Улога Шиптара (Вучића) у избегличкој кризи

Како преносе српска јавна гласила Фронтекс (агенција ЕУ која води рачуна о њеним спољним границама) упозорава да кријумчари избеглица и миграната тренутно све више користе руту преко Македоније, Србије и Мађарске до Аустрије. Тако је од јануара до јула ове године, 102.342 људи ушло је у Аустрију преко Западног Балкана, што је најмање 10.000 више од броја који је ушао у Европу рутом централног Медитерана. Енглески Гардијан истиче како Европол започиње са низом акција да би се спречило кријумчарење људи, а прва међу њима је састанчење у Хагу. Европска полиција је до сада прикупила податке из 500 агенција широм Континента, брзо откривши ко је кријумчарио избеглице смртно страдале у камиону пронађеном у Аустрији. Реч је о „криминалној мрежи која се простире широм континента“ а све је повезано са „криминалним групама које су изворно настале због шверца дроге, прања новца и продаје девојака у сексуално робље.“[i] У извештајима Европола, домаћих и страних медија све се помиње осим чињенице да иза кријумчарења људи и наркотика стоји шиптарска мафија – главни извођач радова америчке обавештајне службе у Европи. Према званичним извештајима Фронтекса, Шиптари поред ових „послова“ тргују оружјем, експлозивним направама и извршавају ликвидације широм Старог континента.

Према анализама Фронтекса у првом кварталу 2015. године идентификовано је преко 44000 илегалних миграната како прелазе границе Западног Балкана (БиХ, Србија, Црна Гора, Албанија и Македонија) и продиру у ЕУ. Од тог укупног броја 27 500 су из региона. Агенција даље наводи да су од спољних граница ЕУ најугроженије грчка и мађарска. Ко их угрожава? Авганистанци, Сиријци, Ирачани? Одговор је – Шиптари. Албанци са окупираног КиМ чине 62% нелегалних миграната на граници Србије и Мађарске.[ii]При том треба имати на уму да Шиптари већ годинама продиру у Грчку без већих препрека. Арбанаси са КиМ, који по подацима Фронтекса чине „најмлађу популацију у Европи“ су током 2014. у односу на претходну годину повећали број илегалних прелазака у ЕУ за скоро четири пута, док је број њихових тражилаца азила већи за 134%. Тако су они постали прва етничка група по значају у миграцијама према ЕУ. Друга група су – Шиптари из Албаније. Они су повећали нелегалне преласке граница ЕУ за 16%, незаконити боравак у ЕУ за 25% и тражење азила за 144%. При том Шиптари из Албаније су одговорни за 14% од укупног броја фалсификованих докумената у 2014. години коришћених на границама ЕУ.  Дакле Шиптари са окупираног Косова и Метохије и Албаније чине највећи проценат илегалних миграната у Европи. Арбанаси са КиМ имају 55% укупног броја нелагалних миграната у региону током 2014. године. Друго највеће жариште незаконитог уласка у ЕУ је граница Албаније и Грчке, тако да та два правца најезде Шиптара у ЕУ обухватају чак 90% укупног броја откривених незаконитих миграната.[iii]

Према подацима Фронтекса од 2008. године Шиптари из Албаније продиру у Грчку легалним и нелегалним методама. Током 2008. године забележено је 42 000 нелегалних прелазака границе између Албаније и Грчке. Те и следеће године 40% укупног броја нелегалних прелазака граница ЕУ, остварили су Арбанаси. Број упада је у 2010. године пао на 35 300 или 34% укупног броја илегалних прелазака у ЕУ.  Фронтекс закључује да албански мигранти имају могућност да лако, јефтино и више пута покушају са незаконитим пролазом границе, те да их у Грчкој чекају пословни људи верзирани у запошљавању илегалних миграната. Њихов поход на Грчку је 2011. године био на најнижем нивоу да би се од тада поново и стално повећавао. Поред грчке земље, све је већи број Шиптара и у Француској, Немачкој, Белгији, Шведској и Енглеској.[iv]Иако се илегални мигранти враћају у земљу порекла, треба имати у виду да велики број нелагалних миграната не буде откривен. Тако је данас ширење Шиптара по Грчкој узело маха. Нарочито је угрожена Македонска регија. Све је већи број Арбанаса на Крфу, Закинтосу и многим другим местима. Уколико размисле Грци ће схватити до чега су довеле нелегалне миграције Шиптара на српском етничком простору. Захваљујући геноциду над Србима, политици Титоиста и закаснелом српском одговору Шиптари су се проширили на вековна огњишта Срба и постепено их преузели.

Али размислимо мало, можда Шиптари доносе ЕУ тулумбе, баклаве и остале кулинарске специјалитете? Фронтекс не мисли тако. Главни снабдевачи Европе дрогом су шиптарски нарко картели. Канабис се најчешће кријумчари на Старом континенту, а албанска мафија у том послу игра кључну улогу. Међутим шиптарска нарко картели убацују у Европу хероин и кокаин. За „дрогу богатих“ они су успоставили блиску сарадњу са колумбијском мафијом, са којом заједнички снабдевају тржишта све до Шпаније. Поред кријумчарења људи и дроге, албански криминалци држе и добар део продаје оружја у Европи. Као и у случају наркотика и у овај прљави посао су умешане албанске приванте компаније. Њихов специјалитет су и импровизоване бомбе које користе плаћене убице широм Континента.[v] Са подручја Западног Балкана у Француску су допремљени и ручни ракетни бацачи.[vi]

Ипак, све ово није никаква новост за Европу. Како се наводи у Белој књизи коју је припремила БИА за потребе Владе Србије – немачка полиција је још у марту 1999. године, установила да је пораст трговине хероином, којом се на тржишту Немачке, Швајцарске и скандинавских земаља, баве Шиптари, поклопио са наглим јачањем терористичке ОВК. Један од канала, којим се дрога из Турске пребацује у Италију, а затим у западну Европу, иде преко Тропоје и лука Драч и Валона, у Албанији. Извесне количине хероина и кокаина се прерађују у албанским лабораторијама, а одатле транспортују у село Лужане, затим у Муховац и Велики Трновац на југу Србије, и у Црну Гору, у Тузи и Улцињ, одакле се дистрибуирају даље према Европи. Дрога која непрерађена долази из Албаније, завршава у околини Гњилана и Призрена, где постоје две велике лабораторије за производњу тзв. тешких наркотика. Пренос дроге и оружја обавља се и на званичним граничним прелазима као што су Ђенерал Јанковић, Јазинце, Ћафа Прушит, Морина и Тропоја, захваљујући сарадњи криминалних група са царинским службеницима, те припадницима тзв. КЗК („косовског заштитног корпуса“) и КПС. Оружје које долази из Албаније, најчешће се продаје на црном тржишту у Јунику и Ђаковици.

По мишљењу представника обавештајних структура УН у Приштини, трговина оружјем је једнако велика претња европској безбедности као и трговина хероином. У Немачкој су, на пример, Албанци потпуно потиснули нарко дилере турског и курдског порекла. У Словачкој и Мађарској они контролишу 90% трговине дрогом, у Швајцарској 70%, у Данској 50%, а у Француској 40% промета. У порасту су испоруке наркотика албанских криминалаца на подручју Грчке, које су, према подацима грчке полиције, шест пута веће него раније. Профити албанских нарко група достижу једну милијарду америчких долара, при чему промет на КиМ доноси од 125 до 150 милиона долара, од чега део добија и Хашим Тачи. Од укупне количине дроге која стиже на светско тржиште, чак 65% прелази преко територије КиМ, док се на европском тржишту 90% хероина прокријумчари преко овог подручја. Немачки агенти за борбу против дроге наглашавају да су Албанци основали једну од највећих организација за кријумчарење дроге у Европи, а да се профит добијен илегалном трговином „пере“ кроз 200 приватних банака и мењачница.[vii]

Није тешко погодити да шиптарски терористи и нарко дилери делују као испостава америчке обавештајне службе која покушава да задржи под контролом Стари континент. Последња дешавања са избеглицама указују на то да Вашингтон још увек није исцрпео све услуге свог шиптарског миниона. Напротив за њих се са сваким новим таласом миграната отварају нове могућности.  

[i] http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Fronteks-Balkanska-krijumcarska-ruta-sve-frekventnija.sr.html

[ii] http://frontex.europa.eu/news/first-quarterly-analysis-of-western-balkans-published-8iHYNH

[iii] Frontex, Western Balkans Annual Risk Analysis 2015.

[iv] http://frontex.europa.eu/trends-and-routes/circular-route-from-albania-to-greece/

[v] Frontex, исто.

[vi] Frontex, Annual Risk Analysis 2015.

[vii] Албански тероризам и организовани криминал на Косову и Метохији, Влада Србије, септембар 2003. Године.

Борис АЛЕКСИЋ, Фонд Стратешке Културе