Народ плаћа силне вечере и проиводе код лажног краља Александра, мада он ни сам не зна у којој је земљи нити познаје језик народа којим би да влада. Али, упркос томе, на његовим бесрамно скупим пријемима и свечаностима, где се безочно ждере и лоче, обично буде по пет стотина званица и сто агената БИА-е.

Досадно ми је да будем краљ, Рече краљ и скочи удаљ. Хоћу да будем нешто друго, Бар цар. Уредићемо ту ствар, Рече му главни министар.

Добићеш одмах царски престо, И све ресто, Што иде уз престо. Досадно ми је да будем цар, Рече цар и направи дар-мар. Хоћу да будем нешто друго, Бар конобар. Уредићемо ту ствар, Рече му главни секретар. Добићеш одмах келнерско одело, Пола црно, А пола бело. Досадно ми је да служим госте, Рече конобар нека опросте, Хоћу да будем нешто друго, Бар путар. Уредићемо то ко од шале, Рече му главни шеф сале. Добићеш одмах засебан пут, Донекле насут, Однекле жут. Досадно ми је камен да туцам, Рече путар од муке пуцам, Хоћу да будем нешто друго, Бар – владар…Е, па сад је доста, рече Коста, Главни чистач каменог моста, Где си видео шако јада, Да путар неком Земљом влада!

Ова сјајна песмица Љубивоја Ршумовића је толико примењива на наше краљевство кога нема да боље реци нисам могла да срочим. Само Србија има председника државе који не зна енглески и принца, који не зна српски. Само Србија има грб са круном иако није краљевина. Само Србија жели да се уједини са онима који су је бомбардовали.

„Народ Србије још једном је решио да покаже како хуманост нема цену. Наиме, и поред проблема незапослености, закашњења плата, отплаћивања кредита, рачуна, дугова, итд…изашли смо у сусрет престонаследнику Александру Карађорђевићу и решили да платимо трошкове тродневног рођенданског славља. 500 званица и 100 агената БИА-е сјајно се провело на Коктелима и вечерама на Белом двору, уз наступе КУД Лола, Краљевског гудачког оркестра Светог Ђорђа, Београдског акустичног оркестра, Сање Илић и Балканике и бенда Ане Штајдохар…“.

Крстарења Савом и Дунавом које је организовано за стране званице такође није изостало. Поред светске краљевске елите, рођендану је присуствовала и српска политичка и привредна елита, представници дипломатског кора, верских заједница и међународних организација, али и угледне личности из јавног и културног живота. Да се капиталисти добро забаве побринули смо се и нашом традиционалном српском кухињом па смо припремили маринирани лосос гравлакс, уз који се служио мелба тост са дресингом од еспреса и мирођије, уз манго и краставце, печеног вола, бифтеке, фондано од кромпира, сезонско поврће и порто сос, послужен са прилогом мимоза салате. Платили сте гледајте…

Ово је права слика и прилика нашег безнађа..На фотки све лопина до лопине. Чак и свето лице које је дало дозволу да се посече храст стар 6 векова…Шта зна свиња шта је диња…А, богами. поред оволико оваца зиме не треба да се пласимо биће џемпера.само да Богу не пукне филм..Мада или је дигао руке или нам се ближи крај.

У првом реду „веома важни“ међу њима једна дебела певачица ружна и позната у породичним круговима…А породица, авај, добрим делом не сме да се врати у земљу…једна компромитована, а по сваки цену политичарка…

Духовник који нема скрупула, разни неспособњаковићи бивши и садашњи..и принчеви и принцезе из Краљевине које нема..са толиким дуговима, рецимо милионским за струју етц. а не секу им као рецимо глумцу који је две године живео са свећама те му је у пожару изгореле непокретна сестра…Да није смешно ово друштво било би тужно…Свакако је трагикомично.

У другом реду..на галерији: они који су толико желели да се виде, назовимо их статисти са задатком…нагурани уз ограду, али ето не видесмо их јер су јако далеко од објектива.

Објективно њихова срећа…Боље него да се и они срамоте. А сви са погледом у висину…Вероватно је у у питању ватромет. Како дирљиво…

Наша лица и наша тела нас одају. Колико тупавих лица министара…Колико некарактерних тела..

Министар би требало да буде неко паметан, достојанствен, упућен у материју, неко ко штити права грађана и ресора. Но овде су министри они који могу довољно дубоко да се увуку у чмарове власти и којима је мозак испран. Будале без премца. Шта ти лупетају, па то земља не може да држи. Ал’ ова држи. О нашим поповима не треба ни говорити. Продане душе свакако. Ђаволу, наравно. Част изузецима. Но о њима се не чује, или су мртви.

…Постоје неки људи на овој нашој политичкој сцени који су толико одвратни и искомпромитовани, али авај у свакој чорби мирођија, убеђени да су симпатични и важни. Невоља је у томе што имају подршку лицемера који их дакле подржавају из својих властитих интереса те се овим гњидама без стила чини да су омиљене. Постоје и други који једноставно неће да се замере па се и они смешкају и фоткају на важним догађањима са овим протувама, без којих ни један партy не може да прође.

Овде предњачи једна уистину јадна ружна и оматорела неморална протува, која је променила више партија него гаћа, јер нема образа и морала и све би дала само да остане на некој функцији, а сто је најстрашније она и поред свих својих лажи лоповлука и маверзација опет добије неко значајно место, вероватно зато, што како је дакле увек у сваком тренутку на сваком месту, а свој приватни живот уопште нема,она „све тајне зна“. Ова мученица држи у шаци многе битне, који такође не би били на положајима да нису битанге,те тако „кој ће коме,нег свак своме“ О њеном изгледу немогуће је и говорити. Та стила нема јер се то не може науцити. Облачи се скандалозно, ошишана је катастрофално, мада тешко да неко може улепшати ову безобличну масу. Е сад има она изрека „ничија није горела до зоре“…Али, овде у Србији имамо два проблема.

Први је: никако да сване…

А други је: постоје оне свеће које се не гасе…дунеш, угасиш, она се опет сама пали. И тако у бескрајно. У последње време многи амбасадори су правили пријеме…Било је ти важних личности , али било је и кусих и репатих. Мање више друштво је ту исто. То је једна клика која је свугде…И на Двору, и на сваком виђенијем месту где се пије скупи шампањац и једе лосос…Док народ копа по контејнерима, а уметници гледају фотографије мора у сред овог врелог лета.

На тим, је ли важним пријемима на жалост не можете да сретнете културну елиту..не ту су политичари, тајкуни, и света лица, естрадне звезде, и гомиле статиста за задатком…

Чух да је здрав Храст стар шест векова о коме сам писала, ипак посечен, убијен, у тајности једне ноћи. Кад сам то чула обузело ме је исецања тужног беснила. Сузе су ми кренуле на очи и проклела сам виновнике.

На моје клетве неку дебил је реаговао написавши да је јако ружно од једне даме да куне…И још је написао да неко има лепе ноге али је дакле фуфа…

Та фуфа сам ја…Из његовог угла…А није фуфа она која је дала налог да се дрво убије. Ок, све је било „са дозволом Патријарха“. Ваљда му се јавио Бог.. Е сад дискутабилно је ко је овде Бог…Да ли можда неки лудак са дијагнозом који је умислио да је Бог…Све у свему, клела ја или не…божја казна стиже…кад тад…а стићи ће све те мрцине без морала.

У међувремену ранохришћанска базилика из 5. века на локалитету Кладенчиште недалеко од Црвене Реке, код Беле Паланке, затрпана је упркос противљењу нишког Завода за заштиту споменика културе.

„Иронија је славити Милански едикт и правити 17 чесама у Нишу, и да се готово у исто време затрпава и уништава овако вредан споменик попут ранохришћанске базилике код Црвене Реке, на месту званом Кладенчиште“, рекао је Цветковић за портал Пиротске вести.

Сви апели, као и протест који је пре неколико дана организован поред саме базилике са циљем да се спречи њено затрпавање нису били довољни да се надлежни смилују и сачувају за будућа поколења овај вредан археолошки налаз.

Свој протест исказао је и патријарх Иринеј који је у свом писму јавности навео да не треба уништавати базилику која представља веома значајан доказ и сведочанство постојања и континуитета хришћанске вере на овим просторима. Које бре вере кад њему није било свето живо дрво???

У нишком Заводу сматрају да затрпавање представља практично уништење овог веома значајног археолошког открића које би могло веома лако да постане права туристичка атракција.

Са друге стране, Републички завод из Београда сматра да ће се затрпавањем базилика ипак сачувати за будућа поколења и да би базилика, у нека боља времена, могла да се поново откопа, с обзиром да је обележена у археолошким мапама и постане доступна јавности. Да ли сам ја пореметила умом или је овај предлог заиста изговорен?..Будућа покољења це дакле мало копати по куридору 10. Добро.

Одлуку о затрпавању базилике осудило је и Српско археолошко друштво. Базилика се налази на новој траси Коридора 10 према бугарској граници. Коридор 10 и коридор 11 унистише све пред собом. Што неко не осмисли неки коридор који би морао да пролази по сред Скупштине па да је лепо сруше, али такође тајно као Храст и по могућству кад је пуна оних будалетина посланика који једу за џабе и блеје јер су само једна оркестрирана маса послушника која нема своје мишљење.

За крај рекла бих несто о позоришту. Пре свега постоји писац комада. Затим постоји редитељ. Па сценограф, костимограф. Постоји главни глумац, постоје споредне улоге, постоје статисти, али постоје и статисти са задатком.

У нашој власти најбитнији су статисти са задатком. То су углавном они које срећемо по пријемима о којима сам писала.

Јелена Тинска, Таблоид

фото: Марина Лопичић