Смрт вреба и из тањира: Могу ли се грађани Србије одбранити од канцерогене хране?

Могу ли се грађани Србије одбранити од канцерогених болести које нам долазе са увозом месних пређевина и другим прехрамбеним отпадом?

Само у току прошле године, у Србију је, у складу са важећим правилником, увезено тридесет и пет милиона килограма машински сепарисаног меса “обогаћеног” и пре и после тога, разним адитивима, које је завршило у кобасицама, роштиљском месу, виршлама…Правилницима који у Србији регулишу ту област, одобрена је употреба преко 3.000 адитива од којих је већина штетна по здравље. По директном налогу премијера Вучића, због свега тога је формирана Радна група за измену правилника о квалитету меса и месних прерађевина. Али, како се и очекивало, више од половине њих, налазе се на платном списку увозничког лобија, страних компанија и старних обавештајних служби. Да од свега неће бити ништа, говори и податак да је руковођење групом преузео Вучићев шеф кабинета Ивица Којић!

Министарка пољопривреде, Снежана Богосављевић Бошковић, заједно са њеним “претпостављеним” државним секретаром у ресорном министарству, Данилом Голубовићем, све ради како би ускоро био донет правилник који ће продавцу месног отпада, Петру Матијевићу и другим прехрамбеним тајкунима, донети десетине милиона евра екстра профита. Осим Голубовића и Снежане Богосављевић Бошковић, такав предлог правилника са пуно жара заступа и Тамара Бошковић из Управе за ветерину. Треба рећи да ће, осим српских тајкуна, лепу зараду имати и фармацеутска мафија, чији је утицај на ову област немерљив, па ће осим ових што нас “хране”, стотине милиона евра зарадити и они који нам продају лекове. Уколико заиста буду усвојени њихови предлози, а сви су изгледи да хоће, грађани Србије могу да рачунају да ће ускоро јести још неквалитетнију храну, због чега ће се још више разбољевати од најширег спектра канцерогених обољења.

Очигледно да Богосављевићева, Бошковићева, Голубовић као и већина функционера из Управе за ветерину сматрају да Срби, као гладни пси (мада то у цивилизованом свету, није храна ни за њих) треба да једу самлевене месне отпатке и кости зачињене хормонима, чија употреба доводи до канцерогених болести.

Серијал Таблоида о криминалном увозу и стављању у промет затрованог месног отпада, али и неки други, истина врло ретки истраживачки текстови на ову тему, приморали су Вучићеву власт да у оквиру Министарства пољопривреде оснује Радну групу за измену правилника о квалитету меса и месних прерађевина.

До Вучића и његових сарадника дошле су информације да и они и њихова деца заједно са остатком нације, такође једу канцерогено месо и другу храну. У масовном помору нико није поштеђен, чак ни властодршци који мисле да су на крову света. А, колико су дно, то показује и немоћ да се одупру оваквој пошасти.

Када је на иницијативу премијера формирана Радна група за измену правилника о квалитету меса и месних прерађевина, руковођење групом преузео је шеф његовог кабинета Ивица Којић.

Ипак, иако је иницијатива пошла из Владе, на састав ове радне групе већи утицај су имали тајкуни, него владини службеници и премијер! Није то за тајкуне био тежак посао, јер они већ годинама на платном списку држе две трећине службеника Министарства пољопривреде.

Овде треба истаћи да ти исти службеници пре свега поштено раде за интересе страних Влада и страних служби које су их ту поставиле. Њихов рад за стране владе је до пре пар година била вероватна али не и проверена прича, док данас о томе постоје и чврсти материјални докази у документима објављеним на на сајту Џулијана Асанжа, Викиликс. У корист српских тајкуна који их “суфинасирају” ови службеници раде тек након што обаве послове које су им доделили амерички Стејт департмент и други инострани центри моћи. Они, по правилу, никада не раде у интересу сопствене нације него против ње. Радно време троше радећи за тајкуне и стране службе док у слободно време обилазе стриптиз клубове, одлазе у лов, возе се скупим џиповима и облаче у најскупљим бутицима. Преко свог Фејсбук профила, државни секретар Данило Голубовић уредно извештава грађанство како може лепо да се живи од издаје националних интереса.

Истина, такви као он и не примају и плату из буџета који се пуни новцем сиротиње, те им, цинично говорећи, “нису на терету”! Како то мафијаши у књизи Марија Пуза кажу: “Ко гради на народу, гради на блату”.

Ништа без Матијевића!

Две трећине састава Радне група за измену правилника о квалитету меса и месних прерађевина, чине људи сличног профила, који се налазе на буџету страних обавештајних служби и великих западних мултинационалних кропорација, које својим “производима” доносе тешка обољења и гарантовано умирање у мукама. Ипак, у овој радној групи налази се и неколико поштених људи. Они су пре неколико месеци, када је група почела са радом, замислили неке измене тако да у месним прерађевинама буде забрањено присуство антибиотика, кокцидистатика, хормона, адитива као и машински откошеног (сепарисаног) пилећег, свињског или јунећег меса.

Машински сепарисано, или машински откошено месо у већини докумената се обележава са МСМ или МОМ и у питању је најгори могући месни отпад у који спадају, очи, кости, тртичне жлезде, бубрези, шије, све оно што се у Европи не конзумира. Не постоји стриктно правило који све отпаци иду у овај бофл, понекад се унутра убаце и јетре и мозгови, а најопаснија је чињеница да се због тртичних жлезда које се мељу у овој смеси налази велика количина хормона и антибиотика.

Некада давно ови отпаци су се у Европи користили у људској исхрани, потом је та пракса забрањена. Тај отпад је потом био добра база за производњу хране за мачке и друге кућне љубимце. Временом се испоставило да мачке и љубимци, због конзумације хране справљене од ових отпадака масовно обољевају од рака и леукемије.

У једном тренутку, у Европи потпуно је забрањено сепарисање јунећих и телећих остатака због опасности од телећег лудила.

Главна разлика између скраћеница МОМ или МСН је у томе што је МОМ садржавао овде поменуте месне отпатке, али по правилу у њега нису млевене кости. Скраћеницом МОМ је описивана гомила, где су очи црева и слично стајали наслагани, радник би их лопатом трпао у машину за ситњење и потом даље дистрибуирао. Дакле, на гомили углавном није било костију али то није било правило.

Производ обележен са МСМ може садржати све исто што и МОМ, али има изузетно висок ниво калцијума јер се у овом случају месни остаци мељу заједно са костима. Не постоји лекар који се придржава Хипократове заклетве, а да може да потпише документ који дозвољава да у људској исхрани буду дозвољене кости.

Прошле године је у Србију у складу са важећим правилником увезено тридесет и пет милиона килограма машински сепарисаног меса (МСМ – ђубре са костима), које је завршило у кобасицама, роштиљском месу, виршлама…

Упознати са овим проблемом, представници Уније пољопривредника у радној групи Министарства пољопривреде тражили су да се забрани увоз МСМ-а, као и да се онима који га у земљи производе пропише да у килограму производа не смеју имати више од 100 милиграма калцијума.

После више недеља опструкције оваквог предлога, сви чланови, па чак и они за које се сумња да су на платном списку тајкуна, усмено су се сагласили са предложеним. Ипак, на следећем састанку донет је папир на коме је писало нешто друго: “…Забрањује се увоз МСМ, а домаћим произвођачима који имају машине да га праве дозвољава се да га праве наредних годину дана, под условом да ниво калцијума не пређе 200 милиграма по килограму…”.

Овако измењен предлог довео је до расправе у радном телу владе.

Један од озбиљних ветеринарских експерата, не знајући шта га потом чека, одмах је реаговао рекавши: “…Схватате ли да ће Матијевић и ови други који имају машине за сепарисање меса, на тај начин моћи да мељу кости и стављају их у виршле, док ће их правилник само ослободити конкуренције из увоза?”

Овај, иначе уважени ветеринарски есперт, није ни завршио реченицу, а на њега се сручио бес чланова владе који су му поставили и овакво питање: “…Је ли, ти то не волиш Матијевића?!”

Карагенан убија, а доктор фармације тврди да је безопасан!

Коначно, маске су пале и свима је постало јасно да многи у радној групи желе измене правилника, које ће донети већи профит онима који су нас тровали и који су на том тровању до сада зарадили стотине милиона евра. Овде одмах нагласити и да се до сада расправљало само о изменама правилника по питању увоза и производње машински сепарисаног меса. Добро би било да се такве измене напокон и усвоје, а било би добро да се забране и сви канцерогени адитиви.

Како су нам рекли, правилник који мењају може да регулише само квалитет меса и месних прерађевина, и теоретски се може написати да адитиви ту нису дозвољени. Уколико се и та измена прогура то ће бити велики успех, ипак тада ће и даље на снази бити правилник о адитивима, који тренутно дозвољава скоро све канцерогене адитиве како за месне прерађевине тако за дечију и сву другу храну од сладоледа до кашица.

Правилник којим се дозвољавју адитиви усклађен је са злочиначком листом под именом Кодекс алиментаријус.

Кодекс алиментаријус је листа коју саставља истоимена комисија, а која је формирана почетком новембра 1961. године у оквиру организације за Храну и Пољопривреду Уједињених нација. На листи се до данас нашло места за преко педесет тешко канцерогених адитива. Листа није обавезујућа и како ово тело уједињених нација каже она даје смернице владама односно земљама чланицама, шта могу да прихвате. Ретке су земље попут Србије и Америке које ову листу препорука прихватају у потпуности.

Комисију Кодекс алиментаријус промовишу многи корумпирани новинари и политичари, као и лекари и ветеринари без савести. Листу, кодекс алиментаријус ипак највише воле корумпирани фармацеути, односно фармацеутска индустрија. Велике симпатије према истој гаје и глобалне корпорације попут, Монсанта и Ал Дахре.

Вест да се међу службеницима српске Владе појавила група људи која би могла да утиче на измене правилника о адитивима и да их не дај боже забрани, веома је узбунила овдашње канцер-лобисте. Истовремено се у дневним новинама огласио и фармацеут др Иван Станковић, коме у биографији пише да је “члан експертских тела за међународну процену ризика за прехрамбене производе”, изјавивши да Карагенан “није опасан по здравље”!

Иначе, треба знати да Карагенан који носи и ознаку Е407, представља заправо високо штетан адитив, присутан у многим индустријско прехрамбеним производима. Ипак, то Станковића није зауставило па је, без имало гриже саветси, изјавио и овако нешто: “…Када је реч о адитивима, а посебно о Карагенану Е407, нема разлога за панику и сензације, а приче да трује људе и изазива канцер нису истините…”. Такође је додао и да за Карагенан није одређен прихватљив дневни унос нагласивши при том да “Карагенан спада у групу најбезбеднијих адитива”!

Супротно фармацеуту Станковићу, ванредни професор клиничке медицине, на Универзитету “Иллиноис Сцхоол оф Медицине” у Чикагу, истакао је један од ветеринарских експерата Џоан Тобакман (Јоанне. К. Тобацман) која тврди да је Карагенан изузетно штетан по људско здравље!

Она није давала изјаве за медије које финансирају произвођачи Карагенана, већ је након дугогодишњих бављења проблематиком адитива Е407 објавила 18 студија у којима је доказала његову штетност. У студији се каже да је повезаност Карагенана са многобројним здравственим проблемима доказана.

Заправо, сва истраживања су показала да изложеност Карагенану изазива упале у организму, тврди ова научница и каже да, конзумацијом прерађене хране која садржи овај адитив, ми уносимо Карагенан у количинама које су довољне да узрокују упалу у нашем организму. Она наводи и да хронична упала изазвана адитивом Е407, после дужег времена доводи до многих обољења, укључујући болести срца (Алзхеимерову и Паркинсонову болест, упалне болести црева, реуматоидни артритис, артериосклерозу и рак).

Дакле, Тобакманова је супротно Станковићевим тврдњама доказала директну везу између канцера и конзумације Карагенана, док Станковић тврди да Е407 не изазива канцер. Тобакманова подсећа и да је управо Карагенан кориштен у фармацеутској индустрији за изазивање упала у ткивима.

Послужио је као активатор упале како би се тестирала анти-упална својства појединих лекова. Према њеним тврдњама, Карагенан посебно деструктивно дјелује на органе за варење. Осим у научним радовима Томбакманове, постоје и сумње других научника и да Карагенан може бити одговоран за појаву дијабетеса, улцерозног колитиса, па чак и карцинома пробавног тракта, пре свега дебелог црева.

На темељу њених научних сазнања али и испитивања бројних других научника, врши се притисак на америчку Агенцију за храну и лекове (ФДА), да забрани Карагенан. Сви притисци су за сада безуспешни, јер ФДА у интересу крупног капитала одбацује све апеле и петиције да се заштити здравље Американаца.

Једнако лоше за Србе и за Американце је чињеница да је Карагенан широко присутан у храни за бебе. Е407 налази се и у свим Фрикомовим сладоледима, који се продају као производ велике хрватске компаније Конзум, односно Идеа.

Чак и поједини органски производи у свом саставу садрже Карагенан! Наиме, и међу макробиотичарима постоје они који сматрају да је чињеница да се Карагенан добија из морских алги, довољна да се даље не информишу о њему! А, Карагенан јесте полисахарид који се добија из црвених морских алги. Историја говори да је Карагенан пои први пут у људској исхрани коришћен пре 400 година у Кини.

Домаћи потрошач би морао да води рачуна и избегава куповине и конзумације производа који у свом саставу садрже овај адитив. У пракси је то мало теже јер се Е407 налази у многим индустријско прехрамбеним производима. Присутан је у месним прерађевинама, сосевима, преливима, индустријским супама, готовим десертима као што су колачи, пудинзи, чоколаде, желе производи, џемови, има га у пиву, и у сенфу, сојином млеку, јогурту, индустријском сиру, маргарину, мајонезу и, као што смо раније напоменули, у скоро свим сладоледима.

Наша канцерогена перспектива

На хрватским сајтовима који се баве адитивима дозвољеним у тој држави може се прочитати: “…Истраживања на експерименталним животињама показала су да разградни продукти Карагенана, који настају под утицајем високе температуре и киселина, изазивају улцерације гастроинтестиналнога тракта и могу довести до канцерогених промена, или узроковати настајање Хронове болести. Научна комисија за сигурност хране Европске комисије препоручује да количина разградних продуката Карагенана не сме износити више од пет одсто његове укупне масе.

У Хрватској се Карагенан не сме стављати у храну за одојчад и малу децу, а ову забрану Хрвати кажу заснивају на мишљењу: “…Знанственог одбора за храну Еуропске комисије број СЦФ/ЦС/АДД/ЕМУ/199”

У поменутом мишљењу ЕУ пише да се Е407 у прелазној храни за одојчад и малу децу не сме се додавати више до 0,3 грама на литар. У ЕУ се Карагенан додаје џемовима, желеима, мармеладама, домаћој мармелади и осталим сличним воћним намазима, укључујући производе смањене енергетске вредности, до десет грама на килограм. Дакле није тачно да не постоји прихватљив дневни унос како Станковић тврди.

Посебно треба истаћи и да је Карагенан у ЕУ посебно забрањен у желе производима који се конзумирају у једном залогају јер постоји опасност од гушења. Према речима доктора ветерине Мирослава Стојшића, Карагенан и, би дефинитивно требало забранити, у Србији јер је у питању адитив који оштећује дебело црево и кривац је за ширење Хронове болести. Он каже и да Карагенан, односно адитив Е407, оштећује црева, пре свега дебело црево, те да се прва оштећења јављају у виду малих чирева. У питању су ранице које некада није могуће приметити ни голим оком. Овакво обољење се зове уцеративни колитис, објашњава Стојшић и каже да су те ране на дебелом цреву касније врата преко којих се добија рак.

Нитрити, каже Стојшић, у садејству са аминокиселинама, стварају нитрозо амине, који су 100 одсто канцерогени и који када се појаве у дебелом цреву оштећеном од стране Карагенана готово сигурно изазивају рак.

Стојшић каже и да је временски рок у коме се конзумирају адитиви, количина и комбинација адитива утичу на тренутак када ће се у дебелом цреву појавити канцер. Он такође скреће пажњу јавности и да је правилницима који у Србији регулишу ту област, одобрена употреба преко 3.000 адитива од којих је већина штетна по здравље. На питање новинара Таблоида има ли адитива који нису штетни, он каже да су со и витамин Ц, природни адитиви са којима је могуће много тога конзервирати, док је скоро све што прописује Кодекс алиментаријус штетно.

Иначе, фирма Петра Мтијевића је раније на своје производе лепила пирамидалну ознаку Кодекс алиментријус. Тим поводом Таблоид је својевремено и објавио да Петар Матијевић, власник Индустрије меса Матијевић, продаје храну од које конзументи и њихова деца могу да добију малигна обољења, стерилитет, дијабетес, атрофију мозга, импотенцију и 60 других страшних болести. Све је то ранијих година било одобрено некаквом Уредбом Владе Србије, у време Владе Мирка Цветковића, а на снази је и данас.

Јавност је са овим чињеницама упознао и Никола Алексић, председник Еколошког покрета из Новог Сада, због чега је доживео праву медијску изолацију, линч и прогон, а толико је разбеснео и Матијевића да је овај тајкун, преко адвоката Бригите Пантовић поднео приватну кривичну тужбу 31. јануара 2011. године. Ипак, судија Основног суда у Новом Саду, Тамара Куцурац показује храброст и доноси 13. 7. 2014. године ослобађајућу пресуду (Посл. бр. К 327/11).

Није лако у Новом Саду бити непристрасан судија и донети пресуду, која није по вољи Петру Матијевићу, човеку који прети и полицајцима када га хапсе, који истражни затвор користи да склопи нове послове, коме је целокупна новосадска полиција била услужни сервис и блокирала град кад је женио сина, који напада штампарије и медије који га критикују…Ипак, и то се десило.

У кривичној тужби, коју је пред Основним судом у Новом Саду покренуо Петар Матијевић, тврди се да му је нарушен пословни углед и кредитна способност, када су у јавност изнете тврдње о штетности његових производа, на којима је једно време стајао и злогласни знак Кодекс Алиментаријуса.

Наиме, Србији је Кодекс Алиментаријус био забрањен до 6. 6. 2011. године, када су демократе Борис Тадић и Мирко Цветковић прихватили да наши произвођачи могу да производе храну у складу са таквим кодексом.

Оваква одлука за последицу има да је у Србији све већи број људи са Хроновом болешћу, све више жена одлази на операцију штитне жлезде, расте број дијабетичара, стерилних жена и мушкараца.

Храна произведена на начин како то дозвољава Кодекс Алиментариус, утиче и на све већи број малигних обољења, али она није и једини узрок тог раста.. Кодекс садржи одредбе о коришћењу вештачког говеђег хормона раста и антибиотика у свим врстама меса намењених људској исхрани. Кодекс дозвољеним сматра и генетске модификације на биљкамма и животињама.

Мултинационалне компаније јурећи велике профите уз помоћ добрих позиција на светском тржишту обарају све досадашње контролне норме у области производње хране, адитива и осталих додатака храни. Једна од метода увећања профита је гушење конкуренције, које се постиже доношењем прописа који њима одговарају. Усвајање Кодекса Алиментаријуса у Србији је био део те “игранке”. Индустрија меса Петра Матијевића, која је у почетку ставила знак Алиментаријуса на своје виршле, па га потом повукла, није једина која од нових прописа профитира. Велике профите у области прехрамбене индустрије захваљујући овим демократским прописима остварују, Викторија група, МК комерц, Перутнина Птуј, али и многе фирме које се баве увозом прехрамбених производа.

А 1. Фармери ЕУ не воле руске санкције

Рат санкцијама између Америке и ЕУ са једне стране, и Русије са друге стране, највише кошта фармере из земаља Европске уније.

Руске контра санкције направиле су прави поремећај на тржишту хране ЕУ и узроковале су протесте сељака широм Европе, док је Европска комисија била приморана да продужи важење мера подршке за млечну индустрију и индустрију воћа и поврћа. Месна индустрија ЕУ је посебно погођена руском забраном увоза робе из Европе.

Комисија ЕУ се одлучила на продужење мера подстицаја због све већег незадовољства сељака који блокирају путеве и сточни измет просипају испред великих хипер маркета који им нуде лоше откупне цене.

Како је из Москве најављено, на снази је продужење санкција на увоз хране са Запада уз могућност проширења листе “забрањених” производа. Због тога ће и Комисија ЕУ морати да обезбеди веће субвенције за сељаке погођене санкцијама. Мере подршке за сектор воћа и поврћа у Европској унији важиће од почетка августа а оне за млечни сектор од 1. октобра.

Уколико ЕУ не буде могла да обезбеди новац за подстицаје и после тог рока суочаваће се са избором да или прекине са санкцијама или новац пребаци из других фондова. У међувремену, француски пољопривредници су били блокирали путеве преме Немачкој и Шпанији како би изразили незадовољство због ниских цена меса и млечних производа.

Колико су протести сељака озбиљна ствар, најбоље говори и чињеница да је чак 1.000 француских фармера блокирало аутопут у провинцији Алзас на граници са Немачком и тако спречило увоз пољопривредних производа.
Вук Станић, Таблоид