Још се трага за тровачима пчела у Банату мада би пре свега требали да провере којим је хербицидима прскан сунцокрет

Зна се коначан епилог масовног, досад незабележеног, помора пчела у северном Банату, понајвише у кикиндској општини. Први човек Удружења пчелара у Кикинди Саша Чолак каже да је у протеклих месец дана остало празно укупно 3.000 кошница, а да је штета коју су он и колеге претрпели – око 600.000 евра. Још се поузданио не зна шта је изазвало ову еколошку катастрофу и ко је због тога одговоран.

У ишчекивању званичне информације надлежних о овом случају, пчелари су и даље убеђени да су ројеви страдали приликом испаше на пољима сунцокрета у време цветања ове уљарице. Да је тако, напомињу, уз остале показатеље, потврђује и чињеница да је помор престао баш када и сунцокретово цветање.

Чолак је, иначе, краћи за 200 кошница, па ће, како каже, ове године имати меда тек да се он и укућани мало засладе. За продају – ни кашичица. У сличној ситуацији је око 600 пчелара у Кикинди, Накову, Банатском Великом Селу, Новим Козарацима, Српској Црњи. Сви они брину шта ће бити убудуће, јер су, поверавају нам се, помало скептични у процени да ће се сазнати потпуна истина о овом инциденту.

– Учинили смо све да се утврди шта се стварно догодило – објашњава Чолак. Оформили смо нашу инетерну комисију, да обави оно што јој је у компетенцији, благовремно обавестили све надлежне службе и инспекције и затражили хитну истрагу. Наша општина нам је издашно помогла, плативши скупа вештачења. Још нема званичних података о анализираним узорцима сунцокрета. Незваничне информације, по којима је са сунцокретом све у реду, нећу да коментаришем. Ако буде требало, затражићемо супервештачење…

МЕД ЧИСТ

Пчелари су одахнули када су сазнали да су после масовног тровања пчел анализе потврдиле да је мед у њиховим кошницама – исправан. Стручњаци објашњавају да је пчела својеврсни заштитни филтер за све отрове које, хранећи се, преузима из средине у којој живи и задржава у себи.

У међувремену је у Ветеринарском специјалистичком институту у Зрењанину урађена анализа угинулих пчела, нађених на пољима сунцокрета у кикиндском атару или испред својих кошница. Резултати су, наглашава Саша Чолак, крајње забрињавајући и упозоравајући:

У мртвим пчелама, углавном старим од једног до два месеца, нађено је, веровали или не, око 160 различитих отровних материја. Намеће се, само од себе, питање: где су пчеле за тако кратко време накупиле толико отрова? Додатна дилема је и – колико у нама људима онда има штетних материја?!

– У време масовног помора цветале су само две биљке на које, ради испаше, слећу пчеле – паламида и сунцокрет. Паламида је, зна се, коров који нико не прска, јер за то нема никаквог разлога. Остаје, извено је, само сунцокрет, чије се семе, зна се, запрашује отровним хемикалијама, које преко стабла биљке доспевају у све до њеног цвета.

Кикиндским пчеларима дошла је у госте проф. др Нада Плавша, са Департмана за сточарство пољопривредног факултета у Новом Саду и посаветовала их како да што безболније отклоне последице тровања пчела, како да обнове пчелиња друштва, како да припреме кошнице за зиму… Незаобилазна тема били су и неоникотиноиди и, како је др Плавша нагласила, њихове штетне, најчешће за пчелињи свет погибне, последице приликом хемијске заштите биљака. У земљама ЕУ на снази је, иначе, двогодишња забрана коришћења овог пестицида на пољима биљака чије опрашивање обављају пчеле. Код нас таква забрана важи тек од половине ове године.

ПОГУБНА ИСПАША

Пчеле, најновија истраживања показују, не избегавају цветове биљака третираних пестицидима из групе опасних отрова неоникотиноида, што по њих, утврђено је, изазива погубне последице. Никотин, између осталог, изазива меморијске и навигационе поремећаје пчела, па тако нису у стању да се врате у своја станишта.

Милан ИВЕТИЋ, Новости