Талас избеглица у Европу из турског правца је -испланиран. Стручњаци примећују њихово организовано расељавање од стране локалних снага безбедности. Управо зато је Грчка крајем лета-почетком јесени претекла Италију по броју избеглица који пристижу на њену територију
Ово помаже турском председнику Тајипу Реџепу Ердогану да задовољи бираче који уочи ванредних парламентарних избора захтевају чишћење Турске од преко милион Сиријаца који су се населили на њеној територији, због учешћа Анкаре у рату против Дамаска
Сиријска хуманитарна катастрофа, коју Турска преноси са своје територије у Европу, осмишљена је да изазове удар западних сила по Сирији, где – под изговором да бомбардују положаје Исламске државе – могу да нападају и Асадову војску
РАТ у Сирији, инициран од стране Саудијске Арабије и Катара уз подршку Турске, показао се много опаснијим за своје организаторе и спонзоре него сви остали инциденти повезани са „арапским пролећем“ заједно.
Сиријски сукоб постао је један од најразорнијих још од времена геноцида у Руанди. У овом тренутку, његов резултат је: више од 220.000 мртвих, око 10 милиона расељених, најмање четири милиона избеглица. Избачено је из строја 40 одсто здравствених установа у земљи, убијено је више од 560 лекара. Током сукоба убијено је 70 хуманитараца: представника УН, волонтера сиријског Црвеног полумесеца, запослених у палестинском друштву Црвеног Крста, активиста НВО.
Да би могао да појача критику сиријске владе, Запад је увео линију за потенцирање хуманитарних питања у Савету безбедности УН, покушавајући да прогура резолуцију која оправдава насилну интервенцију. Разматрање ове теме је изван надлежности СБ УН и у већини случајева не захтева посебну расправу.
„Пријатељи Сирије“, схватајући то, претходно су ово питање покренули на хуманитарним форумима, у Савету УН за људска права и у Генералној скупштини. Међутим, само резолуција Савета безбедности УН дала би им могућност да Асадову владу окриве за „кршење обавезујуће одлуке Уједињених нација“ и да се обезбеде изговор за интервенцију под маском „хуманитарне помоћи“.
У Савету безбедности УН Запад је инсистирао на резолуцији која би захтевала од сиријских власти да пристану на све. У противном, предложене су аутоматске санкције. Руске дипломате су биле спремне да раде и у оваквом формату, али после Либије, када је хуманитарна помоћ намењена становништву, под маском NATO-а отишла побуњеницима у Бенгазију, инсистирали су да одлука Савета не може имати различите интерпретације…
Не дозвољавајући овом документу да „проради“, а међународној заједници да оцени степен ефикасности предложених метода хуманитарне помоћи, Сједињене Државе и њихови савезници почели су да раде на „пробијању“ резолуције Савета безбедности УН са позивањем на „насилно“ поглавље VII Повеље Уједињених нација. Скупљен је био низ потраживања и захтева испостављених влади Сирије у хуманитарној сфери, за чије непоштовање су предвиђене санкције.
Избеглички камп у Турској
За иницијатора резолуције проглашена је Саудијска Арабија. Руска анализа техничких карактеристика тог документа је открила да је стварни аутор текста опозициона сиријска Национална коалиција. Документ није прошао.
Након отварања Међународне конференције о Сирији у Монтреу, у јануару 2014. године, „Пријатељи Сирије“ су поново почели да лобирају за резолуцију Савета безбедности УН са хуманитарном тематиком.
Сходно томе, логичан корак Анкаре био је успостављање тампон зоне на сиријској пограничној територији. Иницијатива Турске да се у дневни ред 70-ог заседања Генералне скупштине УН стави тачка о хуманитарним аспектима проблема избеглица у регионалној димензији очигледно није случајна.
Испланиран је и раст таласа избеглица у Европу из турског правца. Стручњаци примећују њихово организовано расељавање од стране локалних снага безбедности. Управо зато је Грчка крајем лета-почетком јесени претекла Италију по броју избеглица који пристижу на њену територију.
Ово помаже турском председнику Тајипу Реџепу Ердогану да задовољи бираче који уочи ванредних парламентарних избора захтевају чишћење Турске од преко милион Сиријаца који су се населили на њеној територији, због учешћа Анкаре у рату против Дамаска.
Осим тога, сиријска хуманитарна катастрофа коју Турска преноси са своје територије у Европу, осмишљена је да изазове удар западних сила по Сирији, где, под изговором да бомбардују положаје Исламске државе, могу да нападају и Асадову војску.
Елегантан потез.
Пише: Јевгениј САТАНОВСКИЈ, председник Института Блиског Истока
Превео: Срђан Ђорђевић
Факти
