и сети сопствене колонијалистичке прошлости, рекао је за Спутник новинар и спољнополитички аналитичар из Њу Зеланда, Ракеш Кришнан Симха. Не мора се залазити дубоко у прошлост, каже аналитичар, мислећи на злогласну Бенгалску глад из 1943-44, која се сврстава у највеће трагедије на Потконтиненту, у 20. веку.

Наводећи речи аустралијског биохемичара др Гидеона Полије, Ракеш Кришнан Симхаје нагласио да је Бенгалска глад била „man made holocaust“[1] и директно проузрокована политиком премијера Уједињеног краљевства Винстона Черчила.

„Бенгал je имао богату жетву 1942. године, али су Британци почели да преусмеравају огромне количине житарица из Индије у Британију, чиме су допринели појави масoвне несташице хране у области која обухвата данашњи Западни Бенгал, Бихар и Одишу, Бангладеш“, изнео је овај аналитичар спољне политике у свом чланку „Сећање Индије на заборављени холокауст„, објављеном 2014. године.

У току само једне године, глад коју је проузроковао човек, однела је животе преко 3 милиона Индијаца.

„Винстон Черчил је био само последњи од мноштва убилачких деспота који су одлучивали о судбини Индије током више од 200 година британске владавине. Његове су речи: „Мрзим Индијце. Они су зверски људи са зверском религијом“ – изјавио је Ракеш Кришнан Симха за Спутник.

Можемо ли Бенгалску глад класификовати као геноцид?

Можемо ли Бенгалску глад класификовати као геноцид? Геноцид је систематско убијање људи у великим бројевима и Черчил је намерно, и са нескривеном злобом према Индијцима, преусмерио житарице из Индије у Европу, наглашава аналитичар. Чак и кад су почеле да стижу очајничке молбе из администрације у Бенгалу, Черчил је одбио да подели залихе хране за ванредне ситуације. Премијер Уједињеног Краљевства отишао је чак тако далеко да је окривио Индусе за избијање глади, рекавши да се они „размножавају као зечеви.“

„Када су британски представници у Индији затражили од Черчила да зауставипреусмеравање индијске хране у Европи и да снабде Индију житом из Аустралије, он је одвратио: `Ако је у Индији глад, зашто је онда Ганди још увек жив?`“— наводи аналитичар горко.

Бенгалска глад се појавила упркос томе што је Индија била земља са вишковима у производњи хране и имала изванредно богату жетву те године, нагласио је он. И то није био први пут да су британске власти омогућиле појаву несташице хране у Индији.

Ракеш Кришнан Симха је нагласио да је током више од 200 година британске владавине, Индија видела најмање двадесетак великих глади, које су заједно побиле 60 милиона људи. Новинар је додао да се овај број жртава темељи на подацима које су сакупили британски званичници и економисти, али да је у стварности реч о знатно већем броју.

Аналитичар је нагласио да је током глади 1877. године у Индији, једина могућност да се заради шака хране био рад у британским радним логорима. У тим логорима, глађу исцрпени Индуси добијали су само око 450 грама пиринча дневно — мање него Јевреји заточеници Бухенвалда, нацистичког концентрационог логора из Другог светског рата.

Неко би рекао да се Индија суочавала са гладима и пре британске колонијалне владавине. Али, током протеклих 2000 година индијске историје забележени су само ретки случајеви смрти од глади због тога што су индијски владари осигурали благостање народа кроз залихе хране за ванредне ситуације и пољске кухиње,“ подвукао је новинар.

Индијски заборављени холокуст

Историја глади у Индији, изазваних деловањем британских колонијалних владара, очигледно би се могла упоредити са јеврејским холокаустом у Другом светском рату, по мишљењу Ракеш Кришнан Симха.

„Хитлерова мржња према Јеврејима довела је до холокауста, а британска злоба према Индусима проузроковала је смрт најмање 60 милиона Индуса, укључујући и тримилиона људи који су помрли за време бенгалске глади. Пропорционално, бенгалска глад је била холокауст већих размера од јеврејског холокауста. Хитлеру је било потребно 12 година да усмрти 6 милиона Јевреја, а Британци су глађу уморили најмање 3 милиона Индуса у временском распону од 15 месеци током 1943 и 1944.године. Индуси процењују да је данак однео и свих 7 милиона,“ казао је новинар Ракеш Кришнан Симха Спутнику.

Ракеш Кришнан Симха је истакао да је Хитлер желео да уништи читаву јеврејску популацију Европе због расних и религиозних услова. Осим тога, Хитлер је у Јеврејима видео конкуренте немачкој привреди.

„Хитлер је такође желео да створи Lebensraum (животни простор) у Европи за чисте Немце/Германе. Ако погледате историју енглеског колонијализма, они су створили сопствене верзије лебенсраума у Канади, Сједињеним Државама, Аустралији и на Новом Зеланду, после геноцида над аутохтоним популацијијама“, подвукао је аналитичар.

„Они[Британци] су можда хтели да направе то истo и у Индији. Али Британци нису могли да понове оружани геноцид у Индији, јер су Индуси кренули у жесток контранапад и поразили Британце у неколико ратова. И тако су Британци можда одлучили да систематски искорене Индусе помоћу глади. У ствари, Черчилова политика спржене земље била је смишљена ради слабљења индијске популације, тако да Индијска Национална Армија, са јапанским наоружањем, која је планирала ослобађање Индије са истока, не би успела да нађе војно способне мушкарце у Бенгалу,“ објаснио је он.

Зашто прича о индијском геноциду остаје неиспричана?

Зашто је прича о индијском геноциду још увек неиспричана? Зашто Запад, који је недавно потрчао да окриви Србе за „геноцид“ над босанским муслиманима, наставља да сумњиво прећуткује сопствене ужасне злочине?

„Прво, зашто би САД, УК, Шпанија или Француска уопште признавале геноциде које су починиле? Управо због тога што су размере њихових сопствених злочина превише запањујуће да би се тако хитро хватали за унутрашње проблеме других земаља. На пример, након што су Индонежани побили наводних 100.000 становника Источног Тимора, Запад је одједном преузео улогу спасиоца, чувара савести и заштитника.Затим је извршио инвазију на Источни Тимор и противзаконито од њега направио посебну државу. Исту ствар је учинио и на Косову, објаснио је Ракеши Кришнан Симха.

„Уједињено краљевство и британски имигранти у Америци уништили су на десетине милиона аутохтоних становника Индијанаца.[2] У Африци, Британци су масакрирали Кенијце,“ додао је. Према речима овог новинара, с обзиром на размере злочина, међународна заједница треба да спроведе званичну истрагу геноцида над аутохтоним Американцима – Индијанцима.

„Ако Конгрес САД може да осуди турски геноцида над Јерменима који је извршен пре 100 година, онда сигурно може да изда званичну оштру осуда Британаца за холокауст у Индији који је био још ширих размера. Да би се то догодило, приватни појединци из редова Индијанаца морају иступити и захтевати извињење и репарације. Постоји известан број Индијанаца који памте холокауст и који су њиме били погођени,“ истакао је аналитичар.

А постоји и преседан, нагласио је: „Кенија је тражила од Велике Британије извињење, и Британци су им га дали. “Међутим, постоје бројне препреке на путу поновног успостављања правде. Пре свега, признавање таквог ужасног злочина није у британском интересу. Даље, индијанске елите су већ биле успоставиле блиске везе са британским племством. Mноги припадници тих елита су имали децу која су учила на америчким и британским колеџима, или су имали пословне везе, или породице које су им живеле у Британији, истакао је Ракеш Кришнан Симха. Mожда управо због тога, већина Индијанаца нема сећање на холокауст јер томе нису научени у индијанским школама, истакао је овај аналитичар спољње политике.

____________

[1] Масовне несреће које погађају човечанство, хуманитарци деле на две велике групе: природне катастрофе (земљотреси, поплаве итд.) и антропогене ил мен-мејд катастрофе (масовне несреће које су резултат или последица деловања и понашања људи).

[2] Аутохтоно становништво Северне Америке западни европљани су грешком назвали Индијанцима у складу са заблудом да је Колумбо открио нови пут у Индију. Заблуда је давно отклоњена, континент је добио назив Америка, досељеници из целог света су се назвали Американцима… Аутохтони Американци и даље носе има које с њима нема никаве везе – Индијанци. То је врхунац колонијалистичког цинизма.

Јекатарина Блинова
Sputnik,16.07.2015.

Превод за СРБски ФБРепортер: Нада Љубић