Лаке даме и Пророкови следбеници: Јалова, породична, издајничка, скандалозна и некомпетентна дипломатија Србије

Јавности је скоро свечано саопштено да ће председник Србије “указом” напокон именовати неке нове амбасадоре. Допуштено му је да то уради, а упућени саопштавају да је тај договор учињен у четвороуглу Николић-Вучић-Дачић-шеик Расим Љајић. Али, од тога су много занимљивије још неиспричане приче о срамоти коју дипломатској служби већ годинама наноси једна бахата и осиона власт. За мабасадоре су слате метресе челних људи, њихови саветници, шефице кабинета, а данас и верски поглавари, следбеници Протока Мухамеда. На том списку се нађе и понеки Србин. Министарство спољних послова, којим руководи полуидиот Ивица Дачић треба опколити са две чете, похаписти руководство и депешом опозвати олош који нас заступа по белом свету

Вођин омиљени лист “Политика” овлашћено је саопштила да је одређено више од 20 нових амбасадора и генералних конзула Србије и да су договор о томе постигли председник Србије Томислав Николић, премијер Александар Вучић и шеф дипломатије Ивица Дачић. Име шеика Расима Љајића, министра у Вођиној Влади, као предлагача кандидата за амбасадоре није поменуто.

Лист наводи да са места амбасадора у Риму Ана Хрустановић прелази на дужност шефа мисије Србије при ЕУ у Бриселу, где ће наследити Душана Лопандића, који одлази у Стокхолм.

У Риму ће службовати Зорана Влатковић, шефица кабинета Ивице Дачића, која је радила и у МУП-у, док ће амбасадор у Немачкој бити Душан Црногорчевић, до сада шеф мисије у Шведској.

Како је планирано, наводи лист, амбасадор у Пољској биће Никола Зуровац, досадашњи отправник послова, за Загреб је предложена Мира Николић, која је била помоћник министра спољних послова за мултилатералу.

Амбасадор Србије у Никозији биће Марко Благојевић, бивши генерални секретар МСП, док ће Србију у Ослу представљати Сузана Бошковић, која је била заменик генералног секретара МСП.

Како пише “Политика”, у Ирану би амбасадорско место требало да буде поверено Томиславу Ђурину, бившем амбасадору у Македонији и Израелу, док ће, највероватније, први дипломата Србије у Ираку бити Милисав Пајић, некада амбасадор у Мексику.На челу амбасаде у Атини требало би да буде бивши амбасадор у Турској Душан Спасојевић, а у Лисабону саветник председника Николића, Оливер Антић.

Амбасадор Србије у Либану, на предлог потпредседника владе и министра Расима Љајића, требало би да постане Емир Елфић, који је у јавности познат као шурак санџачког муфтије Муамера Зукорлића, док је кандидат за амбасадора у Саудијској Арабији муфтија србијански Мухамед Јусуфспахић. На челу амбасаде у Катару требало би да буде именован Јасминко Поздерац, у Либији највероватније Драган Тодоровић, а у Индонезији Слободан Маринковић.У Латинској Америци, за амбасадора у Аргентини биће предложена Јелена Баћовић, која је била у Шпанији, а за Кубу Данило Пантовић, који је и раније био у Хавани, пише “Политика”.

Кад би какву дворску куртизану морао негде да удоми због “ненадане трудноће”, српски Књаз Милош, склон једноставним решењима, понудио би је официру “коме се омакло”. Тако би о једном трошку збринуо и насушну војничку потребу за женидбом и колико-толико спасао изгубљену част посрнуле дворске госпођице.

На двору бившег српског председника Бориса Тадића ствари функционишу тако што он своје куртизане шаље у дипломатију! Ова, још од Милоша незапамћена склоност ка збрињавању лаких жена, коштала је државу Србију и њене грађане поприлично пара и бламаже.

Све је почело кад је Ана Урошевић, данас снаха бивше доградоначелнице Радмиле Хрустановић, (била са 22 године портпаролка у Министарству одбране, у време кад је Тадић био министар), остала трудна са својим, до тада тајним љубавником, Борисом, Како је председник имао “избалансирану” тежњу и за женама и за мушкарцима, ово овако није смело да остане. Хитно је пронађено решење! Немајући другог излаза, послушна дворска дама Ана Урошевић пристаје да се реши проблема, а за узврат од починиоца ове несмотрености најпре добија место првог секретара Амбасаде Србије у Италији!

Наравно, у међувремену се међу њима разбуктао прави љубавни рат, препун свађа, туча и разних других обрачуна из страсти. И то усред Рима, где камера СИЦМИ службе све снима.

Од 2011. Ана Урошевић је амбасадор Србије у Риму. Метреса у Рим, амбасадорка из Рима. И ако је удата за сина Радмиле Хурстановића, страсно се волела са бившим председником. Чувала је његове милијарде у римским банкама, а 2012 је омогућила новој Борисовој љубави, директорки Лутрије Тијани Анђелић да роди сина у Риму.

Нове власти нису опозвале госпођу Ану Хрустановић, амбасадорку са 32 године живота. А, ни њену свекрву Радмилу Хрустановић, иначе супруга Шерифа Хрустановића (из злогласне Куле Фазлагића у Херцеговини, где је било легло муслиманско-усташке Ханџар дивизије у Другом светском рату!), која је била амбасадор у Словачкој! Њен кабинет краси и велика слика Ернеста Че Геваре, окачена на зиду! Она и Че! Ана је две године, по налогу Александра Вучића, дуже била амбасадор у Риму.

Уместо да је заувек истерају из дипломатске службе, сада је шаљу за амбасадора у Брисел! Само зато што је она чувар и Вучићевих пара у иностранству, када га је Миодраг Ракић исплаћивао за услуге жутој мафији.

На тај начин су се у историју бесрамног кадровања Министарством спољних послова Србије, у дипломатској служби нашли једна свекрва и њена снаха.

Кроз врата српских амбасада широм света, још од 5. октобра 2000. године, прошло је много таквих. Манир Тадићеве власти био је такав, да у дипломатију одлазе сви они од којих више нико не очекује ништа.

Дакле, ислужени, алкохолисани, компромитовани, коначно и потпуно неспособни људи.

Сезона српске дипломатске срамоте почела је већ на почетку демократског лудила, кад је за амбасадора у Вашингтону изабран докони, хвалисави, нарцисоидни и потпуно неспособни Милан Ст. Протић, историчар који је о дипломатији знао исто колико о томе зна и узгајивач ситне стоке на Пештеру. Од тада па све до данас, као на некој траци смењују се скандалозне личности на истакнутим местима у спољној политици. Коначно, и сам избор недораслог Вука Јеремића за министра спољних послова био је довољан сигнал у јавности шта Борис Тадић зна о томе.

Долсаком напредњака на власт, генерални секретар Министарства унутрашњих дела Вељко Одаловић (Боже, какав кретен на тако важном месту) у Рим, за другог секретара амбасаде послао Немању Секицког, зета Јоргованке Табаковић. Она је Вељкова љубавница. Господин Секицки је у дипломатију отишао са места полицијсклог службеника у Полицијској управи Новог Сада! Одмах потом, ташта Јоргованка им је послала у кешу око пола милиона евра, да купе стан у Риму. Наводно је била нападнута у хотелу “Маестрал” у Црној Гори.

Да Јоргованкина кћерка и зет спокојно живе у Риму, министар Ивица Дачић је успео да шефицу свога кабинета Зорану Влатковић пошаље за амбасадора у Рим! По оној народној – магарац у Рим, магарац из Рима.

Четворка, која је кадрирала, послала језа амбасадоре своје саветнике, пријатеље…

Најдаље је отишао у том кадрирању шеик Расим Љајић, министар за трговину и туризам. (Дон Пепито се представљао као власник компаније за трговину и туризам). Шеик је тражио, и добио, да за амбасадоре оду његови, али верски људи. У Либан, за амбасадора одлази Емир Елфић, шурак муфтије Муарема Зукорлића, у Ријаду (Саудијска Арабија) ће нас представљати муфтија београдски Мухамед Јусфспахић, а у Катару Јасминко Поздерац, син Хакије Поздерца, и брат од тетке Вука Јеремића.

Први пут да се верски поглавари у једној секуларној држави именују за њене амбасадоре!

Али, ово је време чуда, у земљи чуда.

Пензионисани обавештајац Томислав Ђурин представаљаће Србију у Ирану! И ако је познато да је сарадник израелске обавештајне службе, где је и службовао, Ђурин ће у Ирану, засигурно, бити под сталном присмотром. Можда ће га и протерати, на срамоту Србије.

У Министарству иностраних дела раде десетине младих и школованих људи, обучених и оспособљених за рад у дипломатији, али их масовно отпуштају, да би на њихова места послали своје конкубине, зетове, кћерке и олош који ни писмо мајци не уме да напише, а некмоли да састави службени извештај. Расуло у дипломатској служби не брине Ивицу Дачића. Њему је важно само да буде још у милости Вође, који га понижава на најгоре могуће начине. Опозиција, нажалост, никада није поставила питање у Народној скупштини Србије, а још мање затражила одговор колико нас кошта оваква дипломатија.

Милан Гламочанин, Таблоид