Грађани Србије сваке године дугују све више новца и све теже испуњавају своје обавезе. Истраживање које је спровела компанија” ЕОС Матрикс” говори да је тај дуг већ досегао 900 евра по глави становника.
Од поменуте суме највише се дугује банкама – преко 700 евра, а остатак су обавезе преко рачуна за електричну енергију и комуналије, порезе, ПТТ услуге. Истина, наше укупне обавезе су још увек мање него у окружењу, а посебно у развијеним земљама Европске уније, где је то 30.000 евра по становнику. Али, то што је укупан дуг мањи не значи да је грађанима лакше да га враћају. О томе шта нас код дуговања чека у блиској будућности стручњак др Синиша Остојић каже:
– Највише кредита код нас је индексирано према евру. Редовно измиривање обавеза зависиће даље од кретања на курсној листи. Свака депресијација домаће валуте избаци бар по једног дужника из колосека. Поред тога камате су високе, кредитни рејтинг Србије је био низак, а недавно се још смањио. Зато ће стопе и даље остати високе, поред рејтинга на то ће утицати и чињеница да нема новца на нашем тржишту – указује он. – Ако томе додамо још и замрзавање плата у јавном сектору, што је опција која се најављује, онда је извесно да ни дужницима ни повериоцима неће бити лако наредних месеци. То говоре и подаци о дуговањима, сваког месеца доцња мало порасте. То нису бројке које су ођедном алармантне али све по мало па се досегне прилично виоск ниво. Код нас је просек плата око 350 евра, а зна се да дужник лако сервисира обевзе када су оне трећина. Код нас многи имају више од релних 120 евра.
Подаци УБС и Кредитног бироа Србије кажу да су кашњење грађана 4,3 одсто. Није много, али у септембру прошле године то је било 3,6 одсто.
Шта грађани Србије могу да учине а да поправе своју ситуацију, до чега им је ипак највише стало због њих самих? Пре свега да се задужују обазривије. Поменуто истраживање „ЕОС Матрикса” говори да олако користимо најскупље позајмице попут кредитних картица и „дозвољеног минуса” .Тако су дуговања по основу картица виша седам досто него лане а код минуса су обавезе порасле за два одсто. Највише дугују грађани старости од 26 до 45 година, а мушкарци су задуженији него жене. Код текућих рачуна то је за чак трећину више у корист „јачег пола” . Када дођу у позицију да не могу да враћају дугове, наши људи најчешће то решвају тако што се поново задужују. На тај начин се диспропорција између примања и дуга продубљује и теже ће се све вратити. Најбоље платише код на су пензионери јер имају редовна примања.
Што се тиче дуговања ван банакрског круга студија „ЕОС Матрикса” показује да само за струју домаћинства у Србији дугују 46 милијарди динара или сваки становник 18.000 динара. Код комуналних рачуна то је 7.000 динара. Дугове које данас направимо лакше ћемо измирити убудуће јер је Уставни суд Србије крајем јула укинуо конформни начин обрачуна камате за ова дуговања. Односно, њен износ се не може сваког месеца додавати на главницу и тако увећавати дуг. Обрачуна камате на камату више нема.
Уз овакве податке на луксузирање било ког типа смо већ заборавили. Од онога што није неопходно у Србији се највише издваја за мобилне телефоне и бензин. Ово није због лагодног живота. Код нас је број фиксних телефона веома мали, посебно ван подручја већих градова па је мобилни једина веза са светом. Слично је и са аутомобилима – дочекати аутобус па још ући у њега често је прави је подвиг. Зато се на бензину тешко нешто може уштедети.
Упркос свим истраживањима, чини се да се код нас живи боље него што показују исраживања и завнични статиситчки извештаји? Разлоге треба тажити у сивој зони јер рад на црно је спас једнако и за дужнике и за повериоце.
Дневник
