Атина – Две недеље пред ванредне изборе у Грчкој, води се мртва трка између Сиризе и Нове демократије. Пресудни, према анкетама, могу да буду гласови још неопредељених 12 одсто гласача али је све више присутна бојазан да ће бити неопходни допунски избори. У последњих недељу дана популарност Сиризе је опала док је Нова демократија добила нових пет поене што јој је, чак, у једном моменту омогућило минималну предност у односу на Ципрасову партију. Последња испитивања јавног мнења показују да обе партије имају исти број гласова, око 27 одсто. Према испитивањима Универзитета Македонија на које се позива ТВ МЕГА и лист Катимерини, ултра-десничарска Златна зора заузима стабилну трећу позицију са 6,5 одсто, за њом је Комунистичка партија са 6 процената гласова и затим, партија центра ПОТАМИ која је спремна на сарадњу са свим демократским снагама, ПАСОК и нова левичарска партија Народног јединства, формирана од одцепљеног крила Сиризе.
Како сада ствари стоје, досадашњи коалициони партнер у влади, партија десног центра АНЕЛ неће ући у нови парламент што за Алексиса Ципраса, уколико победи, ствара велики проблем јер ће морати да тражи сараднике тамо где до сада није намеравао. У овом тренутку, иако је до сада негирао било какву сарадњу са партијама старог режима, дакле, Новом демократијом и социјалистима, Ципрас у својим изјавама све више оставља простора за евентуалну коалицију са ПАСОК-ом уколико се, како каже, ослободи „терета старих кадрова”.
„Нећемо дозволити повратак старог што је наша изборна парола, нећемо пропустити да будућност припадне новим генерацијама. Дошавши на власт 25. јануара отворили смо рачуне са прошлошћу и нећемо стати на пола пута, нећемо дозволити да режим који је руководио земљом 40 година и који је одговоран за мизерно стање у коме се нација нашла због дугова, поново завлада Грчком“, изјавио је Ципрас на једном од својих говора истичући да је „стара гарнитура” која се смењивала одговорна за укупни дуг од 340 милијарди евра и кризу који је његова влада покушала да сведе у некакве реалне оквире.
Ципрас одбија оптужбе да је земљу поново довео у зависност потписивањем новог споразума са повериоцима и истиче да је то само био покушај да се исправи штета коју су земљи учинили корумпирани претходници која је толико велика да из ње не може да исплива без нових кредита и реформи. Ципрас поручује сународницима да ће Сириза покушати да исправи негативне аспекте споразума, да реши питање незапослености, посебно младих, положај пољопривредника, да терет пребаци на имућне слојеве…
Сириза је у протеклих осам месеци променила своју физиономију и одступила од радикално левичарских принципа са којима је победила на прошлим изборима обећавајући да ће Грчку повести другим путем, да ће променити Европу. Успела је да унесе осећај промена, мирис новог, да уздрма учмалу политичку јавност, да покрене масе не сам у земљи, већ и на европској левици.
Реалност је зауставила и уплашила Алексиса Ципраса, опоменула га да се у „политичком покеру” игра – друга игра. Последице су унутрашњи расцеп и парламентарна несигурност која је узрок ванредним изборима чији резултата, како дани одмичу, постаје све неизвеснији. Последица је и одлазак младог крила Сиризе које је незадовољно својим лидером који је, како сматрају млади, поклекнуо пред притисцима кредитора и који не њиховој, већ тек наредним генерацијама младих обећава бољитак и стабилност у сопственој земљи.
Тежак задатак Сиризе је да убеди Грке да са новим програмом који ће бити обелодањен у Ципрасовом говору на Сајму у Солуну, још може да их поведе напред, да може да земљи обезбеди какву-такву сигурност, да заштити осиромашену нацију, да покаже да ће умети да влада, да ће моћи да сачува, је последњи тренутак да из Сиризу из револуционарне партије преокрене у системску и тако предухитри старе партије које у кратком изборном року још нису успеле да се у потпуности консолидују.
Утолико пре што се Грци сада одлучују за партију која ће бити у стању да што боље и безболније спроведе споразум са повериоцима који је одобрио претходни парламент у коме су „за” гласали и Сириза, и Нова демократија, и ПОТАМИ и Пасок, дакле, сви претенденти на власт. ТВ дуел партија заказан је за 9. септембар, а двојице лидера, Ципраса и Меимаракиса за 14. септембар, недељу дана пред изборе.
Испитивања јавног мњења показују да највећу сигурност за стабилност даје евентуална Ципрасова влада, док према другим анкетама, већина сматра да би најбоље решење за Грчку била влада националног јединства. Популарност Ципраса и лидера Нове демократије је у овом тренутку приближно једнака мада је, до скора, лидер Сиризе водио али много мање убедљиво него на претходним изборима.
Чињеница која је истоветна у свим анкетама је да Гркиње, апсолутну предност у свему дају Алексису Ципрасу и једино њега желе за премијера .Одлучујући поен у његову корист може да буде чињеница да је са њим на челу владе Грчка први пут имала четдесетогодишњег премијера, да су његова младост и снага очигледни у свим јавним иступањима и да млађи део популације, и поред грешака које је Ципрас начинио и левичарских принципа за које сматрају да је изневерио, верује да он може да их поведе напред. Млади, показују анкете, не желе да гласају за генерацију лидера којима су четири деценије поверење давали њихови родитељи. Иако стари кадар Нове демократије Евангелос Меимаракис у говорима поручује да ће Грчку повести напред, иако су неке позиције у старим партијама дате изразито младим људима, мало је времена да те промене и заживе.
То је, у овом тренутку, једини реални адут Ципраса. Сасвим друго питање је хоће ли уопште, и ако победи, моћи да формира владу. Његове нешто мекше изјаве о евентуалним партнерима, уколико буду правовремене, можда и буду кључно решење и спасу земљу још једних непотребних и још неизвеснијих избора.
