Сезона наручених хапшења! Директор “Колубаре” Милорад Грчић, застрашује раднике, синдикалце , грађане Лазаревца и Обреновца

Још од априла месеца ове године, када је непозната особа (или више њих) запалила аутомобил Милорада Грчића, генералног директора Рударског басена Колубара, десетине синдикалаца и страначких активиста приведено је у полицију где су сатима саслушавани и стављани на полиграф, како би доказали да су невини, односно да немају везе са паљењем Грчићевог аутомобила. По Грчићевом изричитом наређењу, прогон тих људи и даље траје, али сада са другим разлозима: ради застрашивања радника и даљег опстанка на овој функцији

После вишемесечне хистерије због паљења његовог аутомобила у априлу ове године, директор РБ Колубара Милорад Грчић, тражио је да полиција ухапси и саслуша председника Радничког синдиката јавног предузећа Колубара Милана Ралића. Наиме, Грчић је пријавио полицији да сумња да му је априла ове године Ралић запалио аутомобил, који се налазио испред његове куће у Обреновцу. Тим поводом Београдска криминалистичка полиција, пре неколико дана заиста је позвала председника синдиката из Лазаревца, Милана Ралића, на информативни разговор. Ралић је полицији рекао да то Грчић чини “…не зато што мисли да сам му је заиста запалио аутомобил, он зна да нисам, већ због тога што врши притисак на наш синдикат…”

Питали су ме да ли пристајем да идем на детектор лажи, рекао сам да сумњам да би полицајци са којима је Грчић близак могли да утичу да се резулати фалсификују и одбио сам, прича Ралић, а у међувремену се испоставило да Ралић није једини саслушан тим поводом, и да је по пријави Грчића, Београдска полиција до сада саслушала педесетак грађана из Лазаревца и Обреновца! Начелник Полицијске управе за Београд је Веселин Милић. Поводом овог случаја, Таблоидов извор у полицији каже да грађани углавном сами траже да иду на полиграф, како би се непријатности којима се излажу због Грчићевих пријава, што пре завршиле. Ипак, не треба заборавити ни чињеницу да је Грчић у Колубари запослио пуно бивших полицајаца који користе везе које имају у београдској полицији, како би му помогли да спроведе страховладу у Лазаревцу и Обреновцу.

У Обреновцу се могу чути две теорије о Грчићевом аутомобилу који је горео крајем априла ове године: прва теорија је да је Грчић сам себи запалио аутомобил како би имао основа да прича да му је живот угоржен. Према другој теорији, која је вероватнија, Грчићев аутомобил је запалио човек од кога је директор Колубаре годинама позајмљивао новац, а није га вратио!

Сви теоретичари завере као и приведени грађани слажу се у једном: Грчић користи ситуацију како би се светио политичким противницима унутар општинског одбора Српске напредне странке и како би прогањао запослене у РБ Колубара из Лазаревца који се противе начину на који он води фирму.

Извор Таблоида из полиције каже да је главни Грчићев човек за “безбедност” у Колубари бивши полицајац Бранко Милојевић. Милојевић у Колубари прима плату од око 150.000 динара месечно, али по уговору прима и накнаду у фирми Грађевинар у износу од педесет хиљада динара.

Грчић није у сукобу са свим синдикалцима, он лепо сарађује са Миланом Ђорђевићем, председником гранског синдиката, који је у Лазаревцу познат под надимком Ђокин. Исти језик са Грчићем нашао је и председник гранског синдиката ЕПС Миодраг Ранковић, кога у фирми зову Пици. Једини синдикат са којим се Грчић сукобио је Раднички синдикат Колубара, јер су константно разоткривали његове лоповлуке. Овај синдикат је протекле две године упорно покретао питања лоших услова рада у том предузећу.

Раднички Синдикат Колубара је како у фирми тако и у медијима отварао питање погинулих рудара. Грчићу се није свиђало да се то питање отвара, иако по локалним причама у Колубари протеклих десет година гине више од једног рудара годишње. Овај, за Грчића непослушни синдикат, тражио је да деца погинулих рудара имају предност при запошљавању у Колубари. Директорима се такав предлог није свиђао, а списак оних који су узимали новац да неког запосле у Колубари је дугачак.

Проблем заштите на раду је прича о којој синдикати морају да ћуте, јер је превише мафијашких фирми укључено у снабдевање Колубаре лошом ХТЗ опремом.

Ралићев синдикат је питао зашто се константно купују чизме и рукавице толико мале, или толико велике, да готово не постоји радник који може да их носи. У питању су бројеви чизама мањи од броја 40 и већи од броја 46.

Борба овог синдиката за права радника је толико излудела Грчића, да их је он избацио из просторија које су имали у Колубари, ускратио им је новац за радничке игре и одузео сва службена возила.

Више чланова овог синдиката суочило се са прогоном Милојевићевог тима који је састављен од бивших полицајаца, а многи су под притиском одлучили и да прекину са синдикалним деловањем. Ипак у овом синдикату остало је више од хиљаду радника, па је Грчић одлучио да им се освети тако што је председника пријавио за подметање пожара на његовом аутомобилу.

Број оних који су у општини Обреновац приведени по пријави Грчића због паљења аутомобила такође се мери десетинама.

Милорад Грчић осим што је директор ЈП Колубара, је и председник општинског одобора Српске напредне странке у Обреновцу. Ипак он није напредњак од почетка. Грчић је заједно са демократама и странком Г17 плус учествовао у општинској власти у Обреновцу преко удружења грађана “Заједно за Обреновац”.

Тај покрет је формиран у Грчићевој печењари званој Фантазија, која се налазила одмах преко пута Општине Обреновац. Од сталних гостију који су волели пиво и печење, али нису увек имали новца да плате, Грчић је формирао удружење грађана, учествовао на изборима и прешао цензус. Брзо се договорио са “демократском опцијом” и ушао у општинску власт. У једном тренутку се са њима посвађао и прешао у опозицију, почео је преговоре са напредњацима и његово удружење грађана се колективно учланило у СНС. Како СНС у Обреновцу није био у власти, Грчић и његови људи из удружења грађана нису се претерано тукли за функције у странци, на нивоу општине.

Када је председник општине Мирослав Чучковић после прошлогодишњих поплава променио дрес, напустио Динкићеву и прешао у Српску напредну странку, Грчићева партија је и без одржавања локалних избора постала власт у Обреновцу.

У том тренутку Грчићу је постало јасно да је он де факто председник општинског одбора СНС Обреновац, где је СНС на власти, али да он и његови људи нису на главним функцијама.

У Обреновцу је сада ситуација таква да су се практично сви људи који имају неки утицај на јавно мнење окупљени унутар СНС, па из њиховог угла делује да ће они без проблема поново узети власт на локалним изборима.

– На видику нема опозиције која би могла да нам се супротстави – закључио је Грчић, и почео обрачун са страначким колегама.

Претпоставља се да је почетком ове године посетио први месни одбор СНС-а и тражио да се смени локални председник одбора и на његово место постави проверен човек из “његове печењаре”.

Када је то урадио први пут није се дигла велика прашина у општинском одбору СНС-а у Обреновцу, ипак како је то постала пракса наредних месеци, активисти су почели да пружају отпор. Грчић је упорно обилазио један по један месни одбор, увек са истим захтевом да се на чело постави његов човек, еко од људи из његовог удружења грађана, које унутар СНС-а зову “Фракција-фантазија”.

Уколико би се десило да Грчићев предлог не буде прихваћен и ако би чланови месног одбора гласали против избора његовог кандидата, наредних дана једног по једног члана месног одбора одвозила би марица, на саслушање у Београд. Грчићеве везе у полицији су то организовале тако да се људи буде ноћу после поноћи и одвозе за Београд на саслушање.За ово насиље одговоран је Веелин Милић, начелник беогрдске полиције.

– Грчићеве патроле долазе после поноћи, дижу велику буку, намерно како би се комшије пробудиле, у неколико наврата људима су чак стављали лисице на руке и претили да се дуго дуго неће вратити са робије, прича за Таблоид један од активиста СНС из Обреновца.

Наш саговорник наводи да је епилог увек исти: марица одвезе људе до Београда, тамо их саслушају, укључују их на детектор лажи, а после их избаце испред станице и пусте их да се сами снађу за превоз до Обреновца!

Дешавало се да они који су ноћу пуштени са саслушања, морају до ујутру да чекају да крене први аутобус за Обреновац. Најгоре је прошао обреновачки активиста који се супротставио Грчићу, па је из полиције пуштен ноћу са суботе на недељу. Код себе није имао новаца за аутобус, а како пошта није радила његови нису могли ни паре да му пошаљу. Човек је кренуо аутобусом кући без карте, па му је успут и контрола написала казну!

Како ствари стоје, Грчићеве репресалије су уродиле плодом, па је сада већина месних одбора у Обреновцу под његовом контролом, а он се нада да ће на тај начин успети да буде следећи председник ове општине.

А 1. Ало, министре, зовем из кафане!

Председник гранског синдиката Милан Ђорђевић, један је од најмоћнијих људи у РБ Колубара. Ђорђевић често седи у Лазаревцу у кафани “Код Соке”, где доноси најважније одлуке. Он воли да тамо попије коју, а дешавало се, кажу, и да се потуче. Ђорђевић воли да сељацима који са поља наврате у кафану демонстрира своју моћ, па често пред њима са мобилног зове министре, али и друге утицајне функционере Српске напредне странке.

Из кафане често позове неког од министара, укључи га на разглас да сви чују са ким прича, па се дере на човека. Многи у Лазаревцу мисле да је Ђорђевић моћнији и од самог Александра Вучића.

Ђорђевићева моћ произилази из његове послушности, кажу упућени. Он се никада не буни против директора, а нови закон о раду је међу првима подржао. Такви јавни иступи до те мере су разбеснели поједине раднике да су како се прича почели против њега пишу кривичну пријаву.

По синдикалним правилима, он није могао да подржи закон у име свих радника Колубаре како је учинио, а да претходно не спроведе анкету. Приликом подржавања новог закона о раду није чак добио ни сагласност већине чланова његовог синдиката. Многи у Лазаревцу тврде да би се провером његове имовине и имовине његових рођака могло открити много тога што Ђорђевић не би волео да се зна.

На пример, највећи препродавац угља у Колубари ове године је био Драган Радојчић, звани Мангура, добар Ђорђевићев пријатељ. Мангура је у 2014. и 2015. години, кажу, био у свим комбинацијама и појавио се нас свим тендерима. На поменутим тендерима често је набављана опрема најлошијег могућег квалитета, мале униформе и мале ципеле. Због Мангуре је посао изгубио Миодраг Павић, а прича се да је Павић спреман сада да сведочи о свим Мангуриним махинацијама.

Пише: Вук Станић, Таблоид

фото: Милена Ђорђевић