Србија, која се у најбољем светлу показала када је невољнике са Блиског истока требало примити, нахранити и напојити, може доспети у позицију да трпи економске штете – за које нису криви ни Арапи, ни Срби, већ наши европски суседи и пријатељи. Мађари и Хрвати почели су да дижу зидове и затварају се према нашој земљи, иако избеглице из Сирије, Либије и других земаља, уопште не намеравају да остану код њих, као ни код нас.

И уместо да Србији буду бар надокнађени ванредни и огромни трошкови због прихвата и транзита 170.000 гостију са истока који су кроз нашу земљу продефиловали, може се десити да нас погоди, у најмању руку, саобраћајни колапс. Рецимо, дуже затварање граничних прелаза према Хрватској и Мађарској проузроковало би блокаду паневропског Коридора 10, који представља један од најважнијих економских стубова Србије.

Међутим, док Европа има алтернативне коридоре преко Румуније и Бугарске, Србија не може да бира. Довољно ће бити ако наши аутопутеви буду под блокадом неколико недеља – од Хоргоша, преко Батроваца, до Прешева – па да се међународни превозници преоријентишу на Коридор 4, преко румунских Карпата и бугарских Родопа.

Европа каже да је слобода кретања робе и капитала светиња, а ми смо сведоци да се зидови подижу не само између Србије и ЕУ, већ су европске земље почеле да се ограђују и међусобно. Тако Хрватска није хтела да на своју територију пропусти воз са само четворицом миграната из Србије, а Словенци су рекли да неће примати такве возове који долазе из Хрватске. Аустрија поставља прелаз на граници са Мађарском, као у доба хладног рата. Бугарска се од миграната брани тенковима, а и Грци су први пут рекли да би могли жицом да прекрију својих 14 километара границе према Турској.

Хрватски премијер Зоран Милановић забринуо се за своју земљу, која, по њему, више не може да подноси „толики терет избеглица” и најавио да почиње са применом „нових метода”. Хрватска не сме да се претвори у „сабирни центар избеглица и миграната у Европи”, упозорио је премијер. Хрватска царина је обуставила теретни и путнички саобраћај на свим прелазима ка тој земљи, осим Батроваца. Мигранти који су пешице прелазили преко граничног прелаза Бездан – мост, ни то више не могу да чине, јер је прелаз потпуно затворен.

Министар Александар Вулин већ је упозорио Хрватску да не затвара границу и међународне путеве, нагласивши да ће Србија у том случају затражити заштиту пред међународним судовима. Вулин је поводом најаве да ће Хрватска затворити границе рекао да Србија неће плаћати цену туђе неспособности.

Да би Србија могла да плати одређену цену, види се и из јучерашње вести да је више од 200 камиона формирало километарску колону на излазу из Србије на прелазу Келебија. Овакве ситуације директно ударају по приходима и интересима Србије, чија је „кривица” једино у томе што је доследно поштовала европске норме и правила, које кажу да се избеглицама не сме препречити пут и мора им се омогућити несметан пролаз. И што је била елементарно хумана у временима када други то нису били. Бојан Билбија

———————————————————————–

Теретњаци пролазе само на два прелаза

Транспорт робе преко Србије, или из ње ка ЕУ, од јуче је знатно отежан и одвија се само преко два гранична прелаза: Батроваца ка Хрватској и Келебије ка Мађарској. На оба прелаза су формиране колона камиона дуге пет-шест километара, а време задржавања је око 15 сати на Батровцима и око 10 сати на Келебији. Царинска служба Србије учинила је све да се ова алармантна ситуација колико-толико ублажи тако што је смене на поменутим прелазима појачали додатним бројем службеника.

Гужве за сада нема само када је реч о путничком промету, али је ситуација са теретним саобраћајем озбиљна, због преусмеравања саобраћаја са других граничних прелаза и великог броја камиона који непрестано пристижу на једина два камионска прелаза ка Хрватској и Мађарској: Батровце и Келебију. Један од већих превозника, „Крстако”, који има 20 камиона, један је од оних који се нашао у озбиљном проблему.

– Сада чекамо и ка Мађарској и ка Хрватској дуже од 20 сати. Због суспендованог „Шенгена” и нових задржавања на границама унутар ЕУ, немогуће је стићи ни на утовар, ни на истовар на време. Све то заједно кошта и новца и времена и нерава. Јуче је камион на утовар у Мађарској ишао преко Румуније, па је то ваљда слика како све изгледа – каже Милан Крстић власник фирме „Крстако”.

Крстић каже да тренутно кварљива роба није угрожена јер се транспортује хладњачама, али и додатно држање хладњача захтева већу потрошњу горива, па су и ту превозници на губитку. А тахографи раде.

– Превозници су у великом проблему. Не знам како је превозницима стоке. Они имају приоритет на граници, али то у овој ситуацији мало значи. Не могу коњи да чекају никога, па ни мигранте. Ако их не пустите на време, не напојите, угинуће. Исто је и са свињама – каже Крстић.

Г. Волф, Политика