Криза са избеглицама је била повод за неколике коментаре немачке штампе у којима се жестоко критикује поступање канцеларке Ангеле Меркел.
„Ја сам Ангела Меркел; ја то смем“ – тако гласи наслов чланка у коме Алан Позенер, дописник листа лист Ди велт, пише о начину на који немачка канцеларка поступа у кризи са избеглицама. „Окретање новим изворима енергије, криза евра, драма са избеглицама – канцеларка Меркел одлучује сама и дела спонтано. Тако она руинира европско заједништво и испољава ароганцију немачке премоћи.“ Савијање према ветру и недостатак принципа могу бити опасни када се „као у случају Меркелове, закони, уговори и договори гурају у страну као неки баласт.“
„Када је Ангела Меркел најавила да ће све избеглице у Немачкој бити добродошле, гурнула је једноставно у страну одредбе Даблинског споразума који је донет управо на инсистирање Немачке. Када је неколико дана касније због огромног прилива избеглица направила заокрет и затворила границе, повредила је, ако не текст, а оно дух Шенгенског уговора о слободи кретања у Европи. У оба случаја то је било изненађење за европске партнере. То сам ја, ја сам та која плаћа у Европи – изгледа да Меркел размишља на тај начин. Правила и закони очигледно важе – за друге.“
„Може бити да Меркел својим принципом сад овако – сад онако следи неки само њој познат, али идеалистички циљ, на пример, да се реформише европско па и немачко право на азил. Али циљ не оправдава свако средство. А резултат је хаос.“
„Може бити и да Меркел, бацајући Мастрихтски уговор кроз прозор, следи дугорочни циљ претварања еврозоне у неку врсту економске владе – према Коловој визији ЕУ. Али, резултат тога је одбојност према Европи, и то одбојност историјских димензија.“
„Бојим се, међутим, да је Меркел делегитимисала Европу не следећи при томе никакав циљ… Возимо одока, рекла је она за време такозване кризе евра. А то у преводу значи: бодемо наслепо кроз маглу и немамо појма где смо. Још горе: нико не зна ни где смо, ни куда хоћемо“, пише дневник Ди велт.
Национални егоизам у Европи
Хиљаде избеглица крећу се кроз Европу, а Европска унија по том питању нема договорен план. Европа ће се тргнути тек онда када буде погођена њена привреда, упозорава Феликс Штајнер. (17.09.2015)
Аналитичар и стручњак за економију Рајнхард Крузијус пише за економски портал Дојче виртшафтс нахрихтен: „Дискусија о избеглицама лавира између мржње, наивности, беспомоћности и политичког цинизма […] Овај проблем је изнео на видело нешто што после спасавања евра нисам више сматрао за могуће, а то су још веће размере некомпетенције, глупости, лакомислености и кукавичлука […]
Нико од учесника у дискусији не полази од реалних, практично актуелних и будућих проблема. Пример: теза да не можемо да примимо све паћенике овог света у основи је зла и носи у себи нетрпељивост према, али та теза је истовремено и истинита и морала би да подстакне на здраву дискусију о томе како ће изгледати дугорочна помоћ избеглицама… Али, о томе влада ћутање и то подједнако у редовима мрзитеља и критичара као и представника културе добродошлице. Уместо тога, сви се ограничавају само на – оправдану и неопходну – осуду десничарског моба.“
„С једне стране: ужасни неонацисти и олош који их следи – они нису у праву само зато што су на одвратан начин ксенофобични, већ и зато што – још одвратније – нападају погођене људе, уместо да се обрате политичарима и одговорнима када опазе проблеме. Неподношљиво! С друге стране: представници (често само вербалне) културе добродошлице, који упорно избегавају да се позабаве одговором на питање о границама досељавања – нумеричким, финансијским, па и културним. Они који то не виде су, благо речено, наивни… И када сада госпођа Меркел – која је досад радила оно што увек ради: чекала да види како ће се ветар окренути – узме ствари у своје руке, постајем још нервознији, јер ако погледамо како су се до сада завршавале ствари које је она узимала у своје руке, то је у правилу увек био само првокласан – погреб“.
Аутор се надаље залаже да се констатују неке ствари без којих не може бити суштински корисне расправе о проблему са избеглицама: 1) свако ко бежи, има за то жестоко непријатне разлоге; 2) због тога метода застрашивања не функционише; 3) ми производимо кријумчарски бизнис (јер немамо регулисан прихват избеглица); 4) политичко негирање проблема је јачање тог проблема; 5) и ми смо створили разлоге за избеглиштво; 6) и за нас и за избеглице су потребни гигантски програми градње станова; 7) треба решити инфраструктурна питања; 8) финансирање свега треба да обезбеди и федерација (а не само савезне покрајине); 9) социјална Европа нам је потребна – и због избеглица; 10) потребно је утврдити где су нам границе оптерећења. – Без овако разрађеног концепта, по мишљењу аутора, неће бити ни решења кризе са избеглицама.
18.09.2015
Аутор Саша Бојић
Дојче Веле
По налогу америке, по налогу Обаме. Немачка је дан данас окупирана војно од НАТО-а. Ангела је пајац лутка у рукама америке, нема избора мора да лаже, јер за њу је политика добар бизнис, а сама Ангела је само извођач радова страног америчког интереса, а Немачки народ, верује, јер је то безболно него да се суочи са својом стварношћу мада то има цену коју Немачки народ плаћа. Ипак је та цена безболнија у односу на бол суочавања са својом окупационом реалношћу. Како сејете, тако ће те и пожњети. Све у своје време Немци. Ангела Вам више не може помоћи, помоћ могу само ја да Вам понудим а та помоћ би Вас ослобила свих оквира, свих рамова, јер сте Ви за мене као слика на зиду, та слика има свој оквир, има свој рам а то се може разбити и по том ослобађању живљење свих Вас Намаца биће коначно по Вашем избору, по Вашим потребама и по Вашим интересу. Поздрав из Сунчаног Београда, ДРАГАНешковић