Има већ годину дана како су камате на динарске зајмове кренуле наниже, међутим ни те кредите као да нема ко да узме. Изгледа контрадикторно, али је тако. Јевтинији зајмови нису утицали да се повећа кредитна активност. Већ супротно. Стагнира или је чак у паду.
Према последњим подацима Удружења банака у односу на период пре две године одобрених кредита мање је за три до четири одсто зависно од тога да ли се ради о зајмовима привреди или становништву. У случају предузетника тај пад износи чак 25 одсто што јасно говори колико су рањиви део привреде. Код становништва расту само кредити за рефинансирање и грађани су их узели за чак 42 одсто више него пре годину и по дана. Међутим, овај податак много више говори о презадужености једног дела становништва који је принуђен да плаћање својих обавеза одлаже. У укупним кредитима зајмови за рефинансирање нису допринели да се поправи слика о кредитном расту.
Шта је разлог контрадикторности да камате на зајмове падају, али да те кредите мало ко узима? Да ли су и такви зајмови папрени за привреду и становништво? Поређења ради, када је у фебруару 2013. године референтна камата Народне банке била на највишем нивоу од 11,75 одсто, као последица велике инфлације од 12,2 одсто у 2012. години, зајмови су коштали и 28 до 30 одсто. С падом те камате банке су последично почеле да снижавају цену позајмљеног новца и у лето прошле године биле су на нивоу од око 20 одсто. Ових дана на краткорочне позајмице до годину дана може се добити зајам с каматом од десетак одсто, али на дуже није мања од 14 до 15 одсто.
У Интеза банци кажу да иако подаци на нивоу домаћег банкарског тржишта указују на стагнацију кредита за становништво, они региструју све веће интересовање грађана за позајмице, о чему сведочи раст броја и износ одобрених зајмова у току осам месеци 2015, у поређењу са истим периодом претходне.Та банка је пласирала за четвртину више кредита грађанима посматрајући број реализованих зајмова, односно, 26 одсто више анализирајући њихову укупну вредност. Најзначајнији раст пласмана присутан је у сегменту стамбених и готовинских кредита.
Дејан Вучинић, извршни директор за послове са становништвом Сосијете женерал банке каже да је снижавање референтне камате НБС омогућило банкама да под повољнијим условима понуде динарске кредите, а ниже су цене и кредита индексираних у еврима захваљујући утицају кретања у еврозони.
– Позитивни ефекти ових трендова већ се осећају, па је од почетка године одобрено око 800 стамбених кредита, а само у првој половини године, пласман потрошачких и готовинских кредита увећан је за око седам одсто. И предузетници и мала предузећа су у протеклом периоду показали веће интересовање за кредите. Након снижавања референтне камате и, последично, цене кредита, обично прође неколико месеци док се та промена не одрази на понашање и навике потрошача, па очекујем да ће се позитивни трендови на тржишту тек осетити у наредном периоду, што ће се одразити и на привредни раст – каже Вучинић.
У Војвођанској банци кажу да тражња за кредитима одговара нашој тренутној економској ситуацији. Интерес за кредитирање постоји. Ситуација се разликује од корисника до корисника – неки отплаћују већ постојеће кредите, неки су отплатили и одлучују се на нови зајам, али исто тако има и оних који су одлучили да се више не задужују.
– Референтна каматна стопа НБС је снижена и то директно утиче на каматне стопе које банка нуди. На динарском тржишту постоје два основна фактора смањења каматних стопа. Први је велика ликвидност банкарског сектора услед дугогодишње економске стагнације коју прати значајан пад тражње за робом и услугама, укључујући и кредите. Други је тренутно стабилна макроекономска ситуација. Мирују и цене и курс, што је омогућило НБС значајније смањење референтне каматне стопе, која тренутно износи пет одсто. Са друге стране, ниво евроизације наше економије је висок, а велика ликвидност банака омогућава значајније смањење каматних стопа на евродепозите и пласмане. Верујемо да ће наведени фактори утицати и на даље смањење каматних стопа – кажу у овој банци.
У Рајфајзен банци кажу да је кредитна активност задржана на просечном нивоу и поред атрактивних понуда банака и ниских каматних стопа које су у понуди за динарске готовинске кредите. Овај тренд указује на то да се грађани и даље задужују у износу који им је потребан и само уколико им је кредит неопходан.
У Уникредит банци кажу да велика конкуренција на банкарском тржишту доприноси повољнијим каматама, јер банке смањују и своје марже.
– У последње време смо сведоци пада каматних стопа на кредите, како у домаћој валути, тако и оне индексиране у еврима. Већина тих производа се нуди са варијабилном каматном стопом и делом су везани за неку од референтних камата, као што су белибор или еурибор чија вредност константно пада, што за последицу има смањење укупне каматне стопе и за банке јефтиније изворе финансирања. И у нашој банци су пале камате захваљујући смањењу референтне каматне стопе НБС, као и стабилности домаће валуте – кажу у овој банци.
