Од забране извоза индустријског биља користи ће имати само велике српске аграрне компаније и трговачке фирме којима би прекјучерашња одлука Владе Србије могла да уштеди, према процени војвођанских пољоприврдника, најмање 50 милиона евра. Нажалост, једна од првих мера нове Владе која се тиче пољопривреде донета је зарад интереса појединаца.
Аграр и сељаци њоме су изгубили, а милиони ће се прелити у тек неколико џепова.
Наиме, када је реч о уљарицама, извозници су направили терминске уговоре по ценама добрано нижим од садашњих, те би у случају реализације тих послова били на губитку. Сада, када је држава увела забрану, нико их не обавезује да договоре са страним купцима испоштују. Код шећерне репе је специфична ситуација у којој, у случају забране извоза, најдебљи крај извлаче ратари. Наравно, под условом да шећеране задрже садашње откупне цене репе. Јер, на домаћем тржишту паорима се нуде цена од највише 40 евра по тони, а хрватске шећеране, рецимо, слатки корен плаћају 50 евра. Сада, када је рампа за репу спуштена, домаће шећеране теоретски могу да уцењују ратаре, да им нуде најнижу могућу цену а да при томе имају могућност да с довољно сировине упосле своје прерадне капацитете и не брину да ли ће имати довољно шећера и да ли ће с њега покупити кајмак.
Да је рачуница о више од 50 милиона евра за велике компаније уштеђених пара реална лако је објаснити. Све и да у њу не улази шећерна репа. Наиме, према подацима којима се барата у пољопривредној бранши, само једна домаћа компанија имала је термински, са страним купцима, уговорено 80.000 тона соје по 400 евра. С обзиром на то да је соја сада 600 евра, то јој не одговара и такве уговоре неће реализовати те ће „бити добра” 16 милиона евра. На сунцокрету, по истом принципу, иста компанија ће добити око четири милиона евра…
Ово је пример за само једну компанију и само две индустријске биљке, а када се придодају сви остали који тргују и купују онда је јасно о каквим размерама се ради. Када држава забрани и извоз кукуруза, што се као могућност помиње крајем године, добит појединих компанија биће вишеструко већа.
Друго је питање зашто држава, доношењем забране извоза за поједине културе, форсира само поједине аграрно-индустријске гране. А питање је и какве ће грађани имати користи од ове мере којом се наводно штите тржиште, а наравно и сељаци.
Најбоље се, при томе, присетити шта је било када је министар Слободан Милосављевић доносио исте мере. Цене су свакако расле јер увек прерађивачи, трговци, добављачи или већ ко, нађу оправдање за то. Пољопривредници су такође били на губитку јер су због забране извоза били принуђени да своју робу продају по ценама знатно нижим од тржишних. Зарадили су, као што ће и овог пута, само појединци. Све ово су у последњих пар година сви помињали као мантру па је рампа за паорску робу ипак спуштена. Све уз обећање новог министра пољопривреде Горана Кнежевића да ће обезбедити паорима стабилне услове пословања. Не дај боже да је обезбедио стабилније.
С. Глушчевић
Размена ђубрива од понедељка
Размена 9.100 тона минералног ђубрива из робних резерви за пшеницу и кукуруз овогодишњег и рода 2013. године почеће у понедељак, 10. септембра, најавио је јуче директор Републичких робних резерви Србије Горан Тасић.
„Значајно је да су паритети размене нижи од утврђеног паритетног односа тих роба од 10 до 20 одсто, ради стимулације пољопривредне производње и ублажавања последица великих суша”, казао је он и додао да ће се размена обављати у Азотари „Панчево”.
Тасић је навео да ће килограм НПК минералног ђубрива моћи да се добије за 1,65 килограма меркантилне пшенице рода 2012. године, односно 1,9 килограма пшенице рода 2013. Најавио је и да ће килограм НПК ђубрива бити мењан за 1,55 килограма кукуруза овогодишњег рода, односно за два килограма рода 2013.
„Од понедељка Робне резерве ће примати захтеве, детаљне информације могу да се нађу на нашем сајту њњњ.рдрр.гов.рс, а ђубриво ће се преузимати у нашем складишту у Азотари Панчево”, рекао је он.
Тасић је казао да ће ускоро почети и најављени откуп 200.000 кукуруза овогодишњег рода за потребе Робних резерви. Према његовим речима, цена за откуп кукуруза ће се највероватније утврђивати на недељном нивоу на Продуктној берзи у Новом Саду.
Тасић је казао да је до сада за потребе Робних резерви откупљено и 15.000 тона пшенице овогодишње рода и навео да не очекује да се та количина повећа, иако је држава понудила да откупи 100.000 тона. Тасић је навео да Робне резерве не могу да замене тржиште, али је истакао да Робне резерве „у овом тренутку могу да интервенишу на тржишту и уљем и шећером, пшенице има довољно, а и берба кукурузом је на прагу”.
