Две деценије слободног кретања кроз границе Европе прекинуто је након што су бројне земље Европске уније поново увеле граничне контроле путника на друмским и железничким прелазима. Неке земље, попут Мађарске, Шпаније и Бугарске чак су подигле и физичке баријере, бодљикаве жице и зидове, не би ли зауставиле талас избеглица с Блиског истока и из северне Африке.
Пре свега изненађује одлука Немачке да уведе контролу граница, а њеним путем за истог дана кренуле и Чешка, Данска, Словачка, Аустрија и наравно Мађарска. Земље ЕУ почеле су да шаљу и војску што су призори који нису виђени од 1991. године и краја хладног рата.
– Ако Немачка спроводи погранични надзор, Аустрија мора поставити појачане надзорне тачке на граници, и то управо радимо – рекао је вицеканцелар Рајнхолд Митерленер, додавши да ће војска бити распоређена као подршка.
Терет криза
Показало се да ЕУ нема заједнички одговор ни на један изазов, од дужничке кризе у Грчкој, имигрантске и избегличке кризе, па све до грађанског рата у Украјини и санкција Русији.
– Подршка ће пре свега бити усмерена на хуманитарну помоћ – рекао је канцелар Вернер Фајман и додао:
– Желим да нагласим да ће бити и подршка у граничном надзору ако то буде потребно.
Те мере досад су највећа претња шенгенском систему који је 1995. укинуо граничне прелазе широм Европе и који се, заједно са заједничком валутом евром, сматра трансформативним достигнућем интеграције континента. Садашња правила бране мигрантима без личних докумената путовање унутар шенгенског простора, али недостају механизми који би их доиста у томе спречили.
Шенгену дани одбројани
Поновно увођење граница у Европи било би скупо.
– Упркос нарицању европских идеалиста, шира јавност неће имати приговоре. Шенгену су дани одбројани – закључује Бињон.
И Пољска је објавила спремност да постави гранични надзор у случају већег броја миграната, а свака одлука ЕУ о наметању квота довела би до институционалне кризе.
– Прихватићемо само онолико избеглица колико можемо да поднесемо, нити једног више ни мање – рекла је премијерка Ева Копач.
Земље чланице шенгенског простора имају право да поновно успоставе повремену граничну контролу у кризним ситуацијама, и повремено су то у прошлости и чиниле, али никад на нивоу на којем се то догодило ових дана.
Аналитичар Мајкл Бињон, вишегодишњи уредник лондонског “Тајмса”, већ је прогласио “крај Шенгена”.
– Сви велики планови да се Европљани уједине – јединствена валута, иницијатива за заједничким политикама, укидање граничних контрола унутар ЕУ – у свом срцу имају Немачку – пише Бињон.
Иако немачке власти истичу да је увођење граничних контрола само привремена мера која се због велике избегличке кризе није могла избећи, мало ко је у то уверен.
– Процењује се да ће у Немачку у само једној години стићи 800.000 избеглица. Немачка је, уз Шведску, једина европска нација која је пристала удомити толико избеглица, али сада схвата да је њиховим бирачима било доста. Ако се доток избеглица не смањи или не прекине, доћи ће до нереда, насиља и расистичких напада. Влада Ангеле Меркел посустаје, а популисти се одричу цењених европских принципа – пише Бињон.
Љ. И. – Вести
