Недавно најављени долазак немачке компаније Лидл у Србију (чиме се премијер Вучић на сав глас хвалио), довешће иначе ојађене и опљачкане српске пољопривреднике у још гори положај. Наиме, ова компанија највећи део пољопривредних производа увози, а од домаћих произвођача скоро ништа не откупљује. Лоше искуство са Лидлом имају и Румуни и Хрвати. Истовремено, траје хаос и са увозом месних прерађевина и месног отпада из Европске уније, где главну реч води тајкун Петар Матијевић, чији је син Зоран потпредседник Привредне коморе Србије. У таквој атмосфери, сва уверавања Вучићеве владе да ће бити боље, падају у воду.
Тајкуни и локални криминалци украли су од државе 1.14 милијарди евра, експлоатишући државну земљу за коју нису плаћали закуп протеклих петнаест година. Према подацима до којих је Таблоид дошао, 380.000 хектара државне земље изгубило се из евиденције министарства пољопривреде. Велики део овог националног добра уписан је и данас у локалним катастрима као државна својина. На тој земљи се сеје, остварује се профит, екстра профит, али се држави не плаћа закуп.
Просечна цена закупа земље, која је склоњена, у пословним књигама се књижи по 200 евра по хектару.
Рачуница је једноставна: 380 хиљада хектара множи се са 200 евра и тако се израчунава годишња штета од 76 милиона евра. Пљачка се спроводи већ пуних петнаест година, због чега се 76 милиона евра годишње штете увећава за 15 пута, и тако се добија застрашујућа цифра од милијарду и сто четрдесет милиона евра, колико је држава Србија на губитку у овом случају. Толико су украли тајкуни и разноразни локални моћници, а реч је о новцу којим се могао изградити Београд на води, без инвеститора из Емирата, ревитализовати машинска индустрија, или модернизовати војска…У питању је једна од највећих пљачки обављених после “демократског преврата”, након 5. октобра 2000. године.
Сви докази о овом криминалу достављени су кабинету председника Владе Србије, а до ових информација, истраживачки тим Таблоида дошао је истражујући сасвим другу пљачку! Наиме, истраживали смо где завршава новац од подстицаја за пољопривреду. Ранијим буџетима, које је усвојила Скупштина Србије, одобрено је, а није исплаћено 17 милијарди динара различитих подстицаја за пољопривреднике.
Последњу исплату подстицаја Влада је организовала тако да су пољопривредници требали на интернету да пронађу информације и формуларе. Формуларе је требало пронаћи, попунити и послати одмах после празника у периоду од четвртог до шестог маја. Већина људи се није снашла у овој бирократској замци, али она мала група која јесте, подстицај исплаћен одмах. Осталих 99,9 одсто пољопривредника, добили су право да чекају да се њихови захтеви накнадно обраде.
Седамнаест милијарди, колико се дугује пољопривредним газдинствима је одавно испланирано буџетом, а подсетићемо да се председник Владе Србије недавно хвалио да је дефицит буџета смањен.
Наиме, Вучић је тако јавно изјавио да је дефицит Србије у прва четири месеца 2,15 одсто бруто домаћег производа, што имају само “четири земље у Европи”, као и да смо прошле године у мају имали минус у буџету од 70 милијарди динара, док је ове године у мају дефицит тек 19 милијарди.
– То је разлика од 413 милиона евра за четири месеца, рекао је том приликом Вучић, док је питање зашто се поред толиких уштеда сељацима не исплаћују подстицаји остало без одговора.
Ресор са најмањим утицајем “одозго”?
Највећи парадокс је чињеница да су субвенције исплаћене и некима који обрађују државну земљу, а на њу не плаћају закуп. У питању је већ поменути случај земље склоњене из евиденције. Дакле неко ко учествује у пљачки државе вредној више од милијарде евра је од државе добио и субвенцију у свом пљачкашком подухвату, док већина поштених сељака који због суше једва спајају крај са крајем још није добила ништа.
Међу пољопривредницима се прича да су активисти и чланови СНС, који остварују право на субвенције имали дојаву како да поступе и да су им паре већ исплаћене. За ову причу нисмо добили и конкретне доказе, али не постоји разлог да не верујемо да је тако, јер је Србија данас више него икада партијска држава.
Изненађење је представљала прича да су субвенције уредно исплаћене и локалном тајкуну из Куле, Николи Џомби, кога је Вучић на конференцијама за штампу више пута оптуживао за различите малверзације. Како тврде наши извори у СНС, Вучић му сигурно не би ништа исплаћивао, али Министарство пољопривреде је владин ресор за који је он знао да каже: “…ту имамо најмањи утицај и контролу, не знамо шта се дешава”.
Истине ради, треба рећи то да напредњаци нису једина странка која је била слабија од службеника у Министарству пољопривреде. Јер, искуство је показало, клика из министарства јача је од сваке странке и ужива помоћ иностраног фактора! У питању су службеници који новац намењен субвенцијама и подстицајима радије троше на службена путовања од којих народ и држава нису видели никакве користи.
Једно је сигурно-Вучићевом кабинету су прослеђени подаци о томе којих 380.000 хектара је склоњено из књига, као и ко те хектаре користи, односно на њима остварује приход. Списак је дугачак, има и оних који су помагали СНС, али и оних који су помагали Демократску странку…
Уколико Александар Вучић неким чудом у једном тренутку пожели да за државу Србију учини добро дело, треба само да од лопова легално наплати 1,14 милијарди евра очигледног дуга (без камата). Вучић би могао да пошаље и приватне извршиоце који су до сада по правилу пљачакали пензионере и непослушне новинаре. Могао би много тога у овом случају, али, по свему судећи, пала је одлука да се и ова пљачка заташка…
Иронично речено: ако су он и његова братија знали да исцеде сиромахе, умели би ваљда и да из џепова мафије истерају новац и утерају га у буџет Србије.
Чак и када би се тај новац наплатио, то не би био крај добре приче за Србију. Наиме, Вучићева одлука да се 380.000 хектара више не дају бесплатно на коришћење, држави би доносила и приход од 76 милиона евра, сваке наредне године.
Дакле 1,14 милијарди евра плус камате, плус редован приход од 76 милиона годишње и Србија можда не би морала више да мери свој дефицит у односу на БДП. Србија би можда постала и једна од ретких земаља са буџетским суфицитом. Више не би било потребно да се спроводи против уставно смањење пензија.
Има и наивних који сматрају да није све што Вучић ради усмерено ка уништењу нашег народа и државе и да му треба дати прилику да од мафије наплати дуговања. Неки од њих су реаговали на претходни текст који је Таблоид објавио о дешавањима у Министарству пољопривреде, а тим повоидом су и наши извори замолили да објавимо следеће: “…Респектујемо чињеницу да критикујете рад Владе и председника Владе. Без Таблоида, народ би био ускраћен за многе информације о томе ко, како, и када поткрада државу Србију. Ипак, у случају забране увоза машински сепарисаног меса, које је како сте више пута писали велико зло и које изазива многе болести, радна група је имала подршку председника Владе Александра Вучића, односно његовог шефа кабинета Ивице Којића…”.
Петар Матијевић, преко сина Зорана, управља Привредном комориом Србије!
Поједини Таблоидови инсајдери тврде да се овде дешавало свашта, али и да су Вучић и шеф његовог кабинета, Ивица Којић, у једном тренутку схватили о каквом се злу ради и да су тада престали да стају на страну тајкуна. Време ће убрзо показати колико су (или нису) били у праву. Државни секретар у Министарству пољопривреде, Данило Голубовић и остали службеници министарства, који су се својски трудили да правилници остану тако написани да се у храну могу стављати млевене кости и друго ђубре, према неким сведочењима, сада су заједно са тајкунима поражени у овом обрачуну. Али, приче су једно а реалност нешто сасвим друго.
Сведоци кажу да се Ивица Којић у једном тренутку супротставио тајкунском лобију, који предводи Петар Матијевић и најавио да ће такозвани Правилници смрти напокон бити промењени…
Наши извори и наводе да ће они урадити све да се у корист потрошача измене и правилници о риби, млеку и свим осталим животним намирницама:
“…Сада је све готово, после измена правилника о квалитету меса и месних производа, тражимо да се измени и правилник о меду, који захваљујући Тамари Бошковић омогућава да се индустријски мед представља као природни, а да се не проверава ни присуство антибиотика у меду…”.
На питање када ће потрошачи моћи да буду сигурни да у виршлама и млевеном месу нема више сепарисаног меса и канцерогених адитива, они одговарају да ће то бити ускоро: “…Полутрајни и барени производи попут ‘тиролке’ или шункарице ће у будуће морати да имају педесет до осамдесет одсто меса. У месни нарезак мораће да се ставља минимум педесет одсто меса. Прашка шунка и шунка у цреву мораће да имају комаде меса пречника десет до петнаест центиметара. За шунке у цреву и шункарице правило ће бити мало лабавије, и ту ће бити прописани комади меса величине пет до десет центиметара, све ово укључујући и забрану увоза сепарисаног меса треба да ступи на снагу у време када нови број Таблоида буде био на киосцима…”.
Ово потврђује и наш саговорник из радне групе Министарства пољопривреде који додаје де се пријатно изненадио када је и министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић изјавила да јој је доста сепарисаног меса и да се квалитет меса у Србији мора поправити.
Истина, наши саговорници кажу и да ће своје мишљење о новим правилницима ових дана дати и Привредна комора Србије.
У привредној комори Србије седи и син Петра Матијевића, Зоран Матијевић, иначе осуђивано лице. По функцији, млађи Матијевић је у Привредној комори Србије један од потпредседника. Са председником Марком Чадежом, има врло снажне “попречне односе”. Наиме, Чадеж је, између осталог, и главна карика која спаја Матијевића и његову компанију, са немачким месним концернима који извозе машински сепарисано месо, односно, месни отпад.
Све ове информације указују да прича са изменама правилника можда и није на баш тако сигурним ногама. Матијевић је тајкун коме најмање одговара да се уведе забрана машински сепарисаног меса.
У сваком случају Таблоид ће и у наредним бројевима наставити да извештава читаоце о свим начинима на које нас глобалне корпорације и домаћи тајкуни трују храном…
А 1. Пропевао плави језик
Државни секретар у Министарству пољопривреде, Данило Голубовић, и још неколико службеника Министарства пољопривреде, обухваћени су полицијском истрагом због проневере два милиона евра. Полиција сумња да је Голубовић, са или без знања министарке Снежана Бошковић Богосављевић, одобрио увоз три милиона вакцина, вредних два милиона евра, против болести која је позната као плави језик.
Плави језик је болест која се заиста појавила у Србији, али варијације ове болести су различите, па се у случају епидемије не могу поручивати било које инекције већ се код фармацеутске индустрије и то у Швајцарској поручује вакцина за дати случај. Неко из нашег министарства је како ствари стоје поручио нечије вишкове вакцина и некоме направио добар посао. За добар посао у пракси се често добија и добра провизија. Истрага је покренута јер подаци са терена показују и да је број случајева оболелих животиња мали, а болест се иначе, не преноси контактом међу животињама већ је преносе комарци. Осим чињенице да је вакцинисање животиња без да је претходно урађена поруџбина праве инекције беспотребно, познато је да се ова болест далеко боље сузбија запрашивањем против комараца. Пошто је болест плавог језика стигла са Косова, потребно је прскати само одређене делове природе уз административну границу. Све ово је службеницима Министарства одавно познато, ипак неко је поручио вакцине вредне три милиона евра, које нам ни најмање не користе, али ће их грађани Србије платити кроз порез. Како сазнајемо од упућених, план бандита који су ову набавку обавили, је да се за све окриви актуелна министарка, и да она потом буде смењена.
А 2. Немачка компанија Лидл није добра, али је Вучић добар од Лидла
Немачки трговински концерн Лидл за Хрватску је, као и за Румунију, добио кредит огранка Светске банке “за помоћ тамошњој пољопривреди”.
Међутим, на примеру Румуније се види да би тамошњим сељацима било боље без те “помоћи”. У репортажи политичког магазина “Монитор” немачке станице АРД емитованој прошле недеље, новинари су посетили једну пијацу у Букурешту. Штандови су препуни свежег воћа и поврћа, првокласни парадајз се продаје за тек 80 динара, али купаца једва да има. Шта више, многи штандови су празни јер су сељаци престали да долазе. Не исплати се. Недалеко је трговачки центар и тамо је још јефтиније. Нико не пита одакле је то воће и поврће и каквог је укуса.
У Румунију је стигло читаво мноштво дисконтних ланаца, али Лидл и Кауфланд немачког Шварц дајенштајистунг КГ је успео да освоји ту земљу. Широм земље је отворено 186 трговина и што је прави скандал, упозоравају немачки новинари, то је остварио и уз кредит Међународне финансијске корпорације (ИФЦ), финансијског сервиса Светске банке за помоћ у развоју.
Највећи проблем српским пољопривредницима за сада ствара продајни ланац “Идеа” хрватског тајкуна Ивице Тодорића, али овде треба напоменути да Хрватски привредници већ годинама притискају наше министарство пољопривреде да им се у Србији дозволи све оно што је у Хрватској забрањено.
Захваљујући корупцији, многе ствари су им већ дозвољене. То се види и на примеру неких фирми које су овде приватизоване од стране Хрвата, па се данас у некима од њих увелико прави, на пример, и сир од палминог уља! Тражили хрватски привредници и да им се промени правилник којим се регулише прављење кајмака, али тако да се дозволи да и кајмак буде направљен од биљних уља уместо од млека!
Тодорићева Идеа, константно улаже у нове пројекте, али се улагања одвијају тако што се купљена имовина константно ставља под хипотеку, а новцем се купују нове фирме у процесу приватизације у Србији. Банка која прати Тодорићеве фирме у Србији је пре свега Европска банка за обнову и развој (ЕБРД, али и још неколико страних комерцијалних банака.
Слично Тодорићу, ширење Лидла у Румунији подржава и Светска банка. Новинари угледног немачког магазина “Монитор” закључују да заправо постоје два скандала. Први је то што Лидл ради пољопривредницима земаља у којима се ширити са својим филијалама.
Други и знатно већи је тај да они како је компанија из Некарсулма уопште нису требали да добију кредит Светске банке? У статутима ИФЦ-а (међународна финансијска корпорација) јасно пише да се кредити издају за пројекте “малих и средњих” предузећа који “не могу добити средстава из приватних извора”.
Власник концерна Лидл, Шварц дајенштлајстунг КГ са својим небројеним филијалама тешко се може убројити у “мало и средње предузеће”, пишу немачки листови.
Ипак он већ следеће године жели да оствари промет од огромних 100 милијарди евра. Сто милијарди евра није капитал малог нити средњег предузећа сматрају Румуни. Они кажу да Лидл нипошто није могао да објасни Светској банци да “нема приступа приватном капиталу”.
Немачки медији пишу и да се лако може догодити да ће то морати да објасне и чланови већа Светске банке и ИФЦ-а. Тамо тежина одлуке зависи од улога који одређена земља има у капиталу тако да су на првом месту Сједињене Америчке Државе, следи Јапан и након тога је Немачка испред Француске, Велике Британије, Индије и Русије.
Немачки трговачки концерн је добио кредит од укупно 393 милиона долара за проширење свог пословања у Хрватској, Србији, Пољској, Бугарској и наравно Румунији. Само за Румунију је добио 67 милиона америчких долара.
Чини се и да Лидл у Румунији заиста нуди нешто и најсиромашнијима. Али он то чини на начин типичан за концерн који се у међувремену проширио по читавој Европи и постао један од највећих дисконта на читавом свету. Тако се и у румунском Лидлу нуди празилук и салата – из Пољске, шампињони из Мађарске, а главице лука са далеког Новог Зеланда.
Свега тога, наравно, има у изобиљу и код румунских произвођача. Тек штурим саопштењем, Лидл новинарима АРД-а признаје како 71 одсто животних намирница које нуди на полицама румунских трговина не долази из Румуније.
Како ли ће тек проћи српски сељаци који ни сада немају коме да продају вишкове паприка, када Лидл стигне у Србију?
Глоса
Чак 380.000 хектара државне земље за коју би се могло месечно од ренте приходовати 200 евра по хектару, склоњено је из евиденције и тајкуни га бесплатно користе!
Глоса
Вучић се хвали смањењем дефицита за 413 милиона евра, док држава сељацима дугује 17 милијарди динарских подстицаја.
Вук Станић, Таблоид
фото: Танјуг, АП
