Зашто су српске бебе морале да умру?

13.09.2012. – Искоренити корупцију

Јавност у Србији је узнемирила вест да се у највећем породилишту у Новом Саду догодио цели низ смртних случајева још нерођене деце, код којих је прошао предвиђени термин за порођај.

Сви ови трагични случајеви су били скоро идентични и одвијали су се по истом сценарију. Наиме, трудницама је сваки пут одлаган царски рез, све док им нерођена беба на крају не би умрла у стомаку. Проблем је у томе што, по тврдњама бројних људи, лекари намерно одлажу порођаје јер очекују да добију новац од породиља.

Министарка здравља је тим поводом изјавила да су већ предузете све потребне мере и да ће надлежни органи утврдити одговорност за смрт нерођених беба. Међутим, без обзира на резултате истраге о тим конкретним догађајима, у највећем делу јавности остаје неизбрисив утисак да у српским породилиштима постоји дубоко укорењена корупција.

Многе будуће мајке сматрају да морају дати мито како би добиле одговарајућу негу. Нека истраживања су показала да је свака друга анкетирана особа учествовала у давању мита у здравственим установама, а од најмање четвртине је новац затражен сасвим отворено. Многи млади родитељи у Србији се жале како се здравственом особљу мора однети најмање једна просечна српска плата за порођај природним путем, док порођај царским резом незванично кошта и до 1.000 евра, што су три просечне плате у Србији.

Да то нису само неосноване тврдње, потврдили су својевремено и званичници из владине администрације, који су дословно изјавили да је корупција у здравству прешла критичну границу. Према међународним изворима, у Србији се укупно потроши чак око 500 милиона евра на корупцију у области здравства на годишњем нивоу.

А сада погледајмо и шта кажу званични статистички подаци о смртности новорођенчади у Србији, али и у другим земљама нашег континента.

На сваких хиљаду живорођених, у Србији умре приближно 7 новорођених беба до једне године старости, што се сматра великим процентом смртности. Слична ситуација по том питању је и у Албанији, Румунији, Македонији и Бугарској.

С друге стране, међу државама које остварују најбоље резултате на том пољу су, на пример, Исланд, Аустрија, Италија, Шведска и Белорусија, које имају највише до 4 смртна случаја деце до једне године старости на 1.000 живорођених.

Што се тиче Русије, она је у прошлој години имала најмањи коефицијент смртности новорођенчади у целој својој историји, мада је он и даље износио око 7 процената, и то пре свега због неколико кавкаских република у којима је тај постотак прилично велик. Управо зато је један од кључних програма владе изградња и опремање савремених перинаталних центара. У склопу реализације поменутог програма, за последње две године су отворене 22 такве клинике широм земље, што је резултирало константним побољшањем на том пољу.

Иначе, Организација уједињених нација је поставила смањење смртности деце као један од својих 10 Миленијумских циљева. Да би се тај циљ постигао и у Србији, било би неопходно да се ураде напори на образовању будућих родитеља, побољшању животних услова, као и на материјално-техничком опремању здравствених установа.

Међутим, ако због изузетно лоше финансијске ситуације ипак није могућ суштински искорак у материјалном побољшању услова рада, онда је барем могуће одмах искоренити корупцију у српским породилиштима. А управо због корупције, по већинском уверењу грађана, у њима умиру нерођене бебе у бесконачном очекивању порођаја. Али то је већ посао за државу, јер нерођене бебе не могу саме да се бране од покушаја да од њих неко изнуди новац.

Ратко Паић,