Ко има интереса да навија да парламент усвоји предлог ребаланса буџета за 2012. годину, а ко ће због овако прекројене државне касе бити на губитку? Како сада ствари стоје, највећи добитници су запослени у државној служби и то из неколико разлога. Као прво, нико од њих, све док криза траје, неће остати без посла. То су јуче још једном потврдили Милица Бисић, саветница за порески систем и Влајко Сенић, државни секретар у Министарству финансија. Правило „неотпуштања” важиће чак и за запослене у државним агенцијама које ће бити укинуте.
– Није идеја да се са укидањем агенција истовремено укину и радна места, јер ће одређени део њихових послова морати и даље да се обавља – објаснила је Бисићева.
Шта ће онда бити суштинска уштеда ако запослени, а самим тим и неки трошкови њиховог рада остану, питали су новинари на јучерашњем брифингу у Министарству финансија.
– Главне уштеде биће остварене по основу ограничавања плата за државне службенике, на највише 162.000 динара, што ће бити регулисано новим законом о утврђивању максималне зараде у јавном сектору – одговорила је Бисић.
Иначе, за запослене у агенцијама до сада се није примењивао Закон о платама државних чиновника и намештеника, већ су се примењивали општи прописи о раду. Агенције су до сада углавном могле да самостално дефинишу висину зарада својих запослених, тако да су њихове плате биле за 20 до 30 одсто веће у односу на зараде запослених на сличним радним местима у другим државним институцијама. То је, према објашњењу Влајка Сенића, у пракси доводило до тога да директори имају и по неколико пута веће плате од 162.000 динара, колико је нова законска граница. „Догађало се да исти послови у министарствима и тим агенцијама буду различито плаћени”, казао је Сенић и додао да ће та неправилност сада бити исправљена.
Ипак, и у овом случају, постоје изузеци на које се овај закон не односи. Међу њима су запослени у НБС, Агенцији за контролу летења, Агенцији за борбу против корупције, Државној ревизорској институцији и Фискалном савету. Тиме се, према речима надлежних, чува њихова независност.
Представници Министарства финансија изјавили су јуче да још није донета коначна одлука о томе која ће од државних агенција, фондова и сличних институција бити укинута.
Други разлог због кога запослени у државној администрацији треба да се „радују” ребалансу је октобарска повишица плата од два одсто. Јер без обзира на то, што раст зарада неће пратити инфлацију, већ ће бити нешто мањи, у ситуацији када је минус у буџету на рекордно ниском нивоу, Србији прети криза јавног дуга, они који раде у приватном сектору о тој скромној повишици могу само да сањају. Јер, од почетка кризе без посла је остало око 400.000 који су радили код приватника, а плате у том сектору су око 40 одсто мање него код државе.
Ма колико иронично звучало, на списку добитника су и пензионери, јер ће и они у октобру добити повишицу. Уз то ће, сви чије су пензије мање од 15.000 динара, добити и „тринаесту пензију”.
Сви којима држава дугује неки новац (извозници, комунална предузећа, Фијат) ребалансом ће такође бити намирени. Јер, према речима Милице Бисић, све преузете, а неизмирене обавезе држава ће до краја године морати да плати. Чини се ипак да су, међу расходима створене и неке нове обавезе, па ће тако субвенције привредницима и пољопривредницима такође бити знатно веће. Бисићева каже, да је ту реч о раније преузетим обавезама. И најсиромашнији ће добити више, јер су издаци за социјалну заштиту, у односу на Закон о буџету, повећани за око 20 милијарди.
На добитку ће бити и власници малих и средњих предузећа, јер ће око 130 различитих такси и намета бити укинуто. Уз то, омогућена је и наплата ПДВ-а тек по наплати робе, а граница за улазак у систем ПДВ-а је повећана са четири на осам милиона динара. Такође, уместо затварања радње због неиздавања фискалног рачуна трговцима ће се убудуће разрезивати само новчана казна. И пољопривредници који своје производе продају трговцима имаће право на већи повраћај ПДВ-а, јер се накнада подиже са пет на осам одсто.
Ако су све ово добитници ребаланса, ко су онда губитници? Нажалост, то су сви грађани и привредници Србије. Јер, због повећања ПДВ-а са 18 на 20 одсто све што купујемо биће скупље, осим за храну и основне животне намирнице. На листу губитника ребаланса уписаће се и пушачи, јер ће од 1. октобра, због повећања акциза, дуван поскупети, али и возачи аутомобила са дизел мотором или уграђеним плином.
———————————————-
Мегаломанска потрошња
Према анализи Мирослава Здравковића, уредника сајта Макроекономија, сви видови дискреционе потрошње знатно су увећани ребалансом и њихов раст је убрзан у односу на предизборну потрошњу.
– Оволико увећавање дефицита убрзаће финансијски слом државе, јер ће издаци за камате у идућој години премашити 90 милијарди динара, а доспећа дугова су тек под знаком одрживости. Готово да се ни на једној позицији у потрошњи није уштедело, осим код плата и пензија, чији је раст ограничен. Из перспективе оваквог ребаланса поставља се питање уравнотежења јавних финансија у 2013. години. Удео дефицита у БДП-у од преко четири одсто додатно ће увећати ризике у погледу одрживости текућег финансирања државе, закључује Здравковић.
———————————————-
Остали без ичега, а дужни држави
Грађани који су дошли у несрећну ситуацију да не могу више да плаћају рату за кредит, по важећим прописима приликом отписа дуга морали су држави да плате порез. Та неправда је новим пореским изменама укинута.
– У пракси је то значило да онај ко је практично остао без свега, држави мора да плати порез. Односно, дешавало се да грађани, због немогућности да плаћају кредит, бивају принуђени да продају стан како би измирили своје обавезе према банци. Међутим, некретнине су сада јефтиније, па грађани врло често нису могли стан да продају по цени за коју су купили, већ знатно јефтиније. Ту разлику им је банка отписивала. Међутим, важећи порески прописи су управо ту разлику третирали као приход и на то се плаћао порез. Сада је та обавеза укинута.
———————————————-
ММФ чека буџет за 2013. годину
Амбиција је Владе Србије да постигне нови аранжман са ММФ уочи доношења буџета за 2013. годину током наредног месеца, изјавио је Влајко Сенић, државни секретар.
– Не постоји проблем да се постигне договор са ММФ за 2013. годину, али је ова година изгубљена за смањење фискалног дефицита. Мисија која је тренутно у Србији, не води преговоре са владом већ је ту да стекне увид у стање јавних финансија земље.
Политика
